Jalovinski sistem Površinskog kopa „Veliki Crljeni” koji je, polovinom juna, u vreme investicionih opravki na ugljenim sistemima, prebačen na kop „Tamnava-Zapadno polje”, i dalje radi kombinovano. Tri meseca nakon integracije dva tamnavska kopa proizvodni rezultati pokazuju da je čitav postupak, strateški gledano, bio apsolutno opravdan.
Upravnik kopa „Veliki Crljeni” Miloš Stanojević ističe da je ogroman posao preseljenja bagera „glodar 2” sa tamnavskog „Istoka” na „Zapad”, suštinski, bio bitan radi uvođenja kombinovane proizvodnje.
– Sistem ukupne dužine 1.540 metara je tako postavljen da radi kombinovanu proizvodnju jalovine i uglja, s tim što se ugalj prebacuje na tračni transporter „Zapadnog polja”. Ovaj potez pokazao se kao potpuno opravdan jer smo za protekla tri meseca uspeli da sačuvamo proizvodnju „glodara 2”, što je bilo neophodno, jer usled problema sa nerešenim pitanjem eksproprijacije kasne radovi druge faze izmeštanja korita reke Kolubare. Integracijom sistema „Istoka” i „Zapada” proizvodnja je podignuta na viši nivo. Sve to uslovilo je da se planski potisne predviđena proizvodnja uglja sa našeg kopa za ovu godinu, pa će tako od planiranih pet miliona, ove godine na kopu „Veliki Crljeni” biti proizvedeno četiri miliona tona lignita. Jednostavno rečeno, ugalj sa našeg kopa i dalje čuvamo isključivo za homogenizaciju i popravku kvaliteta lignita koji se odvozi ka Termoelektranama „Nikola Tesla” u Obrenovcu – objašnjava Stanojević.
Stručne službe Površinskog kopa „Veliki Crljeni”, kao i zaposleni na jalovinskom sistemu, svakodnevno su angažovani na radovima druge faze izmeštanja korita reke Kolubare sa kompletnom mašinskom i elektropodrškom. U rad su, tokom godine, bila uključena dva „EŠ-a”, „101” i „103”, a od polovine avgusta, kada je došlo do kvara na „ EŠ-u 101”, poznatijem kao „velika desetka”, samo jedan dreglajn je u proizvodnom procesu što znatno usporava radove. „Desetka” koja je prošla kroz postupak investicione opravke početkom godine pretrpela je, u međuvremenu, havariju usled pucanja varova na ploči konstrukcije bagera. U toku su pregovori o daljem reparativnom postupku sa stručnim službama „Kolubara Metala”, a prema preliminarnim defektažnim listama, popravka ove rudarske mašine biće bazirana na višednevnim zavarivačkim radovima.
„EŠ 103” angažovan je za potrebe rada na „grabuljaru” za maloprodaju uglja koja je i ove godine bila organizovana u tri smene zbog velike potražnje usled dobrog kvaliteta uglja. Dnevna isporuka sa utovarnog mesta na kopu „Veliki Crljeni” bila je od 800 do 900 tona lignita vrhunskog kvaliteta. Potvrdu kvaliteta predstavlja i potražnja koja znatno prevazilazi dostupne količine. Utovarno mesto na kopu „Veliki Crljeni” krajem septembra je zatvore¬no, a proizvodnja za tzv. široku potrošnju prebačena je na „Tamnava-Zapadno polje”.
Ipak, ono što i dalje predstavlja najveći problem u redovnoj proizvodnji uglja na najmlađem kopu RB „Kolubara” je nerešeno pitanje eksproprijacije koje, ovaj deo basena, prati od samog početka eksploatacije lignita.
Trenutno je blokirano oko pola miliona tona uglja koji se nalazi ispod dva poseda u neposrednoj blizini Ibarske magistrale, tzv. ostrva i kreze. Problem predstavlja i postavljanje kopovskog sistema gde se u potpunosti mora ispoštovati kompletna infrastruktura neeksproprisanih domaćinstava, što predstavlja dodatan napor u organizaciji posla.
Do kraja eksploatacije i zatvaranja Površinskog kopa „Veliki Crljeni” ostalo je da se iskopa još
10.219.000 tona uglja, a prema rečima Stanojevića, u ovom trenutku otkrivene količine lignita spremnog za kopanje iznose preko 9.700.000 tona. Upravo ove količine omogućiće da se obezbedi kontinuitet i stabilnost redovne isporuke kvalitetnog kolubarskog lignita visoke energetske vrednosti za potrebe Termoelektrana „Nikola Tesla”, samim tim i elektroenergetska stabilnost zemlje.
Izvor; RBK
