U Srbiji vlada ekspanzija rudarskih aktivnosti, u rudnom blagu Srbije kriju se značajne količine različitih metala i nemetala, a trenutno je najzastupljenija eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra, zlata…
Stručnjaci iz te oblasti ukazuju na to da je važno da se, paralelno s otvaranjem rudnika, razvija i prateća industrija da bi se maksimalizovala korist same sirovine, i da je primetno da se zaštiti životne sredine u rudarskom sektoru počinje da se posvećuje da daleko veća pažnja nego što je to bio slučaj ranije.
Miroslav Ignjatović iz Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije kaže za Tanjug da u Srbiji postoji 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja u kojima se obavljaju velika istraživanja.
Najnovija vest koja se ovih dana pojavila jeste da je kanadska istraživačka firma „Medgold risorsiz”, koja je ranije nagovestila da je u južnoj Srbiji, na samoj granici s Bugarskom i Severnom Makedonijom, pronašla odlične indikatore da u tom kraju postoje bogata nalazišta plemenitih metala – sada i potvrdila te rezultate. Iz te kompanije navode da su na samo jednoj lokaciji u okviru projekta po nazivu „Tlamino” pronašli oko sedam miliona tona rude, s oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tona zlata, vrednih nešto više od milijardu dolara, a ispitivanja se nastavljaju.
Ignjatović ističe da je ta vest ohrabrenje za razvoj rudarskog sektora u Srbiji, s tim što će od daljih geoloških ispitivanja zavisiti da li postoje realni uslovi za ozbiljniji rudarski projekat.
Takođe, što se tiče ulaganja, on navodi da se u naredne tri godine očekuje najviši stepen ulaganja u rudnik „Čukaru peku”, projekat „Jadar”, kao i ulaganja u kopove „Bora” koji su sada u vlasništvu „Ziđina”.
Stručnjaci u Geološkom zavodu Srbije navode da je budućnost te grane u Srbiji svakako svetla.
Geolog Predrag Mijatović za Tanjug kaže da su ipak potrebna značajna ulaganja.
U Vojvodini nafta i gas
Postoje i nalazišta nemetala kao i uglja, a u Vojvodini se nalaze ležišta gasa i nafte, kao i ležišta različitih vrsta gline. Srbija, inače, uvozi gvozdenu rudu kao i kvalitetniji ugalj (mrki) za grejanje i kameni ugalj za industrijsku potrošnju.
– Ulaganje u istraživanje metaličnih sirovina vrlo su dugotrajna i to nije proces koji se može završiti za godinu–dve, za to je potrebno sedam do deset godina – ističe Mijatović.
Što se tiče toga kako je rudno blago Srbije stacionirano po regionima, u istočnoj Srbiji dominiraju bakar i zlato, a ponegde i olovo i cink. Takođe, na Staroj planini ima i ležišta urana.
– U centralnom delu Srbije karakteristična su ležišta olova, cinka, urana, kao i zlata i srebra – navodi Mijatović.
U zapadnom delu Srbije, Podrinjskom delu, ima dosta ležišta antimona, koji se više ne ekspoloatiše, a takođe ima i olova i cinka, objašnjavaju u Geološkom zavodu.
Nikla i hroma ima na nekoliko mesta u Srbiji, nikla naročito u centralnom delu, u blizini Aranđelovca, Vrnjačke banje, na zapadu na Mokroj gori, dok hroma ima na Tari, Zlatiboru, Deli Jovanu, a boksita (sirovina za dobijanje aluminijuma) na Tari, Zlatiboru, kod Poćute i kod Babušnice…
– Što se tiče procena rezervi, sveukupni resursi i rezerve olova i cinka, uključujući i rudnike na Кosovu i Metohiji, procenjuju se na blizu 100 miliona tona, a ležišta uglja na desetak milijardi tona – kaže Mijatović. – Manje su rezerve mrkog uglja, koji se ekspoloatiše podzemno, dok se, na primer, rezerve zlata ne mogu tačno proceniti, ali se pretpostavlja da se kreću oko nekoliko desetina tona zlata kao metala, ali van borskih ležišta.
Resursi bakra procenjuju se na nekoliko milijardi tona, kako dokazane rezerve rude, tako i resursi koji su u fazi istraživanja.
Izvor; Dnevnik
