Cilj Strategije razvoja energetike do 2020. godine je da Srbija postane izvoznik energije i tranzitni koridor za energiju i energente, poručila ministarka energetike Zorana Mihajlović. Javna preduzeća moraju da povedu računa kako racionalizuju troškove, upozorila Mihajlovićeva.
Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u Beogradu da je cilj Strategije razvoja energetike do 2020. godine da Srbija postane izvoznik energije i tranzitni koridor za energiju i energente.
Mihajlovićeva je na završnoj javnoj raspravi o Strategiji razvoja energetike Srbije do 2020. sa projekcijom do 2025. godine rekla da bi Strategija trebalo da bude usvojena do kraja ove godine, uz program sprovođenja i detaljne akcione planove primene.
Na osnovu toga, kako je dodala, znaće se šta svake godine Srbija treba da uradi da bi se podigao nivo energetske, ekološke i ekonomske bezbednosti.
“Vizija je da srpski energetski sektor istinski postane pokretač razvoja, a pre svega tranzitni koridor i skladište za energiju i energente”, rekla je Mihajlovićeva.
Istakla je da je jedan od strateških ciljeva Srbije povećanje energetske efikasnosti za devet odsto do 2020. godine, uz korišćenje svih potencijala, naročito obnovljivih izvora energije.
Ministarka je najavila promenu modela finansiranja infastrukturnih objekata, i izgradnju vetroelektrana i termoelektrana.
“Naš cilj je otvaranje tržišta električne energije i gasa što će podići konkurentnost cele privrede”, istakla je Mihajlović.
Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović je rekao da će Srbija do 2020. godine dobiti nove kapacitete za proizvodnju struje, ukupne snage 20.000 megavata i da će biti osnovana berza električne energije.
Izmene Zakona o energetici trebalo bi da budu pripremljene do polovine novembra, istakao je Trifunović i dodao da će tada otpočeti javna rasprava.
Trifunović je rekao da se u okviru izmena Zakona razmatra uvođenje dodatnog kriterijuma za kategoriju malih kupaca koji će od 1. januara 2015. godine imati pravo na javno snabdevanje strujom.
“Svi potrošači koji troše preko 30.000 kilovat sati trebalo bi da idu na tržište. Ako neko domaćinstvo troši više od toga, znači da se tu krije neka privredna aktivnost koja je nelegalna”, rekao je Trifunović.
Javna preduzeća da racionalizuju troškove
Ministarka energetike je istakla da javna preduzeća moraju da povedu računa kako racionalizuju troškove, uz ocenu da bi Ministarstvo finansija trebalo da izađe sa konkretnijim ekonomskim merama.
“Ne mogu da razumem da jedno javno preduzeće ima 70 zaposlenih u pi-ar sektoru, za koje je izdvojeno 80 miliona dinara, a da istovremeno angažuje eksterne kuće za odnose sa javnošću”, rekla je Mihajlovićeva.
Ministarka je najavila da će Ministarstvo energetike u narednih 10 dana pripremiti kompletan izveštaj o “ostalim troškovima” u javnim preduzećima, koji će poslati tim preduzećima, ali i Ministarstvu finansija.
“Neću da dozvolim da mi se govori kako će energetski sistem stati ako se krene u racionalizaciju. Staće ako krenemo u racionalizaciju održavanja, ali neće stati ako se krene u racionalizaciju raznih konsultantskih kuća ili pi-ar agencija”, rekla je Mihajlovićeva.
Govoreći o početku grejne sezone, ona je konstatovala da su u prethodnim godinama javna preduzeća funkcionisala po principu “ako nam ne date pare neće biti ni gasa ni struje”.
“Gasa će biti, jer ga ima dovoljno. Ako direktor ‘Srbijagasa’ nije sposoban da napravi dogovor sa ruskim partnerima, napraviće ga Vlada Srbije”, upozorila je Mihajlovićeva. Ona je objasnila da je ‘Srbijagas’ tražio 200 miliona evra i da je to pitanje kojim će se baviti Ministarstvo finansija.
“Ja samo znam da politike koja je do sada vođena više neće biti, jer neće biti kraja ako se stalno budu obezbeđivale stotine i stotine miliona, a u isto vreme imamo i problem sa nereformisanim ‘Srbijagasom'”, rekla je Mihajlovićeva.
Izvor RTS
