Dobro je videti napore da se države Balkana prikažu kao jedinstveno tržište. Jer, uvek je lakše privući investitore na jedno veće tržište umesto na nekoliko manjih, nacionalnih. To znači da bi balkanske države trebalo da nastave saradnju kako bi najpre privukle investitore u region, jer će od takvog pristupa svi imati korist.
Takođe, obradovalo me je i što su predstavnici vlada bili spremni da razmene primere dobre prakse. U tom kontekstu pomenuću Makedoniju, koja je usvojila elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola.
Smatram da bi uspostavljanje ovakvog sistema i u ostalim državama doprinelo ubrzavanju procedura za izdavanje građevinskih dozvola i učinilo čitav proces transparentnijim. Poznato je da je brzina izdavanja građevinskih dozvola jedan od ključnih indikatora povoljnog poslovnog okruženja – kaže za Danas Mark Krendal, predsednik američke kompanije Kontinental vind partners, inače jedan od učesnika „Investicionog foruma za zapadni Balkan“, održanog u Londonu
Kako biste ocenili položaj stranih investitora i da li smatrate da je Srbija dobro mesto za ulaganje?
– Najbolji pokazatelj za to da sam uveren da je Srbija dobro mesto za investiranje jeste podatak da je moja kompanija Kontinental vind partners uložila oko sedam miliona evra u razvoj vetroparka Čibuk 1 u opštini Kovin, a da je ukupna planirana investicija u taj projekat oko 280 miliona evra. U našim planovima su brojni projekti u Srbiji, i to ne samo u oblasti energije vetra već i u drugim segmentima obnovljivih izvora energije.
Da su nam namere ozbiljne, govori i podatak da smo svoju evropsku centralu preselili iz Londona u Beograd i sada svim poslovnim aktivnostima u Evropi upravljamo iz Srbije. Ova zemlja, zbilja, ima izvanredne potencijale i siguran sam da se oni mogu iskoristiti u punom obimu u periodu od tri do pet godina. Preduslov za to je da Vlada Srbije i investitori zajedno rade na unapređenju poslovnog okruženja.
Da li ste zadovoljni uslovima za ulaganja u obnovljive izvore energije, posebno kada je reč o izgradnji vetroparkova?
– Da budem iskren, sve je išlo veoma sporo proteklih godina, ali moram da odam priznanje Ministarstvu energetike koje je uspelo da stvari pokrene s mrtve tačke i ubrza ih. Podsticajne (fid-in) tarife za vetar su zadovoljavajuće i Ministarstvo energetike je našlo dobar balans između potreba investitora i onoga što Srbija može da ponudi. Od presudne je važnosti otvorenost Ministarstva za direktne pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što su EBRD, IFC i OPIC. To je, zapravo, jedini put da se zaokruži zakonski okvir i omogući izgradnja velikih projekata.
Treba reći i da je Srbija dosta pogođena činjenicom da je bilo velikih zastoja u proteklim godinama i da je zbog toga na evropskom začelju kada je reč o zakonskom okviru za velike projekte u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije. U međuvremenu međunarodne finansijske institucije, koje treba da kreditiraju izgradnju ovih projekata, žele da iskustva stečena u drugim državama primene u Srbiji.
Zbog toga se u ovom trenutku Ministarstvo nalazi u najzahtevnijim pregovorima o Ugovoru o otkupu električne energije (PPA) koji su do sada viđeni. Siguran sam, ipak, da će kompromis biti pronađen, imajući u vidu sve prednosti koje veliki građevinski projekat, poput izgradnje vetroparka, donosi jednoj zemlji, a posebno njenoj građevinskoj industriji.
Koje će korist Srbija imati od izgradnje vetroparkova i drugih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i da li ste zadovoljni postojećim zakonskim okvirom kojim je regulisana ta oblast?
– Izgradnja vetroparkova će u velikoj meri ojačati srpski energetski sektor, doprineti ukupnoj energetskoj sigurnosti i značajno umanjiti potrebe za uvozom struje. U ekonomskom smislu, to znači i povećanje obima grinfild investicija, zapošljavanje nekoliko hiljada ljudi, posao za domaće građevinske i prevozničke kompanije i porast prihoda u budžet. U političkom smislu, to će približiti Srbiju Evropskoj uniji i doprineti ispunjenju ciljeva u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije.
Korist od vetroparkova ogleda se i kroz očuvanje životne sredine. Kad je reč o zakonskom okviru, tu još ima stvari koje treba uraditi, ali je moj utisak da sve ide u dobrom smeru i ja sam u vezi sa tim optimista. Sastanak koji smo u februaru imali sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlović bio je otvoren i neposredan, a to je ono što investitori iz SAD veoma cene.
Koliki je obim planiranih investicija Vaše kompanije u vetroparkove?
– Došli smo u Srbiju 2009. sa idejom da investiramo oko 450 miliona evra u razvoj vetroparka ukupnog kapaciteta 300 megavata. Prva faza tog poduhvata – projekat Čibuk 1 – već je spreman za početak izgradnje, a postepeno se ulazi i u drugu fazu. Da li će druga faza biti realizovana, to u najvećoj meri zavisi od postavljenog limita za proizvodnju energije iz vetra koji u ovom trenutku iznosi skromnih 500 megavata.
Ne krijemo da nam je želja da se ovaj limit poveća, ali će tu odluku doneti Ministarstvo energetike u zavisnosti od napretka Srbije u dostizanju obaveza i zacrtanih ciljeva u oblasti korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Pored vetra, CWP je zainteresovan i za ulaganja u druge izvore i nadamo se da ćemo neke od tih planova i predstaviti javnosti u mesecima pred nama.
Kada je konkretno reč o projektu Čibuk 1, koliko će ljudi uposliti buduća vetroelektrana i kada možemo da očekujemo da bude izgrađena?
– Čibuk 1 je trenutno najveća američko-nemačka investicija u Srbiji, vredna 280 miliona evra, od čega će oko 55 miliona evra otići direktno srpskim građevinskim kompanijama. CWP i Dženeral elektrik (GE), kao isporučilac turbina, su završili odabir izvođača na međunarodnom tenderu i odlučili se za konzorcijum PORR i ELNOS, koji će graditi vetropark uz angažovanje drugih kompanije iz Srbije kao podizvođača. Projekat ima sve potrebne dozvole, kao i potpisana mandatna pisma sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Početak izgradnje planiran je za kraj ove godine, nakon što banke budu odobrile kredite, što zavisi isključivo od zaokruživanja zakonodavnog okvira u toj oblasti. Poslednje prepreke na putu realizacije ovog kapitalnog projekta u 2014. su finalizovanje modela Ugovora o otkupu električne energije i usvajanje novog zakona o energetici koji treba da omogući investitorima pravo da dobiju sve dozvole za priključni dalekovod na svoje ime i same izgrade priključak pre predaje EMS-u.
Lična karta kompanije
Kompanija Kontinental vind partners radi na razvijanju obnovljivih izvora energije u Australiji, centralnoj i istočnoj Evropi. U Australiji se više od 90 odsto električne energije dobija iz fosilnih goriva. Od toga, 75 odsto otpada na termoelektrane na ugalj što Australiju svrstava u red zemalja sa najvećom emisijom CO2 u svetu. Istovremeno, ta zemlja je veoma bogata lokacijama sa povoljnim vetrom i ima dobar zakonski okvir što je čini izvanrednom destinacijom za razvoj vetroparkova.
Kad je reč o centralnoj i istočnoj Evropi, većina elektrana izgrađena je pre 1980. godine i one ubrzano stare. U ovoj kompaniji procenjuju da bi taj region trebalo da proces proizvodnje energije bazira na najmodernijim tehnologijama. Inače, razvoj svih projekata CWP baziran je na najnovijim modelima turbina, međunarodnom finansiranju i izradi planske i tehničke dokumentacije za dobijanje dozvola po najvišim standardima.
Benefiti od projekta Čibuk 1
Možete li taksativno da navedete pozitivne efekte koje će na srpsku ekonomiju imati realizacija direktnih investicija CWP u projekat Čibuk 1?
– Osim ulaganja od oko 55 miliona evra u građevinski sektor Srbije i upošljavanja oko 400 ljudi, Čibuk 1 će kroz poreze puniti srpski budžet sa oko pet miliona evra. Tu su i dodatnih 25 miliona evra, koji će se u prvih deset godina „ubirati“ kroz porez na dobit po stopi od 15 odsto, kao i oko 100 miliona evra do kraja eksploatacionog veka vetroelektrane.
Takođe, dva procenta neto profita biće uplaćena direktno u budžet opštine Kovin, što je ukupno oko sedam miliona evra. Ali, možda i značajnije od direktnih davanja, CWP će nastaviti da sprovodi svoje aktivnosti u Evropi iz centrale u Srbiji, kao i da zapošljava građane Srbije. Konačno, ovaj projekat će u Srbiju vratiti OPIC – Investicionu banku Vlade SAD, koja će u velikoj meri olakšati dolazak novih američkih investitora.
Izvor Danas
