Razvojem društva, potražnja za električnom energijom stalno raste, iz tog razloga se povećava i potreba za proizvodnjom. S druge strane, sve su strožiji zahtevi za zaštitom životne sredine, gde OIE imaju prednost.
U Srbiji se sve više pažnje posvećuje izgradnji postrojenja sa korišćenjem obnovljivih izvora električne energije. Stručni rad u kome se razmatraju mogućnosti izgradnje vetroelektrana u našoj državi, predstavljen je na Tridesetom međunarodnom savetovanju „Energetika“, održanom na Zlatiboru od 25. do 28. marta. Autori rada su Mitar Dragumilo, Maja Stipić ( Energoprojekt – Entel a.d.) i Filip Kanacki ( Netinvest d.o.o.).
Na teritoriji Srbije, do početka 2014. godine nije izgrađena nijedna vetroelektrana. Kako ističu autori, razlog za to je odsustvo pažljivog proučavanja problematike od strane nadležnih institucija, kao i nedostatak usaglašavanja propisa u različitim sektorima državnih institucija, a ponekad i odricanje od nadležnosti i odgovornosti.Da bi se investitori podstakli na ulaganje u nove, obnovljive izvore električne energije, neophodne su odgovarajuće stimulacije kroz cenu kWh proizvedene električne energije.
Republika Srbija, kao članica energetske zajednice Jugoistočne Evrope, obavezala se da primeni direktivu kojom se promoviše proizvodnja elekrične energije iz OIE. Krajnji cilj kojem se teži, je da učešće obnovljivih izvora energije do 2020. godine dostigne 20%.
Da bi se podstakla proizvodnja iz OIE u Republici Srbijije donet niz propisa kojima se reguliše ova oblast, ali bez obzira na uvedene podsticajne merei uprkos velikom potencijalu, u Srbiji prethodnih godina nije bilo dovoljno investicija. Razlog za to je, kažu autori, što nije postojao zadovoljavajući pravni okvir, pregledne procedure, kao ni sigurnost za investitore.
U stručnom radu tri autora, pored legislative za izgradnju vetroelektrana, analizirani su i kriterijumi za izbor lokacije, objašnjen je proces izgradnje postrojenja i njegovo puštanje u rad, uticaj na životnu sredinu, izbor opremei ekonomski aspekt investiranja u izgradnju vetroelektrana.
Iako je Srbija donošenjem zakonskih i podzakonskih akata u oblasti energetike, napravila veliki iskorak u pravcu približavanja zakonodavstva normama Evropske unije, i dalje je prisutno neracionalno i neplansko korišćenje prirodnih resursa.
Autori su objasnili da će izgradnjom sve većeg broja vetroelektrana, doći do smanjenja troškova njihove izgradnje, što će imati za rezultat smanjenje troškova proizvodnje eletrične energije u ovim elektranama. Na taj način, energija vetra postaće konkurentnija tradicionalnim fosilnim gorivima.
Takođe, trebalo bi imati u viduda će cena energije iz termo i nuklearnih elektrana rasti u odnosu na energiju vetra, s jedne strane, a s druge strane će cena vetroelektrana opadati, što govori o perspektivi proizvodnje električne energije iz snage vetra.
Izvor Serbia Energy
