Ova godina bi, kad je energetski sektor u pitanju, trebalo da bude u znaku investicija i reformisanja javnih preduzeća. Planirano je da se u narednih 10 godina u oblast životne sredine uloži oko 10 milijardi evra, a već u septembru počeće skrining za poglavlje 27, koje se tiče ekologije.
Vlada Srbije je izuzetno posvećena zaštiti životne sredine i opredeljena da ide ka održivom razvoju i „zelenoj ekonomiji“ – kaže za Danas Zorana Mihajlović, ministarka energetike u tehničkoj Vladi.
Koje nove investicije planirate u oblasti energetike?
– Krajem prošle godine potpisan je ugovor za izgradnju trećeg bloka u termoelektrani Kostolac B, gde bi radovi trebalo da počnu do kraja ove godine. Očekujemo da se uskoro završe i pregovori sa konzorcijumom zainteresovanim za izgradnju novog bloka u Termoelektrani-toplani Novi Sad.
Već duže vreme pregovaramo sa investitorima koji žele da ulažu u termoelektranu Štavalj, sa pripadajućim rudnikom, kao i u reverzibilnu hidroelektranu Bistrica. U oblasti obnovljivih izvora, samo u prošloj godini potpisano je više od 200 memoranduma za izgradnju mini-hidroelektrana, a u martu je završen i drugi javni poziv za izgradnju MHE na 143 lokacije.
Šta se može očekivati u gasnom i drugim sektorima energetike?
– U gasnom sektoru očekuje nas nastavak realizacije projekata Južni tok i gasovoda Niš-Dimitrovgrad. Posle formiranja vlasti u Beogradu trebalo bi da se nastave i projekti koje je inicirao Privremeni organ, uključujući raspisivanje tendera za upravljanje otpadom na deponiji u Vinči i izgradnju fabrike za reciklažu.
U planu je i dobijanje toplotne i električne energije iz otpada, imajući u vidu da se na toj deponiji dnevno odloži 1.700 tona otpada. Deponija u Vinči bi, inače, danas izgledala mnogo drugačije da prethodna gradska uprava nije 2007. zaustavila tender, pa je na novoj vlasti da taj posao maksimalno ubrza.
Postoji li plan rasterećenja javnih preduzeća od prekomernog broja zaposlenih?
– O optimalnom broju zaposlenih ne možemo govoriti bez detaljne analize. Veliki problem predstavlja neadekvatna struktura zaposlenih. U EPS-u, na primer, postoji manjak radnika u proizvodnji, a višak u administraciji. I jedan od prioriteta biće upravo otklanjanje tog disbalansa, koji je izražen i u drugim javnim preduzećima.
Da li je utvrđeno ko je delio letke o poskupljenju struje dan uoči održavanje izbora i ko stoji iza te propagande?
– Ovom istragom se bavi policija i ja se iskreno nadam da ćemo veoma brzo saznati imena odgovornih. Deljenje lažnih obaveštenja nije čak ni prljava stranačka propaganda koju ne opravdavam, ali mogu da razumem. Ovo je falsifikovanje obaveštenja državne kompanije, širenje lažnih vesti i uznemiravanje javnosti. A to je krivično delo.
Dosta se spekulisalo pre izbora da u novoj vladi neće biti mesta za vašeg kolegu ministra rudarstva Milana Bačevića. Ima li u tome istine?
– Iskreno, mnogo više razmišljam o tome kako najbrže moguće zaposliti Srbiju, i kako angažovati što više iskusnih, stručnih ljudi nego o tome ko će od postojećih ministara biti ministar u novoj vladi. Kao što sam rekla, o tome će odlučiti organi naše stranke.
A da li vi očekujete da i u novoj vladi vodite resor energetike ili vas čeka neka druga funkcija?
– Energetikom se bavim duže od dvadeset godina i to je oblast u kojoj se najbolje snalazim. Mi koji smo do sada bili ministri, mandat smo dobili od stranke i samo ona odlučuje da li ćemo biti i dalje na toj ili nekoj drugoj funkciji.
Prioriteti
Ukoliko ostanete ministarka energetike, da li ćete insistirati na davanju koncesije za aleksinačke uljne škriljace za koje je, između ostalih, zainteresovana i Estonija?
– To je jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji. Jer, iako je potrebno određeno vreme da se investicije u energetskom i rudarskom sektoru pokrenu, činjenica je da ta ulaganja direktno utiču na privredni rast. Ne samo ova, već i druge, već započete, investicije uglavnom će se realizovati po principu davanja koncesija, kao i strateških i privatno-javnih partnerstava.
Izvor Danas
