Dugotrajna suša i oskudne padavine ozbiljno su smanjile nivoe vode u akumulacijama i hidroelektranama Severne Makedonije. Prema podacima državne elektroenergetske kompanije ESM, ukupna količina akumulirane energije trenutno iznosi svega 124 GWh, što predstavlja samo 21% ukupnog kapaciteta rezervoara u zemlji.
U ovom periodu godine hidroelektrane obično obezbeđuju oko četvrtinu ukupnih potreba zemlje za električnom energijom. Međutim, ESM izveštava da su nepovoljni vremenski uslovi doveli do dve uzastopne godine sa ispodprosečnim dotocima vode. Dok su 2022. i 2023. godine bile hidrološki normalne, dotoci su u 2024. pali na 80% dvadesetogodišnjeg proseka, a u 2025. dodatno su se smanjili na 72%. Ovaj pad uglavnom je posledica smanjene količine snega tokom zime, minimalnih padavina u proleće i jesen, kao i produženih, izuzetno toplih leta praćenih čestim toplotnim talasima.
Ova situacija podseća na tešku hidrološku krizu iz kraja 2021. i početka 2022. godine, kada su nivoi u akumulacijama pali na svega 6%. Tadašnji pad poklopio se sa regionalnom energetskom krizom, kada su visoke cene električne energije i neispunjavanje ugovornih obaveza od strane pojedinih privatnih snabdevača naterali operatora prenosnog sistema MEPSO da se u velikoj meri osloni na hidroelektrane radi stabilnosti mreže, što je dodatno iscrpelo vodne rezerve.
Hidroelektrane u Severnoj Makedoniji imaju dvostruku ulogu – pokrivaju dnevne oscilacije u potrošnji električne energije i obezbeđuju balansiranje sistema i regulaciju frekvencije. Međutim, prekomerna upotreba tokom zastoja u radu termoelektrana i produženih sušnih perioda dodatno je opteretila ograničene vodne resurse.
Slična situacija ponovila se krajem 2024. i početkom 2025. godine, kada je kapacitet akumulacija ponovo pao na 6%. Ovaj pad prvenstveno je uzrokovan intenzivnim korišćenjem hidroelektrana radi nadoknade čestih kvarova na termoelektranama tokom leta, nakon čega je usledila izuzetno suva jesen.
Trenutni nivoi akumulacija ostaju zabrinjavajuće niski. HE Mavrovo raspolaže sa 82 GWh vodne energije, što je 22% kapaciteta. HE Spilje ima svega 4,5 GWh, odnosno 10%, dok Ohridsko jezero i HE Globočica zajedno skladište 7 GWh, odnosno 12%. HE Tikveš ima 13,5 GWh (22%), a HE Kozjak 17 GWh (28%).
Kako zemlja ulazi u još jednu sušnu sezonu, ESM se suočava sa sve većim izazovima u održavanju ravnoteže između proizvodnje električne energije i stabilnosti sistema. Situacija naglašava hitnu potrebu za održivijim i otpornijim strategijama upravljanja vodnim resursima i energetskom proizvodnjom.
