Vratiti ugled procesuiranjem odgovornih
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović ekskluzivno govori o hapšenjima u RB „Kolubara”, strateškom razvoju, ali i novim tehnologijama i njihovom uticaju na energetsku budućnost Srbije.
U poslednje dve godine uhapšena su čak trojica generalnih direktora rudnika „Kolubara” i veliki broj njihovih najbližih saradnika. Koliko ova hapšenje štete ugledu EPSa i „Kolubare”?
Hapšenje bivših čelnika „Kolubare” je znak da tužilaštvo i policija konačno rade svoj posao. Sve dok istraga traje ne može se isključiti mogućnost da ima još onih koji su bili umešani u afere vezane za ovo preduzeće. Međutim, nije posao političara i nosilaca izvršne vlasti da o tome spekulišu. Zbog toga ne razumem stav Dragana Đilasa koji kritikujući vlast u stvari vrši pritisak na pravosuđe i pri tome koči napore da se u potpunosti rasvetli pljačka u „Kolubari”. Svako ko zna da sabere dva i dva mora da primeti da su milioni za eksproprijaciju zemljišta isplaćivani ljudima koji nisu bili ni u prvoj ni u drugoj zoni eksproprijacije, što znači da se oni neće seliti u narednih sedam do osam godina.
O ugledu je trebalo da razmišljaju upravo oni koji su dozvolili da milioni evra završe u džepovima njihovih sumnjivih poslovnih partnera. Nažalost, „Kolubara” nije usamljen slučaj, jer je Srbija puna državnih firmi u kojima se nedomaćinski gazdovalo. Procesuiranje onih koji su nezakonito radili i povratak velikih privrednih sistema u zakonske okvire poslovanja biće, po mom mišljenju, najbolji način da povratimo njihov poljuljani ugled.
Da li odgovornost za propuste u ovom privrednom društvu snose i vladini zvaničnici i poslovodne strukture iz tog vremena? Zbog čega i oni do sada nisu obuhvaćeni policijskom istragom?
Nemam nikakvu dilemu da bi odgovornost trebalo da snose svi koji su bili umešani u malverzacije u „Kolubari” ili su za to znali, ali nisu ništa uradili da spreče otimačinu. U ovom i svakom drugom slučaju, kad je u pitanju otimanje novca građana Srbije, ne sme da bude zaštićenih, ma kojoj stranci oni pripadali i ko god da ih je na ta mesta postavio.
Više se ne sme dogoditi da o novcu građana Srbije odlučuju ljudi koji državne funkcije zloupotrebljavaju zarad lične koristi.
Možda do svega ne bi došlo da je EPS privatizovan. Da li će usvajanje Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2025. godine ubrzati taj proces?
U više navrata sam rekla da se u Vladi ne razmišlja o privatizaciji EPSa, ali da ćemo za pojedine projekte pokušati da pronađemo strateške partnere. U Srbiji se prvo moraju stvoriti uslovi da javna energetska preduzeća samostalno i uspešno funkcionišu na tržištu i budu sposobna da iz svog prihoda ulažu u razvoj i zaštitu životne sredine. Uslov da se to dogodi je da EPS završi proces korporativizacije, koji će omogućiti da ovo preduzeće postane efikasnije i sami tim sposobno da se nosi sa konkurencijom.
Usvajanjem Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2025. godine biće razrešene mnoge dileme. Kako teče javna rasprava o nacrtu tog vladinog dokumenta?
Nacrt je do sada predstavljen u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu. Stručna i šira javnost će svoj konačni sud o ovom dokumentu moći da iskaže na skupu koji će biti održan 11. oktobra u Beogradu.
Strateški pravci razvoja podrazumevaju izgradnju novih energetskih objekata, razvoj nacionalnog i regionalnog tržišta energije, veću iskorišćenost potencijala koji leži u obnovljivim izvorima energije i povećanje energetske efikanosti. U oblasti elektroenergetike, strategija predviđa da do 2020. godine imamo najmanje 2.000 megavata novih kapaciteta, računajući termoelektrane, hidroelektrane i kapacitete obnovljivih izvora energije. Planirana je izgradnja novih skladišnih kapaciteta u cilju formiranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Jedan od prioriteta biće i optimalno iskorišćenje gasovoda „Južni tok” i interkonekcije ka Bugarskoj. Važan zadatak je i promena strukture
potrošnje, kako bi se više energije trošilo u privredi i industriji, a manje u domaćinstvima.
Kada će biti usvojena konačna verzija nove Strategije?
Dok traje javna rasprava, ministarstvo radi na osnovnim crtama Akcionog plana. Očekujem da će sve
biti završeno do kraja ove godine. Akcioni plan je obavezujući i biće jasno vremenski određen. Ne sme
se desiti sitauacija kao sa TE „Kolubarom B” koja je prema planovima trebalo da bude uključena na mrežu još 2007. godine, a da njena izgradnja još uvek nije okončana. Ne smemo dopustiti ni raskorak između izgradnje novih elektrana i razvoja rudnika kao što je to bio slučaj deceniju unazad.
U naredne dve godine EPS očekuju velika iskušenja?
Veliki test za EPS uslediće već za nekoliko meseci, 1. januara sledeće godine kada će se više od 4.000 preduzeća naći na slobodnom tržištu, jer će tada EPS morati da se bori da zadrži kupce. Od početka 2015. godine i domaćinstva će moći da biraju snabdevača i veoma je bitno u kakvom će finansijskom, organizacionom i tehničkom stanju EPS dočekati taj trenutak.
Zbog toga već duže vreme insistiram da se reše problemi sa gužvama na šalterima, da se redovnim platišama omogući plaćanje računa kako njima, a ne EPSu odgovara, a da oni koji duguju mogu da zaključe reprogram. EPS mora mnogo brže da se priprema za otvorenu tržišnu utakmicu. Ne sme da se ponovi situacija sa kašnjenjem osnivanja javnog snabdevača, a potom da nastane potpuni haos sa računima i da kao vrhunac posledice snose samo potrošači.
Ako radnici u rudnicima i termoelektranama,u mnogo težim uslovima, uspevaju da održe ili povećaju nivo proizvodnje u zimskim mesecima i obezbede dovoljne količine energije, ne vidim nijedan razlog da istu odgovornost ne pokažu i u privrednim društvima za distribuciju i snabdevanje struje. Drago mi je da je poslovodstvo EPSa odlučilo da analizira sve ove propuste i utvrdi odgovornost, ali bi bilo mnogo bolje da je EPS spremno dočekao početak rada javnog snabdevača.
U ovom trenutku Srbija proizvodnju energije bazira na takozvanim „prljavim tehnologijama”. Da li će se, na koji način i u kojoj meri, novom Strategijom razvoja energetike omogućiti veća ulaganja u proizvodnju čiste i obnovljive energije?
Korišćenjem obnovljivih izvora energije možemo značajno da smanjimo uvoz i povećamo energetsku bezbednost Srbije, zbog čega su OIE jedan od prioriteta u novoj strategiji.
Investitori imaju potpuno jasnu sliku o ambicijama države nakon što je krajem juna donet Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, kojim su precizno definisani ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja do 2020. godine. U prethodnih godinu dana, u potpunosti je zaokružen zakonski okvir, jer su usvojene izmene Zakona o energetici, četiri uredbe i model ugovora o otkupu energije od povlašćenih proizvođača. Time su se stekli uslovi da ono što su dosad bili samo potencijali počnemo da pretvaramo u realne investicije. Poboljšanje regulative i veću transparentnost u procedurama su prepoznali i investitori, što pokazuje blizu 1.500 prijava na prvom javnom pozivu za izgradnju malih hidroelektrana, na osnovu kojeg je potpisano 212 memoranduma sa potencijalnim ulagačima i lokalnim samoupravama.
Šta je sa komplikovanom procedurom?
Sada nas očekuje druga faza procesa pojednostavljivanja procedura za dobijanje svih dozvola potrebnih za investiranje u OIE, koji radimo zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. U prvoj fazi smo registrovali institucije i procedure koje utiču na vreme potrebno za dobijanje dozvola, a u drugoj fazi ćemo nastojati da menjamo propise i olakšamo posao investitorima.
Naravno, u svemu tome veoma vodimo računa ne samo o interesu investitora, već i države i građana, koji plaćaju određenu cenu za to što će Srbija dobiti veći procenat „zelene energije” u finalnoj potrošnji do 2020. godine. Naše je da obezbedimo stabilan, predvidljiv zakonski okvir za ulaganja i da institucije rade efikasno, ali ne možemo u potpunosti da preuzmemo sav rizik nekog projekta, što su pojedini investitori pokušavali da izdejstvuju pritiscima i lobiranjem.
Svetski fond za prirodu (WWF) ocenio je da bi trebalo prekinuti projekte izgradnje TE „Kolubara B” u Srbiji i pozvao Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da ne finansira projekte vezane za eksploataciju uglja. Da li bi i na koji način ova inicijativa mogla uticati na nastavak radova na izgradnji TE „Kolubara B”?
Očekujemo konačan stav Evropske banke za obnovu i razvoj o ovom pitanju. EBRD je pre nekoliko godina poslao pismo o namerama o finansiranju kompanijama koje su okvirnim ugovorom definisane kao investitori u tom projektu – EPS-u i italijanskom „Edisonu”, koji je većinski partner, a u međuvremenu ga je preuzeo francuski EDF. Aktivnosti na tom projektu su u toku i prema našim saznanjima, investitor ima nameru da izmeni okvirni ugovor kako bi uključio kapacitete na bazi biomase sa mnogo manjim učešćem briketa uglja. Budući da je pitanju komercijalni ugovor koji je ranije sklopljen, kao ministarstvo ne možemo da se mešamo u tehničke i druge detalje ugovora. Pretpostavljamo da će u svetlu novih elemenata u razvoju projekta EBRD doneti stav u skladu sa svojom strategijom, posebno imajući u vidu da je „Edison” većinski partner sa EBRD.
Na većem delu teritorije Srbije broj časova sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama i iznosi između 1.500 i 2.200 časova godišnje. Da li Srbija ozbiljno računa na taj potencijal u budućnosti i kakvi su planovi?
Prirodno je da računamo na taj potencijal, a podsetiću vas da je za solarne elektrane data značajno viša fidin tarifa nego za sve druge kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije. S druge strane, moramo voditi računa i o finansijskim mogućnostima naše države i građana, zbog čega je kvota za solar u ovom trenutku ograničena na pet megavata. Ukoliko ekonomski rast i finansijska situacija to dozvole, naravno da ćemo razmotriti proširenje kvote. Za one proizvođače koji ne dobiju povlašćeni status, a imaju višak energije, postojaće mogućnost da te viškove prodaju „EPS snabdevanju”, po ceni po kojoj EPS nabavlja ili proizvodi električnu energiju.
Američka firma „Securum Equity Partners Ltd” nedavno je raskinula sporazum s Vladom Srbije o izgradnji solarnog parka vrednog 1,75 milijardi dolara i najavila da će zahtevati odštetu od 160 miliona evra. Gde je nastao problem?
Država je izvršila svoje obaveze prema njima, jer je za izgradnju solarnog parka toj kompaniji ponuđena čak deset puta veća površina od traženih 3.000 hektara. Problem je nastao kada su italijanski partneri, nakon obilaska parcela u šest opština u Srbiji, od ponuđenih 30.000 odabrali površinu manju od 200 hektara, za koju su rekli da im jedino odgovara. Naša strana je predložila da se na toj površini izgrade solarni paneli snage 100 megavata, što bi takođe bio značajan energetski kapacitet za Srbiju.
Podsećam da je odluku o potpisivanju sporazuma sa „One Giga Solar Park incubator d.o.o.” i „Securum Equity Partners International Ltd”, donela Vlada, na predlog Ministarstva finansija i privrede. Kao ministarstvo koje je zajedno sa EPS-om i EMS-om radilo na pripremi ovog sporazuma, mi smo imali primedbi na ovaj dokument od samog početka, ali smo na insistiranje Ministarstva finansija i privrede, koje je prvi potpisnik sporazuma, prihvatili da treba dati šansu investitoru, jer je dogovor bio da će investicija biti realizovana u jednoj od nedovoljno razvijenih opština u Srbiji.
O tužbi se govorilo u medijima, ali nemamo nikakvih zvaničnih informacija o tome da je ona podneta. U svakom slučaju, kao Ministarstvo smo vrlo otvoreni i veoma nam je stalo da pomognemo investitorima da ulažu u Srbiju.
U kosovskometohijskom basenu nalazi se čak 76 odsto ukupnih rezervi srpskog uglja. Da li i na koji način bi nedavno potpisan sporazum o energetici između Srbije i Kosova mogao uticati na pitanje vlasništva nad tim rezervama uglja?
Dogovor u Briselu o energetici ne obuhvata pitanja imovine, pa ni vlasništva nad rudnim bogatstvom na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na to, ovi pregovori su zahtevali veliku hrabrost i spremnost na kompromise koji nisu bili laki, ali su u interesu Srba na KiM. Za nas je najvažnije da smo obezbedili stabilno snabdevanje strujom na severu Kosova i Metohije, budući da smo svake godine imali problem s napajanjem, koji je išao gotovo do nivoa humanitarne katastrofe. Na severu Kosova i Metohije „Elektrokosmet” će postati i snabdevač i distributer električne energije, čime ćemo obezbediti njegovu legitimnost i sigurnost snabdevanja.
Izvor; RBK
