U takvim situacijama čovek izgubi pojam o mestu i vremenu u kom se nalazi. Izraz vanredna situacija je najverniji opis onoga što se događalo
Posle nezapamćene prirodne katastrofe koja je zadesila i Rudarski basen „Kolubara”, osim saniranja posledica, ostala je i poneka priča radnika koji su tih dana bili na svojim radnim mestima.
U noći između 14. i 15. maja, osim površinskih kopova, stali su i pogoni za preradu i transport uglja ogranka „Prerada”. Nakon izlivanja reke Peštan i pucanja brane, visina vode na pojedinim mestima iznosila je do dva metra i pogoni „Prerade” su pretrpeli veliku štetu.
U razgovoru sa Goricom Milutinović, rukovodiocem Odeljenja za zaštitu i obezbeđenje „Kolubara–Usluga” u Vreocima, i sa nekoliko zaposlenih iz ovog odeljenja, saznali smo kako je grupa od desetak ljudi uspela da pomogne svojim kolegama koji su ostali zarobljeni u poplavljenim zgradama. Gorica je zajedno sa zaposlenima u njenom odeljenju učestvovala u evakuaciji oko trideset radnika.
– Voda je već opkolila zgrade, a ljudi su samo želeli da napuste poplavljene objekte. Nije bilo lako, nismo znali kako bi trebalo postupati, jer smo se svi prvi put susreli sa ovakvom situacijom. Prioritet je bio da pomognemo tim ljudima, a da u isto vreme ostanemo pribrani – priča Gorica. – U četvtrak sam stigla na posao u 6,30 časova i ubrzo sam saznala da su poslovne zgrade u ovom delu „Kolubare” poplavljene.
Morali smo brzo da reagujemo, jer je voda nadirala sa svih strana. Nas u smeni ima oko 25, koliko je potrebno da bismo pokrili sve objekte u „Preradi”. U četvrtak nas je bilo jedanaestoro i svi smo radili sve što je bilo potrebno. Niko u odeljenju zaštite i obezbeđenja nije hteo da ide kući.
Prema njenim rečima, bilo je tu i starijih i iskusnijih kolega, ali i dosta mladih ljudi, među kojima i devojaka. Jedna od njih je i Suzana Radivojević, zaposlena kao portir. Ona se dobrovoljno prijavila da nakon druge ostane i u trećoj smeni.
– Situacija je zaista bila napeta, međutim, trudili smo se da ostanemo pribrani i da pomognemo svima kojima je pomoć u tim trenucima bila neophodna – kaže Suzana.
Šef odeljenja Gorica Milutinović priseća se kako su brzo uspeli sve da organizuju i da krenu u evakuisanje zaposlenih iz poplavljenih zgrada, mada, kako kaže, više nije sigurna ni kako se sve tačno odvijalo.
– U takvim situacijama čovek izgubi pojam o mestu i vremenu u kome se nalazi. Izraz vanredna situacija je najverniji opis onoga što se događalo. Jedino vozilo kojim ovde raspolažemo je „lada niva”. Saznali smo da je u nekim delovima voda duboka i do dva metra i da nam ni džip u tom slučaju neće biti od pomoći.
U saradnji sa kolegama iz Centra za unutrašnju kontrolu dobili smo na korišćenje vozilo za masovni prevoz – ispričala nam je Gorica. – Tako smo uspeli da stignemo do poplavljenih zgrada, ali opet ne do svih. Oko trideset ljudi smo izbavili. U otežanim okolnostima i po poplavljenim kolovozima razvozili smo ljude do njihovih domova. Deset radnika do kojih nismo mogli da stignemo evakuisani su kasnije kada su došle spasilačke ekipe sa čamcima.
Radnici Odeljenja za obezbeđenje i zaštitu spasavali su sve što se moglo spasiti od nezapamćene vodene stihije. Na raspolaganju su imali samo jedan par čizama, što dovoljno govori o njihovoj želji da pomognu u nevolji. Među njima je bio i komandir Momčilo Vuković.
– Svakako da je najbitnije bilo izbaviti ljude iz objekata, ali kada smo znali da su svi ti ljudi na suvom, mogli smo da počnemo da sklanjamo opremu i krenemo u nabavku hrane i vode – priča komandir Vuković.
Ponos i bliskost
Nakon akcije evakuisanja ljudi, ekipa od desetak radnika uspela je da se vrati u poplavljene Vreoce. Oni su obezbedili hranu i vodu za sve zaposlene koji su ostali u Ogranku „Prerada”.
– U početku nije bilo lako, bez hrane, vode… Nismo znali kuda šaljemo naše ljude, jer nigde nije bilo struje. Baterijske lampe su se brzo istrošile. Sve telefonske veze su bile u prekidu, tako da nismo mogli da se čujemo sa porodicom i prijateljima – priča Gorica.
– Niko od radnika iz Odeljenja koje brine o obezbeđenju i zaštiti nije se pokajao što je ostao i pomogao kada je bilo najteže, pa je zbog toga veoma ponosna na njih. Ova situacija nas je sve još više zbližila i sada još bolje funkcionišemo kao tim.
Izvor EPS Kwh
