“Na osnovu informacija koje su preneli mediji i društvene mreže, mislim da ponuda mađarske elektroprivrede MVM koju je rukovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS) odbilo na prvi pogled nije prihvatljiva iz više razloga”, rekao je Marković za Betu.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić saopštio je juče da je privatizacija EPS počela “tajnim” poslom kojim se 11 srpskih hidroelektrana prenosi u zajedničku firmu sa mađarskom ‘MVM Group'”.
Nakon toga ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo je da “svako ko govori o otuđenju imovine EPS-a u javnosti širi neistine i paniku jer je, promenom Statuta i pravne forme EPS postao zatvoreno akcionarsko društvo i u stopostotnom je vlasništvu države”.
Marković je rekao da je reč o ponudi o formiranju zajedničkog preduzeća sa po 50 odsto vlasništva EPS-a i MVM-a, pri čemu bi EPS izdvojio oko 360 megavata (MW) svojih kapaciteta u hidroelektranama (Ovčar Banja, Međuvršje, Kokin Brod, Uvac, Potpeć, Pirot, Vlasinske HE), kao i zemljište za izgradnju novih elektrana iz OIE, dok bi mađarski partner učestvovao sa 600 miliona evra ulaganja.
To, kako je rekao, praktično znači da je MVM ova osnovna sredstva EPS-a, kao i zemljište za buduće projekte procenio na 600 miliona evra.
Zajedničko preduzeće bi se, prema njegovim rečima, u početku finansiralo od prodaje električne energije koja se proizvodi u hidroelektranama koje ulaze u taj sastav.
“Kako sam čuo u razgovorima sa ljudima iz struke, tako i iz saopštenja ministarstva, rukovodstvo EPS-a je odbilo takav predlog i o tome informisalo Nadzorni odbor. Kao stručnjak, nisam protiv toga da EPS formira zajedničke nove firme sa elektroprivredama iz regiona, to svakako može biti dobro i za EPS i za te partnere, ali je bitan način, kako se to čini”, rekao je Marković.
Dodao je da, ako se ulaže novac, obe strane bi trebalo da ulože novac, a ako se ulažu osnovna sredstva, to bi trebalo da ulažu obe strane.
“Zašto MVM ne bi uložio neke svoje elektrane u takvo zajedničko preduzeće? Stoga mislim da ova, konkretna ponuda, i na prvi pogled nije prihvatljiva i to iz više razloga. Moje prvo pitanje je kako je izvršena procena ovih hidroelektrana”, rekao je Marković.
Po međunarodnim standardima, procena se, kako je rekao, uvek isključivo radi za određenu namenu, jer od toga zavisi i metoda koja se koristi u proceni.
On je, ilustrujući način procene, naveo da te hidroelektrane mogu proizvoditi u proseku, što zavisi od hidrologije, od 1,2 do 1,4 miliona MWh električne energije godišnje, što u skladu sa trenutnim cenama električne energije na tržištu vredi oko 140 do 170 miliona evra.
“Gledano sa te strane, na njihov potencijal da donesu prinos, odnosno profit, upitno je da li je vrednost tih elektrana samo 600 miliona evra, ili veća. Ja bih rekao da je veća, ali je svakako potrebno uraditi detaljniju analizu”, rekao je Marković.
Drugo pitanje je, prema njegovim rečima, kako bi se to izdvajanje reflektovalo na ostatak EPS-a?
Marković je rekao da se vrednost izdvojenih elektrana ne ogleda samo u njihovom potencijalu da naprave profit, već i u njihovom doprinosu na rad ostatka proizvodnog portfelja EPS-a, pa bi njihovo izdvajanje smanjilo i upotrebnu vrednost ostalih elektrana EPS-a.
Na kraju, kako je rekao, gde je u tih 600 miliona i vrednost zemljišta, koje bi EPS uložio za izgradnju novih kapaciteta?
Upitno je, prema njegovim rečima i da li MVM ima stručna znanja i iskustva (know how) po pitanju hidroelektrana, pošto se i oko toga špekulisalo u javnosti.
“Puno stručnih pitanja se nameće u razmatranju takve ponude, pa smatram i očekivanim i razumnim to što je rukovodstvo EPS-a ovakvu ponudu odbilo”, rekao je Marković.
Podsetio je da je EPS osnovao zajedničko preduzeće sa Elektroprivredom Republike Srpske za izgradnju hidroelektrana iz sistema “Gornja Drina” i ocenio da bi to mogao biti primer dobre zajedničke saradnje elektroprivreda u regionu.
On je rekao da EPS treba da formira zajednička preduzeća, ali tamo gde ima osnova i gde su partneri ravnopravni, što se u mađarskoj ponudi, sudeći prema dostupnim informacijama, ne vidi, prenosi Beta.
