Mirko Cvetković, predsednik Vlade Srbije i Dejvid Rintul, potpredsednik američke kompanije Ju-Es stil za Evropu potpisali su juče ugovor kojim je država Srbija preuzela Železaru Smederevo za jedan dolar.
– Vlada Srbije je bila pred teškim izborom i ipak je odlučila da preuzme železaru i za nju nađe strateškog partnera. Druga mogućnost je bila da ta kompanija prestane da radi i da 5.400 ljudi ostane bez posla. Vlada ne namerava da bude vlasnik železare i upravlja tim preduzećem, već da što pre nađe novog kupca – istakao je Cvetković. On je dodao da je nezahvalno reći da je sklopljen dobar dil, već da je u pitanju iznuđeni potez. Od dve opcije, izabrana je manje negativna, što pokazuje i socijalni aspekt Vlade, naglasio je Cvetković. On je dodao i da u svetu nije neuobičajeno da se nešto prodaje za jedan dolar.
– Ju-Es stil je za 10 godina tehnički unapredio železaru i investirao više stotina miliona dolara, ali to nije bilo dovoljno i jedna od najvećih svetskih kompanija prinuđena je da napusti Srbiju. To je pokazatelj koliko je ekonomska kriza jaka i koliko ima uticaja na Srbiju. Svi oni koji su smatrali da su problemi u Srbiji internog karaktera i da nas kriza neće pogoditi u punoj meri, nisu bili u pravu. Novac za poslovanje železare u Smederevu biće obezbeđen preraspodelom budžeta – rekao je Cvetković.
Prema njegovim rečima interesovanje za železaru u Smederevu postoji i pokazali su ga proizvođači iz Ukrajine, Rusije i sa Dalekog istoka. Dejvid Rintul je istakao da je Ju-Es stil naporno radio da unapredi poslovanje u smederevskoj železari, ali su ga poslovanje na tržištu i ukupna situacija naterali da napusti fabriku. On je naglasio da je Ju-Es stil otpisao iz imovine između 400 i 450 miliona dolara, što je procenjena knjigovodstvena vrednost železare. Rintul je rekao da će Ju-Es stil pružati pomoć u tranzicionom periodu.
Eksperti nisu optimisti kada je reč o mogućnosti za novu privatizaciju Železare Smederevo. Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu ističe da je reč o kompleksnom pitanju na koje nije lako dati odgovor.
– Ono što mene svakako raduje je to da se država odlučila da preuzme fabriku. To je nagoveštaj da vlada pokušava da se aktivnije uključi u revitalizaciju i oživljavanje velikih privrednih sistema. Moja kritika je da se država kasno uključuje u taj proces ali nikako ne stoje primedbe da je konkretan potez Vlade loš – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da je druga stvar da li Vlada Srbije raspolaže stručnim i sposobnim kadrovima koji bi preduzeće mogli da izvedu na „zelenu granu“ . Prema njegovom mišljenju problem predstavlja i to što u Srbiji integralna strategija razvoja industrije do 2020. godine postoji samo na papiru međutim, ne i u praksi.
– Mi jednostavno veoma malo radimo da očuvamo našu industriju. A bez tog segmenta nema ni privrednog razvoja zemlje. Da bi se na tom planu nešto pomerilo sa početne tačke potrebno je formirati timove eksperata ali ne prema pogrešnim kriterijumima, koliko godina imaju i da li znaju engleski jezik, već na osnovu toga koliko znanja i iskustva imaju. Nažalost, činjenica je da je većina velikih preduzeća predata u ruke nesposobnih kadrova – ističe Petrović.
Međutim, velika nepoznanica je da li će novih interesenata za kupovinu Železare Smederevo uopšte biti.
– Niko se ne pita zbog čega su Amerikanci otišli iz Smedereva, a odgovor na to pitanje je od krucijalnog značaja. Jednostavno, železara se nalazi na izuzetno nepovoljnom mestu za rad. Tačno je da je železara u Smederevu najveći izvoznik, ali je takođe i veliki uvoznik. Resursima potrebnim za rad železara se snabdeva iz inostranstva. Sve to je negativno uticalo na poslovne rezultate i omelo Amerikance u vođenju preduzeća. Postavlja se i pitanje da li su oni došli da bi u Smederevu poslovali svega nekoliko godina ili su stvarno imali želju da na duže staze gazduju železarom. Ako oni nisu našli ekonomski interes u radu Železare Smederevo nezahvalno je prognozirati da li će neki drugi investitor imati takve ambicije – smatra Petrović.
I Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja, ne veruje da Vlada može da nađe novog kupca za Železaru Smederevo.
– Investitori nemaju nameru da troše novac na propale projekte. Jednostavno, ako neko preduzeće trpi poslovne neuspehe i gubitke, nikako nije atraktivno za privatizaciju. Potpuno je pogrešno što se država odlučila na intervenciju u Smederevu. Umesto da se kod nas odvija proces reformi odnosno da države u ovakvim slučajevima ne bude protagonista, kod nas se dešava upravo suprotno, dolazi do podržavljenja u privredi. Na taj način nema uspeha u ekonomiji. Na tržištu može opstati samo onaj koji proizvodi i time beleži profit. Apsolutno je pogrešno da država novcem poreskih obveznika pokušava da spase ekonomski neodržive investicije – naglašava Šuković.
On ističe da ako Amerikanci koji su lideri u oblasti proizvodnje čelika nisu mogli da posluju profitabilno u Smederevu to sasvim sigurno neće poći za rukom ni Vladi Srbije. Šuković je pesimista i kada je reč o nalaženju novog kupca a ističe da vladino objašnjenje da otkupom železare želi da sačuva 5.000 radnih mesta nije utemeljeno u realnosti.
– U Srbiji je u proteklom periodu bez posla ostalo više od 300.000 ljudi. To je daleko veći broj od ovih 5.000 koje navodno vlast želi da spase. Zna se na koji način se pomaže radnicima koji su ostali bez posla. Za njih se organizuje prekvalifikacija i edukacija kako bi pronašli poslove za koje ima potrebe na tržištu rada. Na taj način država treba da pomaže radnicima koji su ostali bez posla a ne da ih plaća iz budžeta i tako dodatno opterećuje građane Srbije – zaključuje Šuković.
Umičević: Pravovremena odluka Vlade
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević izjavio je juče da je kupovina smederevske železare pravovremena i valjana reakcija Vlade Srbije, kakva odavno nije viđena. „Odgovorna odluka sprečila je da grad sa 115.000 stanovnika ode u privrednu depresiju“, kazao je on i naglasio da bi bilo dobro da se neko vreme zadrži deo postojećeg menadžmenta u železari.
Industrijski rast bez giganata ne postoji
U Srbiji je dugo forsirana diletantska priča o tome da treba razvijati samo mala i srednja preduzeća. Besmisleno je da mala i srednja preduzeća mogu da postignu bilo kakav privredni boljitak ako ne postoje industrijski giganti. Druga besmislica koja je prisutna na našim prostorima je da država ne treba da reaguje kada su veliki sistemi u krizi. Primer, industrijski razvijene Nemačke pokazuje da je u zapadnim zemljama prisutna sasvim druga praksa. Recimo, kada je Opel bio u krizi država je otkupila tu kompaniju i stavila je na noge – kaže profesor Petar Petrović.
Izvor Danas
