Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Rudarski basen „Kolubara”...

Srbija:Rudarski basen „Kolubara” na pragu nesvakidašnjeg uspeha , Milijardita tona uglja

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Tokom prethodnih 68 godina, od kada se precizno vodi evidencija o proizvodnim rezultatima eksploatacije lignita, na teritoriji na kojoj se prostire Kolubarski ugljeni basen iskopano milijardu tona „crnog zlata”. – Do velikog preokreta u razvoju proizvodnje dolazi 1952. godine kada je počeo neuporedivo moderniji i efikasniji proizvodni proces

Moćni bageri na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara” iskopaće početkom naredne godine milijarditu tonu lignita iz kolubarskog ugljenog ležišta – izračunale su službe koje se bave evidentiranjem proizvodnje u tom privrednom društvu i „Elektroprivredi Srbije”. Impresivna količina uglja proizvedena je tokom prethodnih 68 godina, od kada se precizno beleže svi  podaci o proizvodnim rezultatima eksploatacije „crnog zlata” na teritoriji na kojoj se prostire kolubarski ugljeni basen.

Prvi pisani tragovi o tome da se na ovom prostoru nalazi veliko ležište uglja potiču iz polovine sedamdesetih godina devetnaestog veka. Proteklo je više od dve decenije od trenutka kada su naučnici prvi put pomenuli da postoje zalihe najvažnijeg energenta na „neobično povoljnom geografskom području, prema Beogradu i dvema vodenim putevima Savi i Dunavu” do početka njegove eksploatacije.

Eksploatacija uglja u Kolubarskom basenu počela je u jami „Zvizdar”, na području opštine Ub, 1896. godine. Vađenje lignita iz Kolubarskog ugljenog basena započeto je samo tri godine posle uvođenja prve javne električne centrale u Srbiji, 23. septembra (5. oktobra) 1893. godine u Beogradu. Pored uličnog osvetljenja u domaćinstvima, napajala je i „beogradsku varošku železnicu”, odnosno prvi beogradski tramvaj.

Više od pet decenija iskopavano je 14 jama (koje su otvarane i napuštane pošto u njima nestane rezervi) primitivnim metodama, a podaci o eksploatisanim količinama uglja iz tog perioda poprilično su nepouzdani i nisu uračunati u otkopane količine uglja. Statistička evidencija se vodi od 1945. godine, a praćenjem proizvodnih rezultata od tog perioda do danas došlo se do podatka od milijardu tona „crnog zlata”, koje je iskopano na ovim prostorima.

Do velikog preokreta u razvoju proizvodnje dolazi 1952. godine kada je, otvaranjem prvog površinskog kopa Polja „A” i pogona za preradu i oplemenjivanje, počeo neuporedivo moderniji i efikasniji proizvodni proces.

Kada je reč o površinskoj eksploataciji, redom su otvarani kopovi: Polje „B” (otvoreno 1952, proizvodnja uglja od 1956. godine), Polje „D” (otvoreno 1961, proizvodnja uglja od 1966. godine), „Tamnava–Istočno polje” (proizvodnja jalovine i uglja od 1979), „Tamnava–Zapadno polje” (otvoren 1994, proizvodnja uglja počela 1995), „Veliki Crljeni” (otvoren 2008, proizvodnja uglja od 2009. godine). Na njima je, ako dodamo i jamsku proizvodnju (koja je definitivno okončana 1974. godine, zatvaranjem jame „Junkovac” u istoimenom selu nadomak Lazarevca), do 30. septembra 2013. godine ukupno proizvedeno oko 995 miliona tona uglja. Rekordna proizvodnja uglja u Rudarskom basenu „Kolubara” od 31,07 miliona tona ostvarena je 2011. godine, a rekord na jalovini zabeležen je 2007. sa 77,7 miliona kubika.

Tokom pohoda na „magičnu” brojku – milijarditu tonu, „Kolubara” je i ove godine zabeležila dobre proizvodne rezultate – dva od četiri površinska kopa Polje „D” i „Tamnava–Zapadno polje” već su u oktobru, odnosno novembru, ispunili godišnji plan. Bilans proizvodnje uglja za 2013. godinu, od 12,8 miliona tona na površinskom kopu „Tamnava–Zapadno polje”, ispunjen je 21. novembra, 40 dana pre kraja godine. Zaposleni na tom površinskom kopu, koji je okosnica proizvodnje RB „Kolubara”, ispunili su početkom oktobra i godišnji plan proizvodnje otkrivke od 24 miliona kubika. Krajem oktobra, rudari površinskog kopa Polje „D”, dva meseca pre isteka godine, ostvarili su godišnji plan od 7,154 miliona tona uglja. Prema planovima za 2013. godinu, na sva četiri kopa Rudarskog basena „Kolubara” predviđeno je da se proizvede 29.971.000 tona lignita i 63.850.000 kubika jalovine.

Iskopano 27,8 miliona tona uglja

Na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara”, tokom 11 meseci 2013. godine, proizvedeno je 27,8 miliona tona uglja, što je dva odsto više od plana.

Najveće količine uglja, više od 13,2 miliona tona, iskopane su na površinskom kopu „Tamnava–Zapadno polje”, gde je plan za ovaj period prebačen za 14 odsto. Taj kop je trenutno najproduktivniji kop u „Kolubari”. Najveći procenat prebačaja plana, od 23 odsto, ostvaren je na Polju „D”, gde je iskopano osam miliona tona lignita. Na četiri površinska kopa „Kolubare” tokom novembra je iskopano 2,78 miliona tona lignita, čime je plan prebačen za oko jedan odsto. Popunjenost deponija termoelektrana ugljem krajem novembra je bila veća od planirane.

Do 1. decembra na površinskim kopovima RB „Kolubara”, otkopano je i odloženo 63 miliona kubika otkrivke, odnosno sedam odsto više od predviđenog. Na kopu „Tamnava–Zapadno polje” otkopano je preko 30 miliona kubnih metara jalovine ili 31 odsto preko plana. Prekoplanski rezultat, pet odsto iznad bilansa, ostvaren je i na Polju „D”, gde je proizvedeno 22,3 miliona kubika otkrivke. U novembru je u „Kolubari” otkopano i odloženo više od 6,47 miliona kubika jalovine, čime je plan prebačen za oko 27 odsto.

Izvor; EPS Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!