Dugotrajno slabi dotoci Dunava ograničavaju proizvodnju u srpskoj hidroenergetskoj kaskadi Đerdap i počinju da utiču na proizvodnju termoelektrana u Kostolcu, povećavajući operativni i finansijski pritisak na državnu elektroenergetsku kompaniju EPS.
Trenutni dotok Dunava iznosi približno polovinu dugoročnog proseka i približava se biološkom minimumu reke. Prognoze za naredne nedelje pružaju malo naznaka o značajnijem oporavku hidroloških uslova.
Đerdap 1 je u poslednje vreme proizvodio nešto više od 5.000 MWh dnevno, odnosno približno trećinu uobičajene proizvodnje. To odgovara prosečnoj snazi od svega oko 208 MW, u poređenju sa približno 625 MW u normalnim uslovima. Gubitak proizvodnje stoga iznosi gotovo 10 GWh dnevno.
Pri veleprodajnim cenama od 100–130 evra/MWh, nadoknada te nedostajuće energije mogla bi da košta približno 1–1,3 miliona evra dnevno, pre uračunavanja zagušenja, potreba za balansiranjem i razlika između satnih uvoznih cena. Finansijski uticaj brzo raste kada se niska hidrologija poklopi sa večernjom nestašicom i regionalnom potražnjom povećanom zbog visokih temperatura.
EPS je saopštio da su sve remontovane jedinice Đerdapa tehnički raspoložive i da rade na maksimalnoj snazi koju dozvoljavaju trenutni uslovi na reci. Problem je, dakle, hidrološke, a ne mehaničke prirode, što ograničava efekte klasičnih poboljšanja raspoloživosti postrojenja.
Nedavno modernizovana reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta pruža određeno olakšanje. EPS može da kupuje električnu energiju tokom jeftinijih solarnih sati, pumpa vodu u gornju akumulaciju i proizvodi struju tokom skupljih večernjih perioda. Time se smanjuju troškovi nadoknade energije, ali se ne mogu u potpunosti nadoknaditi trajni gubici mnogo veće kaskade Đerdap.
Nizak vodostaj takođe ograničava kapacitet za hlađenje termoelektrana u Kostolcu, što primorava na smanjenje proizvodnje. Istovremeni uticaj na hidro i ugljene kapacitete stvara povezani rizik: isti rečni uslovi slabe dva odvojena segmenta proizvodnog portfolija EPS-a.
Elektroenergetski sistem Srbije i dalje je operativno stabilan, ali se ekonomski teret premešta ka uvozu, kratkoročnom trgovanju i pažljivom korišćenju akumulirane hidroenergije. Suša na Dunavu postala je podjednako pitanje bilansa EPS-a koliko i ograničenje proizvodnje.
