Zapadne vlade jačaju napore da spreče ruski energetski uticaj u regionu Balkana, dok ruska finansijska ograničenja u kombinaciji sa spremnošću Zapada da uzme učešća u alternativnim projektima poput Južnog gasnog koridora već dovode do preorijentisanja Srbije prema zapadnjačkim opcijama, navodi se u analizi američke organizacije za strateške analize Stratfor
Kao zemlja na granici Evrope i Azije, sa dugogodišnjim kulturnim i ekonomskim vezama sa Rusijom, Srbija će, kako ocenjuje Stratfor, nastaviti da balansira između Rusije i Zapada, dok zapadne vlade, u svetlu sukoba sa Rusijom oko Ukrajine, imaju priliku da pojačaju uticaj u regionu Balkana kroz pružanje političke i finansijske podrške projektima energetske diverzifikacije u Srbiji.
Stratfor se osvrnuo i na izjavu premijera Srbije Aleksandra Vučića koji je 28. maja, govoreći o evropskim investicijama u regionu Balkana, rekao:
„Potreban nam je je izvestan novac iz fondova Evropske unije, i onda ćete videti osmehe na našim licima“, izjavio je tada Vučić.
Iako bi, kako ocenjuje Stratfor, tehnička i politička podrška Sjedinjenih Država mogla odigrati ključnu ulogu u „ubeđivanju“ Srbije da smanji zavisnost od Rusije, investicije za neophodnu gasovodnu infrastrukturu će verovatno doći iz Evropske unije. Zvanični Brisel je već izdvojio 1,5 milijardi evra za investicije u Srbiji za period od 2014-2020. godine, a u okviru tog programa, energetska bezbednost je jedno od oblasti ulaganja, piše Stratfor.
„Veća integracija Srbije bi takođe pomogla težnjama Hrvatske ka izgradnji terminala za tečni prirodni gas (TPG), dok bi priključivanje Srbije na Transjadranski gasovod, koji ima podršku EU, pomoglo Uniji da nastavi sa strategijom sopstvene diverzifikacije, nevezano za kandidaturu Srbije u EU“, ocenjuje Stratfor. U analizi se primećuje da bi, kao i SAD, pojedine evropske vlade, posebno Nemačka, volele da ograniče uticaj Rusije na Balkanu.
Posle obustavljanja projekta Južni tok, koji je trebalo da donese otvaranje 2.000 novih radnih mesta u Srbiji i privuče oko 1,5 milijardi evra investicija u zemlji, zvanični Beograd sada ima dve opcije. Prva je gradnja infstrastrukture neophodne za priključivanje na Transjadranski gasovod, koji bi trebalo da bude konkurencija ruskom i do 2020. godine da sprovodi gas iz Azerbejdžana u Tursku pa zatim u jugoistočnu Evropu. Srbija bi, prema tom predlogu Stratfora, trebalo da izgradi gasovodnu mrežu koja bi bila povezana sa Makedonijom ili Crnom Gorom kako bi pristupila novom gasovodu.
Druga mogućnost za Srbiju je planirana gradnja terminala za TPG u Hrvatskoj, koji je još uvek u ranim studijama izvodljivosti i trebalo bi da bude izgrađen na Krku.
U analizi se navodi da je Srbija već dugo vremena u velikoj zavisnosti od ruskih energenata, pokrivajući 80 odsto svojih potreba u enegetici kroz uvoz ruskog zemnog gasa i pritom plaća visoku cenu od 340 dolara po 1000 kubnih metara, dok susedna Mađarska plaća samo 260 dolara.
Izvor; Elektronske novine
