U radu Bojane Mihić iz Elektromreže Srbije i Predraga Stefanova sa Elektrotehničkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, razmatra se regulativom propisana automatska regulacija napona na krajevima sinhronih generatora u elektroenergetskom sistemu koja se ostvaruje sa kontinualnim dejstvom automatskih regulatora napona instaliranih na njihovim pobudnim sistemima. Ovom regulacijom treba da se ostvari koordinisana regulacija napona na visokonaponskim sabirnicima elektrane u realnom vremenu tako da svaki generator proizvodi reaktivnu snagu u skladu sa svojim pogonskim ograničenjima.
U radu će se efekti primene koeficijenata statizma regulacije napona generatora proveriti proračunom optimalnih tokova snaga u sistemu. Na primeru prenosne mreže Srbije, na osnovu proračuna za karakteristične radne režime. U radu se takođe analizira zavisnost veličine optimalnih napona koje treba održavati na krajevima pojedinih generatora od njihovih reaktivnih opterećenja. Utvrđivanjem ove funkcionalne zavisnosti i poređenjem sa linearnom zavisnošću dobijenom na osnovu stvarno podešenih referentnih napona u tim radnim režimima analiziraće se mogućnost linearne aproksimacije, odnosno značaj uvođenja ovih statizama u regulatore napona. Dobijeni rezultati će, dodatno, dati uvid u mogućnosti zadovoljavanja regulativom propisanih zahteva, kao i uvid u značaj koji optimalna regulacija napona ima u eksploataciji elektroenergetskih sistema.
Upravljanje naponima i reaktivnim snagama proizvodnih kapaciteta zahteva automatsku regulaciju, ali na sadašnjem stepenu razvoja sekundarne regulacije i dalje zahteva manuelne upravljačke akcije na osnovu odluka operarora sistema. Primena statizma naponsko reaktivnih kontura pojedinih kapaciteta ima značajan efekat pri malim promenama radnih režima. Njihovom primenom može se omogućiti bolje iskorišćenje reaktivnih resursa i održavanje napona u kritičnim čvorovima sistema, s tim što se ukazuje na neophodnost cikliničkog prilagođavanja ovih koeficijenata stvarnim uslovima u sistemu, kao i provera koordinacije ovakve regulacije, eliminisane ovakvim uprošćenim pristupom regulacije. Međutim, pri većim promenama, nezavisno od toga da li su posledica promena opterećenja ili strukturnih promena u sistemu, njihovo prilagođavanje nije dovoljno, već se kao osnov za primenu ovakve regulacije moraju odrediti željeni naponi kritičnih čvorova prema usvojenom optimizacionom kriterijumu, koji u sebi mora sadržati minimizaciju gubitka, odnosno maksimizaciju profita prenosne mreže, kao i sigurnosne kriterijume kojima se obezbeđuje normalan rad sistema.
