Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Šta donosi...

Srbija: Šta donosi izgradnja postrojenja za odsumporavanje?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img
Naime, proizvodnja električne energije se u svetu još uvek većinom zasniva na upotrebi fosilnih goriva, među kojima je najzastupljeniji ugalj. Tako, 2021. godine 36% ukupne električne energije na svetskom nivou proizvedeno je korišćenjem ovog energenta. Pri sagorevanju fosilnih goriva termoenergetska postrojenja emituju u atmosferu praškaste čestice, kao i okside sumpora, azota i ugljenika. Među sumpornim oksidima najznačajniji je sumpor-dioksid (SO2), čije visoke koncentracije ugrožavaju biljni i životinjski svet izazivajući kisele kiše, dok kod ljudi povećavaju rizik obolevanja od raka i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. Takođe, oksidi sumpora doprinose stvaranju čestičnog zagađenja – sekundarnih PM čestica, koje automatske merne stanice prepoznaju kao partikularne čestice, a ne kao gasove iz kojih su nastale. Takođe, sekundarne PM čestice merne stanice često ne propoznaju jer se radi o česticama izuzetno malog promera – podseća RERI u blogu.
Dodaje da se u Srbiji dozvoljeni nivo emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana već godinama višestruko premašuje.
– Samo 2020. godine, emisije iz termoelektrana u Srbiji bile su veće od emisija sumpor-dioksida iz čak 221 termoelektrane u Evropskoj uniji. Jedan od načina da se ove emisije smanje jeste izgradnja postrojenja za odsumporavanje, u kojima se sprovodi tehnološki postupak uklanjanja SO2 iz dimnih gasova. Devedestih godina se krenulo sa izgradnjom ovih postrojenja u termoelektranama u Evropi, dok su novije termoelektrane od početka bile opremljene postrojenjima za odsumporavanje. U Srbiji je, međutim, prva upotrebna dozvola za postrojenje za odsumporavanje izdata tek početkom 2023. godine, iako je prosečna starost termoelektrana u Srbiji iznad 45 godina. Izgradnja ovih postrojenja predstavlja dugotrajan i složen proces koji zahteva puno resursa, kako ljudskih, tako i finansijskih. Procenjuje se da izgradnja bloka od 200MW košta između 70 i 90 mil EUR., pri čemu treba uzeti u obzir da rad ovih postrojenja dodatno povećava troškove rada termoelektrane.
Primera radi, navodi RERI, postrojenje za odsumporavanje bloka od 300MW povećava potrošnju energije unutar termoelektrane za oko 11MW, za koliko će biti manje energije predate u sistem. Prema današnjim cenama od oko 350€/MWh, procenjuje se da bi rad ovih postrojenja termoelektrane koštao preko 30 mil EUR godišnje.

– Pri tome, treba imati u vidu da ova postrojenja “ne idu sama”, već praćena velikim količinama otpada i otpadnih voda, koja je potrebno tretirati na adekvatan način kako bi se sprečili negativni uticaji po životnu sredinu. Uz to, dolazi do povećanih emisija ugljen-dioksida (CO2), kako iz kreča koji se koristi u ovom postupku, tako i usled smanjene proizvodnje energije po toni uglja. Dakle, uz rad ovih postrojenja se sagorevanjem iste količine uglja dobija manje električne energije. Veća potrošnja energije u samoj elektrani vodi padu njene energetske efikasnosti ispod 30%, usled čega se postavlja pitanje da li bi ijedna termoelektrana na Zapadnom Balkanu mogla da uskladi svoj rad sa zahtevima Direktive EU o industrijskim emisijama koja se će se na stara velika postrojenja za sagorevanje primenjivati od 2028. godine.

Dok ulaganja u postrojenja za odsumporavanje doprinose smanjenju sumpor-dioksida u vazduhu, neophodno je imati u vidu i širu sliku – da su to i dalje ulaganja u proizvodnju energije iz uglja, napominje se u tekstu.

RERI ističe da je odluka o izgradnji postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama EPS-a u Obrenovcu i Kostolcu doneta je bez prethodne analize raspoloživih opcija, te ekonomskih i ekoloških posledica izabranih rešenja. Zato se neminovno postavlja pitanje, da li je ipak svrsishodnije uložiti sredstva i napore u diversifikaciju izvora energije, energetsku efikasnost i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i time suštinski doprineti zaštiti životne sredine i ljudskog zdravlja.

Sign up for updates & special reports

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: OIE pretekli fosilna goriva u energetskom miksu u februaru

Ukupna instalisana snaga elektrana u Hrvatskoj 1. januara 2024. godine iznosila je 5.128 MW od čega je udeo obnovljivih izvora dostigao 3.970 MW ili 77,6 odsto a neobnovljivih izvora 1.128 MW ili 22,4 odsto. Na prenosnu mrežu je priključeno 4.285...

Srbija: Zašto se pet meseci čeka na izbor direktora EPS-a?

Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije raspisalo je u avgustu prošle godine konkurs za izbor novog generalnog direktora. Konkurs je bio otvoren do 15. septembra 2023. do kada su zainteresovani kandidati mogli da šalju svoje biografije. U oglasu koji je objavljen...

Zelena tranzicija će podići cene energije

Vlade treba da priznaju da bi prelazak na ekološka energetska rešenja sa niskim sadržajem ugljenika povećao cenu energije na globalnom nivou, rekao je izvršni direktor francuskog energetskog giganta Total enerži Patrik Pujane za Fajnenšel tajms (FT). "Mislimo da će u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!