Cena struje za domaću privredu je trenutno značajno veća od realne ekonomske cene, na šta odavno upozorava i Međunarodni monetarni fond (MMF). Ovaj zajmodavac navodi da Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da revidira svoju metodologiju formiranja cena za privredu, čime bi se otvorio put i uklanjanju aktuelnog ograničenja (koje je na snazi praktično od havarije u termoelektranani „Nikola Tesla“, krajem 2021. godine). Prema poslednjoj odluci Vlade, cena je fiksirana na 120 evra po megavat-času (MWh) do 30. aprila. Od 1. maja priprema se promena metodologije.
U međuvremenu, iako je EPS promenu cena struje i gasa za komercijalne kupce najavio za 1. maj, pojedini biznismeni za Novu ekonomiju navode da im je država već prišla sa novom ponudom. Ona jeste niža od prošlogodišnje – ali je ponovo veća od tržišne.
„Dobili smo ponudu od države da cena struje za naredni period budu 91,71 evro po megavat-času (MWh), što je sa svim nametima 119,67 evra po MWh. Do sada je cena bila viša, a sa uključenim dažbinama je iznosila 148,8 evra za MWh“, navodi predsednik kluba „Privrednik“ Zoran Drakulić u razgovoru za Novu ekonomiju.
Poređenja radi, u petak 29. marta, cena struje na tržištu je iznosila od 75 do 78 evra po MWh, dodao je Drakulić.
„Manje kompanije od kojih smo do sada nabavljali povoljnije struju su naglo počele da zatvaraju svoje poslovanje“, naveo je Drakulić.
Po trenutnoj metodologiji, cena za privredu određuje se na osnovu cena na tržištu EU.
„To su za nas ekonomski neopravdano visoke cene, koje samo stvaraju opterećenje našoj privredi i smanjuju njenu produktivnost i konkurentnost“, ocenio je Slobodan Ružić,savetnik preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting ENS group u tekstu objavljenom na Energiji Balkana.
On je dodao i da bi danas ekonomski opravdana cena električne energije trebala da bude „negde između sadašnje cene za privredu od 120 evra po megavat-satu i sadašnje prosečne cene za domaćinstva, koja je skoro dvostruko niža“.
Na berzi SEEPEX, koju je Vlada Srbije pretprošlog juna imenovala za srpskog operatora tržišta električne energije, prosečna cena struje u februaru bila je 72,77 evra/MWh.
„Trenutno cene (struje) za neregulisani segment (privreda i opštine) znatno premašuju troškove proizvodnje EPS-a. Nasuprot tome, cene za regulisani segment (uglavnom za domaćinstva) su znatno ispod ovih troškova“, navodi MMF u svom izveštaju sa kraja 2023. godine, kritikujući upravo ograničenje cena uvedeno nakon kolapsa energetskog sistema.
Dušan Živković, v. d. generalnog direktora EPS-a, u martu je najavio da domaće firme mogu očekivati niže cene struje od 1. maja.
Izvesno je da će doći do pada cena za taj segment kupaca, a da se u narednom periodu cena za domaćinstva neće menjati, istakao je Živković u intervjuu za Politiku.
U međuvremenu, nije jasno da li će se promena cena odraziti podjednako na sve kompanije u zemlji, odnosno da li će pojedine firme nastaviti da plaćaju struju po nižim cenama – ili da je ne plaćaju uopšte.
Na poslednjem objavljenom spisku najvećih dužnika EPS-u pretežno se nalaze javna i komunalna preduzeća.
Primera radi, Drakulić navodi da nije upoznat sa trenutnim dogovarom države sa smederevskom železarom ili sa RTB Borom, proizvođačima koji su ranije imali povlašćene cene.
„Nemamo saznanje da li se za velike investitore ugovaraju povlašćene cene. Praksa u svetu postoji, obzirom da se tržišta takmiče oko privlačenja velikih investitora, naročito u novim industrijama, da se negde izađe u susret zahtevima investitorima. Način kako se radi se razlikuje od tržišta do tržišta“, navodi glavni ekonomista Raiffeisen banke Ljiljana Grubić u odgovoru na upit Nove ekonomije.
Rokovi i cene
Posle uzastopnih povećanja tarifa tokom 2022. i 2023. godine, čini se da prosečna cena snabdevanja koju je odredio EPS odgovara srednjoročnim troškovima proizvodnje električne energije.
„Uključujući poslednje povećanje cene električne energije od osam odsto u novembru 2023. godine, prosečna cena (struje) koju plaćaju regulisani i neregulisani sektori u Srbiji procenjena je na 103 evra/MWh. Ovaj nivo cena izgleda u skladu sa prosečnim srednjoročnim troškovima snabdevanja električnom energijom, koji se trenutno procenjuju na oko 104 evra/MWh, koji uključuju operativne troškove, potrebno održavanje i ulaganje u nove kapacitete“, ocenio je MMF u decembru 2023.
Srbija je kod MMF-a morala da se zaduži 2,4 milijarde evra upravo zbog kolapsa nastalog u EPS pre dve godine, te da reforme u energetskom sektoru moraju da se nastave.
„Donošenje šireg plana restrukturiranja EPS-a kako bi se napravile opipljive promene u poslovanju kompanije je od ključne važnosti“, navodi se u izveštaju,
Prema istom izveštaju, MMF će od EPS-a tražiti da od 1. novembra 2024. godine odobri novi sistem formiranja cene struje za neregulisani sektor.
„Ovo će omogućiti uredno uklanjanje trenutnih ograničenja cena. Biće izgrađen na principima zasnovanim na tržištu i može sadržati elemente koji pružaju zaštitu od prekomernih kretanja cena“, navodi MMF u izveštaju iz decembra prošle godine.
Prvobitni rok za izmenu sistema prethodno je probijen u avgustu 2024. godine, a treba da stupi na snagu uz saglasnost Skupštine EPS-a , odnosno ministra rudarstva i energetike.
Prema viđenju MMF-a, sada se proizvodnja EPS-a stabilizovala i regionalne cene električne energije su umerene, pa bi uklanjanje ograničenja dovelo do nekih poboljšanja. Ponovno uvođenje tržišnih principa, na primer, prenosi Nova ekonomija.
