Ukoliko misija Međunarodnog monetarnog fonda, koja u četvrtak dolazi u Beograd, bude insistirala da državne garancije javnim preduzećima ne budu veće od 30 milijardi dinara, umesto sadašnjih 45, mora se naći prava mera za njihov iznos, kako investicije u Srbiji ne bi stale, jer se to ne sme dogoditi. Ovako Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, komentariše zamerke MMF-a da su pregovori sa Srbijom dobrim delom zastali zbog državnih garancija ovom javnom preduzeću, koje tačno iznose 26,2 milijarde, gotovo ukupno onoliko koliko bi one maksimalno smele da budu, kako je prethodno dogovoreno s MMF-om.
– Treba videti šta je mera MMF-a, a šta Srbije. Kako neko misli da u ovom trenutku, primera radi, smanji dotacije za penzije, ako je to ugovorna i zakonska obaveza. Tako je i sa investicijama „Srbijagasa”, koji do juna mora imati novac i za ulazak u gradnju magistralnog gasovoda „Južni tok”, za nove gasne elektrane, gasovod preko Raške oblasti, gasovod do rafinerije, gasnu obilaznicu za potrebe „Fijata” –kategoričan je prvi čovek „Srbijagasa”.
– Ako Srbiji nije potreban magistralni gasovod „Južni tok” i ulazak u najveću energetsku investiciju kojom se dobija alternativni pravac snabdevanja gasom, onda to država kao vlasnik „Srbijagasa” treba otvoreno da kaže. Mislim, međutim, da od takvih projekata ne bi trebalo odustajati. Reč je o prioritetnom projektu i niko ne treba da sumnja da je za takav projekat potrebna državna garancija, jer bi u suprotnom Srbija mnogo izgubila. To treba predočiti i MMF-u – kaže Bajatović.
U februaru su već potrebne garancije za gradnju novih elektrana, za koje postoje zainteresovane kompanije, kako bi se proizvodila struja za domaće tržište, ali i za izvoz, naglašava on.
Upitan, šta će da uradi ako ipak svetski finansijski policajac bude insistirao da se državne garancije smanje, Bajatović ističe da će on raditi kako država kaže, jer je reč o javnom preduzeću, ali dodaje da „Srbijagas” ne može troškove da pokriva iz tekuće likvidnosti, pre svega zbog neekonomske cene gasa. Rebalansom budžeta je odobreno dodatno zaduženje „Srbijagasa” od 190 miliona evra,zbog razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni gasa.
Ukoliko Srbija želi da ima dovoljno gasa, mora da ga uveze i plati na vreme, a to je moguće uz pomoć države, objašnjava on. Budžetom je predviđeno da za održavanje tekuće likvidnosti ovo preduzeće pozajmi bezmalo 20 milijardi dinara. Milijarda je planirana za gasifikaciju kompanije „Fijat” u Kragujevcu, dok je za investicije „Srbijagasa” planirano 5,26 milijardi dinara.
Ukoliko, dakle MMF, bude neumoljiv, „Srbijagasu” kao alternativa preostaje da se deo planiranih investicija finansira kroz korporativne garancije, što znači, kaže Bajatović, da investitori koji su zainteresovani za ulaganja i zajedničke poslove sa „Srbijagasom” pristanu na njegove garancije, odnosno da ne računaju s državnim garancijama. Ili, objašnjava Bajatović, da se ide, što do sada nije rađeno, s izdavanjem obveznica „Srbijagasa”, samo treba videti kakve su u tom slučaju posledice.
Bajatović kaže da ne zna gde bi vlada na drugom mestu mogla da uštine i svede državne garancije na po MMF-u razuman nivo od 30 milijardi.
Na spisku kompanija čije zajmove garantuje država nalaze se i „Jat tehnika”, „Jat ervejz” i „Galenika”. Država garantuje i kredit Građevinske direkcije Srbije za izgradnju stanova na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović”, ali i u Ulici doktora Ivana Ribara u Novom Beogradu.
Izvor Politika
