Dnevno još 20.000 tona kolubarskog lignita
Tri meseca nakon poplava,iako prve prognoze nisu bile nimalo optimistične, u „Kolubari” je proizvodnja otkrivke i uglja iznad očekivanja. „Veliki Crljeni” vraćeni u pogon brže nego što je očekivano. Nakon ispumpavanja vode iz ovog kopa pumpe prebačene na kop „Zapadno polje”.
Najmlađi aktivni otkop Rudarskog basena „Kolubara”,polje „Veliki Crljeni”, široj javnosti je postao poznat po kadrovima koji su sve nacionalne i svetske televizijske kuće prenele nakon poplavnog talasa koji je zadesio Srbiju.
Na snimku iz avionakoji je čitavom svetu preneo poruku o katastrofalnim posledicama poplava, pored potpuno uništenog Obrenovca iklizištima razorenogKrupnja, poseban utisak ostavlja potopljeni bager u na kopu „Veliki Crljeni”.Slika moćnog metalnog kolosa zarobljenog vodom i muljem oslikavala je teško stanje na kolubarskim kopovima, koji su prva karika u proizvodnom lancu proizvodnje uglja, na kojojje zasnovana stabilnost srpskog elektroenergetskog sistema.
Samo dva i po meseca kasnije, na mestu na kome je za jednu noć nastalo veštačko jezero, punom parom proizvodi se lignit i otprema ka termokapacitetima.
Kada se dogodila nezapamćena prirodna katastofa, dva kolubarska kopa su bila potpuno potopljena, a dva delimično. Tamnavski kopovi, „Veliki Crljeni” i „Zapadno polje” pretvoreni su u dva veštačka jezera u koja se, kako su kasnije pokazala ispitivanja, ulilo 27, odnosno 187 miliona kubika vode. Potopljeni su bageri i druga proizvodna oprema i prekinuta je proizvodnja lignita na kopovima koji su do tog trenutka bili okosnica kolubarske snage i gde se proizvodilo dve trećine lignita iskopanog u RB „Kolubara”.
Odmah nakon tragedije, predstavnici menadžmenta i rudari „Kolubare” krenuli su u akciju spasavanja onoga što se spasiti može i sanaciju štete načinjene poplavama. Prvi i osnovni cilj bio je ponovno uspostavljanje proizvodnog procesa i odvoz uglja ka termoelektranama u Obrenovcu.
Tri meseca kasnije,iako prve prognoze nisu bile nimalo optimistične, u „Kolubari” je proizvodnja otkrivke i uglja iznad očekivanja. Na kopovima Polje „B” i Polje „D” koji su bili delimično poplavljeni,u istočnom delu basena,promenjena je proizvodna problematika i planovi su znatno podignuti kako bi se nadomestio manjak količina uglja zbog stajanja tamnavskih kopova.
U prvoj polovini avgusta, počela je i proizvodnja uglja na kopu „Veliki Crljeni”, jednom od dva tamnavska kopa. U eksploataciono polje ovog ugljenokopa se ulilo oko 27 miliona kubika vode. Velikim angažovanjem svih zaposlenih u RB „Kolubara” brzo je zatvoreno probijanje reke Kolubare, a potom je počelo i ispumpavanje vode iz ovog kopa.
Na početku, instalirano je tek nekoliko pumpi manjeg kapaciteta. Kako je posao odmicao, u rad ih je uključivano sve više, dok se broj nije popeo na čak 33. Radilo se danonoćno. Iako vremenski uslovi nisu išli na ruku smanjenju nivoa vode, početkom jula, nakon što je ispumpano oko 22 miliona kubika, rotorni bager„glodar 2” oslobođen je iz vode.Pražnjenje jezera je nastavljeno, a uporedo su izvršeni kompleksni poslovi pripreme mašine za pregled i sanaciju. Investiciona popravka opremetrajala je oko mesec dana, a u tok roku urađene su i nove trase za odvoz uglja.
Proizvodnja lignita na površinskom kopu „Veliki Crljeni” počela je punim kapacitetetom 6. avgusta, pedeset dana pre nego što je najavljeno u prvom trenutku nakon katastrofalne poplave.
Moćni bager „glodar 2”, prvog dana rada nakon prekida i remonta, zajedno sa Miloradom Grčićem,direktorom Rudarskog basena „Kolubara” obišao je i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je tom prilikom izjavio:
– Iako su prvobitne procene govorile da će za ovaj posao biti potrebno mnogo više vremena, uz velike napore rukovodstva i svih zaposlenih, već danas smo uspeli da pokrenemo kop „Veliki Crljeni”, koji će dnevno proizvoditi dodatnih 20.000 tona lignita. Treći kop „Kolubare”, kojoj je poplavni talas naneo strahovit udarac, pokrenut je, pre svega, zahvaljujući ogromnom entuzijazmu i energiji koji su radnici pokazali u izuzetno teškim uslovima. Za pedesetak dana, do 1. oktobra, koji je bio planirani rok za ponovno uspostavljanje proizvodnje, biće iskopano ukupno oko milion tona uglja, što, kada se preračuna u novac koji bi u tom periodu bio potrošen na uvoz, sa projekcijama cene struje na današnji dan, predstavlja uštedu od preko trideset miliona evra. U ime svih građana Srbije, zahvaljujem se rukovodstvima „Elektroprivrede Srbije” i RB „Kolubara”, a pre svega, rudarima „Kolubare”, koji su ogromnim naporima uspeli da saniraju polsedice poplava na još jednom ugljenokopu. Smatram da je naš elektroenergetski sistem u prethodnih nekoliko meseci pokazao da je fleksibilan i da, zahvaljujući stručnosti i požrtvovanosti zaposlenih, može da izađe na kraj i sa katastrofalnim problemima kao što je ovaj koji nas je zadesio – rekao je Antić.
Direktor „Kolubare” Milorad Grčić objasnio je da se uvođenjem „Velikih Crljena” u rad, ukupa dnevna proizvodnja na tri kolubarska kopa podiže na oko 65.000 tona.
–Ove količine uglja koje sada proizvodimo su 75-80 odstood ukupne količine koja se proizvodila na kolubarskim kopovima pre poplava.Pokretanje „Velikih Crljena” u ovom roku zaista je veliki uspeh, posebno s obzirom na to da smo ga postigli sopstvenim kapacitetima, koristeći domaće pumpe kojima smo, u vremenskim uslovima koji nam nisu išli na ruku, ispumpali više od 22 miliona kubnih metara vode i izvukli bager na suvo – rekao je Milorad Grčić.
Uporedo sa poslovima saniranja posledica poplava na ovom tamnavskom kopu, za posao ispumpavanja otkopa „Tamnava-Zapadno polje” bio je raspisan tender za izbor izvođača radova.
Nakon raspisivanja tendera odlučeno je da će vodu i mulj sa kopa „Tamnava-Zapadno polje” ispumpavati firma „Energotehnika Južna Bačka” iz Novog Sada, zajedno sa rumunskom firmom „SC NESS Proiect Europa SRL”. Kako je saopštila „Elektroprivreda Srbije“, u nadmetanju za ovaj posao učestvovalo je sedam ponuđača, a izabrana je ekonomski najpovoljnija ponuda. Kriterijumi su bili cena i rok za ispumpavanje, a izabrani izvođač je po oba ova kriterijuma dao najbolju ponudu. Oni su se obavezali da će vodu i mulj ispumpati za 0,132 evra po kubiku i predvideli rok od 90 dana za izvršenje posla.
Procenjena ukupna količina vode koju je potrebno ispumpati je 187 miliona kubnih metara. Optimalna brzina ispumpavanja je od 20 do 30 kubnih metara u sekundi, a urađena studija je utvrdila da je moguće ispumpavanje maksimalno 50 kubnih metara u sekundi.
Nakon potpisivanja ugovora teče rok za obezbeđivanje garancija od maksimalno 15 dana. U tom periodu izabrani ponuđač obavlja pripremni deo posla – prevoz opreme i montažu.
EPS I RB „Kolubara” obezbediće platoe za postavljanje pumpi i rezervne opreme, trase za cevovod, prilazni put i obezbeđenje napona na licu mesta. Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode” dalo je saglasnost da se iz kopa „Tamnava-Zapadno polje” ispumpava do 50 kubnih metara vode po sekundi, što je bio jedan od preduslova za početak posla. Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine dalo je saglasnost na monitoring vanrednog ispitivanja kvaliteta vode, koji je sačinila Agencija za zaštitu životne sredine.
Uporedo sa pripremnim aktivnostima tenderske procedure, u posao ispumpavanja vode iz ovog kopa uključene su četiri pumpe – jedna iz Kovina kapaciteta 3,6 kubika u sekundi i još tri koje zajedno ispumpavaju 1,5 kubika u sekundi. Po uključivanju tenderom izabranog izvođača u posao pražnjenja jezera, očekuje se kapacitet od 30 kubika vode u sekundi.
Ministar energetike je podsetio da su u maju bila poplavljena sva četiri kopa u „Kolubari”, da je proizvodnja u jednom momentu iznosila nula tona i pohvalio sve zaposlene u EPS-u i „Kolubari“ za doprinos kojim je osigurano snabdevanje strujom svih potrošača.
Aleksandar Obradović, vršilac dužnosti generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije”,složio se da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan i dodao da će takav i ostati.On je naveo da se i sa kolegama iz Evropske unije sarađuje na pripremi različitih scenarija koji mogu da se dese u snabdevanju Srbije energentima tokom zime, kako bi bili na vreme spremni.
Direktor „Kolubare”najavio je da je sve spremno za početak ispumpavanja vode sa kopa „Tamnava-Zapadno polje”, da su izgrađeni pristupni putevi, kao i da je obezbeđen kabl za napajanje i montažni plato, koji je neophodan za početak radova.
Na „Tamnava-Zapadnom polju” urađen je remont nepotopljene opreme, uspostavljen proizvodni proces na otkopavanju otkrivke,izgrađen je novi dalekovod, a u završnoj fazi su pripreme za montiranje pumpi.
Izvor RBK
