Da li je nivo svesti i odgovornosti o nastupajućim promenama dovoljno visok na srednjim linijama u EPSu i ko će biti « kriv» za turbulentna vremena
Proces liberalizacije tržišta struje u Srbiji uveliko traje, ovaj proces je deo paketa reformi koje Srbija mora da implementira u okviru ugovornih obaveza prema Energetskoj zajednici. Sam proces sektorske harmonizacije u energetici je prvi EU proces koji je Brisel započeo na Balkanu. Svakako iz interesa radi jačanja sopstvenog tržišta, radi pomaganja procesa kohezije u regionu ali i radi podizanja postojećih kapaciteta u regionu.
Pitanje energetske sigurnosti snadbevanja, koja takođe podrazumeva i uvećavanje broja izvora snadbevanja je jedno od ključnih pitanja za EU, samim tim i za zemlje u regionu. EPS kao najvažniji akter u Srbiji, sa pozicije sektora energetike i sigurnosti snadbevanja, ima posebno mesto u ovom procesu. Istovremeno EPS kao jedan od učesnika procesa liberalizacije postaje i jedan u nizu učesnika na tržištu. Dosta se pisalo o značaju procesa liberalizacije struje u Srbiji, o fazama i trenutnim efektima kao i projektovnim efektima procesa na EPS ali i same korisnike – kupce.
Jedan od paralelnih procesa koji su imperativni u sveopštem ciklusu reformi energetskog sektora jeste i proces uvodjenja konkurencije na tržište struje. Svakako da je kroz prizmu politike konkurentnosti EU pomogla razvoj tržišta struje na razvijenijim tržištima u EU. Medjutim primer iz regiona treba posmatrati sa posebnom pažnjom posebno imajući u vidu da su ovaj proces prošle i neke druge zemlje istočne Evrope. Posmatrajući najbliži primer iz prakse u Hrvatskoj može se videti da se bivši monopolista nije snašao u novoj ulozi.
Konfuzija menadžmenta, službi marketinga i prodaje ali i nedostatak svesti o gubitku monopola u isporuci struje krajnjim potrošačima dovela je HEP u situaciju da u roku od nekoliko nedelja izgubi deo kupaca, sa tendencijom rasta gubitka konzumne grupe. Konkurencija je svoj ulazak na tržište kojim je dominirao HEP spremala skoro godinu dana, pažljivo analizirajući slabe karike i karakteristike uspavanog džina HEP-a. Agresivnom marketing kampanjom, koja je bila u toku i pre samog početka liberalizacije, dve konkurentske firme su profitirale i to upravo na platformi uočenih slabosti sistema HEP-a.
O procesima rada u privatnim firmama trgovcima struje svakako da ne treba pričati jer su razlike i sistem vrednosti prevelike u odnosu na državne sisteme kao što je HEP. Ono što je u nekoj meri bilo i ključno za nove učesnike na tržištu jeste strateški promovisani novi odnos prema kupcima, novi sistem vrednosti i načina ophođenja prema krajnjim potrošačima. I upravo je HEP u svojim analizama došao do sličnih zaključaka, dakle interna neorganizovanost i nedostatak blagovremene pripreme je zatekao HEP nespremnim za agresivnu kampanju konkurencije.
Svakako da se tržište Srbije i Hrvatske ne mogu porediti, i svakako da se EPS i HEP ne mogu porediti. Naprotiv, tržište Srbije je daleko interesantnije za velike igrače i nove isporučioce struje za krajne potrošače. Koncesije i strategije konkurencije mogu biti daleko kompleksnije i sadržajnije. EPS sa druge strane je daleko veći i moćniji energetski sistem od HEP-a, medjutim ta veličina donosi i veću usporenost sistema. Uspavani ušuškani džin EPS je donekle svestan promena koje dolaze.
Novi menadžment jeste uveo jednu novu vrednost i kvalitet u procesima rada. Izvršeni su formalni koraci odvajanja delatnosti čime su ispunjene zakonske obaveze u regulaciji tržišta. Stepen odgovornosti Medjutim postavlja se pitanje da li su srednje linije operativnog menadžmenta dovoljno svesne koje su radnje i koraci neophodni za pripremu za učešćce na tržištu. Rast cene struje će dodatno poremetiti položaj EPSa na tržištu, i sam EPS traži povećanje cene struje radi zadovoljenja amortizacionih i investicionih potreba.
Imajući u vidu znacaj EPS za srspku privredu i uopšte za državu Srbiji, postavlja se pitanja da li je EPS svestan ozbiljnosti nastupajućih procesa i njihovih efekata?
Izvor Serbia Energy
