Cost-benefit analiza treba da omogući donošenje odluke o tome da li je za društvo prihvatljiv odnos troškova i koristi koje će određeni projekti uzrokovati
„Eksploatacija mineralnih sirovina i procena uticaja na životnu sredinu” naziv je prezentacije mr Sabine Ivanović, savetnika ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koja je predstavljena na 3. Međunarodnoj konferenciji, održanoj 1. novembra u Beogradu.
Projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu su površinski kopovi čija površina prelazi 10 hektara i vađenja treseta kad površina terena prelazi 100 hektara. Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu u okviru ekstraktivne industrije su podzemna eksploatacija mineralnih sirovina, ekspoloatacija mineralnih sirovina postupkom rečnog ili jezerskog bagerovanja, bušenje u cilju istraživanja i eksploatacije nafte i prirodnog gasa.
U razvoju površinskog kopa potrebno je prikazati sve faze razvoja eksploatacije: skidanje jalovinskih naslaga, njihov transport i prostor za odlaganje, otkopavanje mineralne sirovine i njen transport, i konačnu sanaciju. Završna faza je planiran način predeonog uređenja ili prenamene prostora za neku drugu svrhu.
Opis lokacije projekta odnosi se na opis „nultog stanja” životne sredine, odnosno na postojeću životnu sredinu pre početka projekta koji se razmatra studijom. Ako se radi o rekonstrukciji projekta „nulto stanje” je zatečeno stanje s postojećim projektom. Svrha je opisivanje onih aspekata životne sredine na koje bi projekta mogao uticati, uključujući delove životne sredine, kulturnu baštinu, lokalno stanovništvo i materijalna dobra. Pri tome se treba usmeriti na podatke koji su potrebni za procenu uticaja na životnu sredinu. Podaci se prikupljaju iz postojećih izvora, a samo izuzetno se sprovode dodatna istraživanja za potrebu izrade studije.
Kada je u pitanje odnos sa lokalnom zajednicom, potrebno je opisati naselja u okolini projekta na koje projekat može imati uticaj i identifikovati javnost, kao i da li je javnost urbana, ruralna, školovana, neškolovana, direktno ili indirektno zainteresovana. Potrebno je odgovoriti na pitanje kakav je utisak javnost mogla steći o nosiocu projekta na osnovu dostupnih informacija, da li postoji program odnosa s javnošću, šta je preduzimano u oblasti zaštite životne sredine pre izrade studije, da li postoje izveštaji o zaštiti životne sredine koji se odnose na nosioca projekta.
Cost-benefit analiza treba da omogući jedinstveno donošenje odluke o tome da li je za društvo prihvatljiv odnos troškova i koristi koje će određeni projekti uzrokovati za društvo. Ukupne koristi i štete odnose se na moguće direktne i indirektne uticaje, i to na ekosistem, zdravlje ljudi, privredu i društvo, a treba da obuhvati sve relevantne činjenice, važnost njihovog uticaja i verovatnoću nastajanja.
