Reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“ jedan je od ključnih projekata za energetski sistem Srbije. Uz stabilno snadbevanje i zaradu, povećaće i udeo obnovljive energije.
Na Bistrici već postoji hidrolektrana, mala, snage 104 megavata. Samo pet kilometara dalje biće izgrađena nova, reverzibilna – sa četiri agregata, šest i po puta većeg kapaciteta, i novo akumulaciono jezero.
V. D. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković navodi da su završeni idejni projekt i studija opravdanosti, i da je u toku izrada prostorne dokumentacije koja treba da stvori uslove za izgradnju projekta, kao i Studija uticaja na životnu sredinu, čiji završetak se očekuje u drugoj polovini godine, u septembru ili oktobru.
U Vladi potvrđuju – o finansiranju se pregovora sa „Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju“, a Studija izvodljivosti objektivno prikazuje troškove, koji su gotovo duplirani u odnosu na procene od pre deceniju.
„Ona je pokazala da će projekt koštati oko milijardu evra. Pokazala je sve koristi i sagledala sve troškove. Prethodna studija datira još iz 2013. godine, i ona nije bila adekvatna da nam dâ kompletnu sliku, i kompleksnost i promene koje su se desile na tržištu i u građevinarstvu. A cilj nam je da gradnja počne već naredne godine, naravno i da obezbedimo finansiranje“, kaže ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković ističe da sa reverzibilnom elektranom „Bajina Bašta“ Srbija ima izvanredno iskustvo, i da je u pitanju japanska tehnologija.
„Naravno, uvek treba razmatrati sve okolnosti kod izgradnje, da ekonomska korist za našu zemlju bude najveća“, napominje Rajaković.
Plan je da bude na mreži 2030. godine, najkasnije 2031.
Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je izgradnja hidroelektrane jedan od najsloženijih poslova u oblasti građevinarstva.
„Da bi moglo preciznije da se proceni koliko je vremena potrebno, treba da bude urađen projekat za građevinsku dozvolu. U njemu se sagledavaju količine radova i dinamički plan. Ali, ja bih na osnovu informacija koje imam rekao – bez pet godina jedan takav projekt nije moguć“, ocenjuje Kuzmanović.
Šta znači reverzibilna
Rerverzibilne hidrolektrane imaju epitet „energetskog blaga“.
Reverzibilna znači – dvosmerno menjanje toka snage, odnosno pumpanje vode iz donjeg u gornje jezero i obrnuto, čime se otvara mogućnost upravljanja proizvodnjom.
„Iz donjeg jezera se voda pumpa u gornje kad, recimo, noću imate snažan vetar, ili kada termolektrane ne možete spustiti ispod tehničkog minimuma, kada vam je kilovat sat najeftiniji, tada pumpate vodu u gornje jezero. Tu vodu iz gornjeg jezera vi puštate u donje i proizvodite električnu energiju kada je najskuplja. Dakle, vi kupujete jeftino, prodajete skupo i to je suština reverzibilne elektrane“, objašnjava profesor Rajković.
„One predstavljaju prirodna skladišta, rezervoare da možemo tu energiju iz solara i vetroparkova da uskldištimo. Reverzibilne hidrolektrane su prirodne baterije gde možemo da skladištimo i koristimo onda kada nam odgovara“, ističe Kuzmanović.
Stručnjaci su saglasni – projekat treba i ubrzati.
Već početkom naredne decenije, Srbija bi mogla da se suoči sa problemima, jer bez reverzibilne hidrolektrane „Bistrica“ neće moći da prihvati veliki priliv zelene energije.
Izvor: RTS
