Rasprava u Skupštini Vojvodine o transformaciji Elektroprivrede Srbije i gašenju Elektrovojvodine pokazala je da ni vlast ni opozicija ne raspolažu sa pravim informacijama i da je poslužila za politizaciju čitave situacije, dok su iz rasprave isključeni ljudi iz struke, a javnost je ostala uskraćena za prave informacije o budućnosti ove elektroprivredne kompanije, izjavio je za „Dnevnik“ Radosav Striković, potpredsednik Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije za Novi Sad i bivši pokrajinski sekretar za energetiku.
– Smatram da sve što se dešava pre i posle te skupštine je prilično proizvoljno, neubedljivo, te bi to mogao reći i za one koji su postavljali pitanja i oni koji su davali odgovore – naglašava Striković.
Šta zamerate u agrumentaciji vladajuće većine oko gašenja Elektrovojvodine?
– Jedna od vladajućih stranaka kaže da sa ovakvim načinom na koji će se formirati novo distributivno preduzeće umanjiće se na određeni način izvorni prihodi AP Vojvodine, što može da se tretira kao tačno pod uslovom da novo preduzeće posluje sa pozivitnim rezultatom. Ali isto tako važi i pitanje koje bi trebalo da traje svih 15 godina – a šta je sa svim onim preduzećima koja su privatizovana ili nestala od 2000. godine pa do današnjih dana koja su bila u državnom vlasništvu, bez kojih je Vojvodina ostala bez prihoda. Oni koji sad učestvuju u vlasti na pokrajinskom nivou bili su nosioci takve privatizacije. Govorimo o hiljadama preduzeća koja su nestala od 2000. godine do danas, a većina tih preduzeća donosila je određeni nivo izvornih prihoda. I niko se nije našao da potegne to pitanje. Sad jedno od retkih preduzeća koje posluje pozitivno, predstavlja problem u tom smislu i mislim da je to pitanje prilično politizovano.
Šta zamerate opoziciji u tom smislu?
– Sam odgovor da niko ne otima preduzeće, da ono ostaje tu gde jeste i da broj zaposlenih ostaje isti, takođe je prilično neubedljiv, kad čujemo da je to nešto što treba da čini ljude smirenim. Ono što je istina i što se može proveriti, to je da da je Elektrovovjodina niz poslednjih godina, praktično od svog osnivanja, poslovala pozitivno i sigurno je jedno od najboljih preduzeća u distributivnom sistemu EPS-a. S druge strane, ne znamo šta donosi novo preduzeće i to je o ovom momentu u domenu pretpostavki, kao i što nije jasno ko čini taj novi sastav ljudi, ekipu stručnjaka koji učestvuju u formiranju novog preduzeća u EPS-u. Naša saznanja su da je način po kom treba da se formira novo preduzeće u stvari slika onoga kako se to radi u EU. I ne mislim da je to sporno, da u principu elektroprivreda u svakoj zemlji Evrope jedinstvena i svugde se radi o jedinstvenoj celini. U svakom slučaju, ako prihvatamo da je došlo do narušavanja interesa građanki i građana Vojvodine, na isti način je došlo ili će doći do narušavanja interesa građana i građanki koji žive na područjima elektrodistribucija Niša, Kragujevca ili nekog drugog grada.
Pa kako bi se to pitanje moglo rešavati?
– Ako hoćemo da posmatramo stvari tamo gde je država osnivač, onda možemo da govorimo samo o opštem interesu, odnosno interesu Srbije. A jedan od intersa Srbije je da se stvari na određen način decentralizaciju. Dakle, ne mora sve biti u najvećim gradovima. U ovom slučaju to nije preduzeće sa svojim ćerkama firmama, ne moraju biti sva preduzeća sa sedištem u Beogradu. Takođe, moglo bi da se kaže da je Elektrovojvodina godinama bila jedna od najboljih distributivnih preduzeća i da bi stoga sedište novog distributivnog preduzeća trebalo da bude u Novom Sadu. To bi mogao da bude jedan od načina razmišljanja koji bi imao pun smisao. Uostalom, ljudi koji su radili u Elektrovojvodini su pokazali da mogu da budu kandidati za nosice budućeg distributivnog preduzeća.
U Skupštini Vojvodine predstavnici vaše partije izrauzili su nezadovoljstvi radom pokrajinske radne grupe, formirane pre dve godine u cilju rešavanja pitanja Elektrovojvodine.
– Radna grupa ne da nije uradila ništa konkretno, već ništa nije uradila. Da su nešto uradili, valjda bi naši poslanici i poslanička grupa bili o tome obavešteni, a takođe i javnost. I zbog toga mislimo da se, nažalost, ovakvo pitanje, kao i na koji načni će biti formiran novi EPS, u stvari koristi za politizovanje. Mi hoćemo da budemo prilično jasni. Jasno nam je da mora doći do novog formiranja preduzeća ako hoćemo da idemo u susret EU, moramo energetiku da usmerimo ka tome kako je u zemljama Unije da bismo se mogli kandidovati za dobijanje određenih sredstava, da možemo lakše pratiti druge zemlje u okruženju. Ali mora i da se zna, prvo od ljudi koji to rade, zbog čega se postavlja novi EPS. Nažalost, način na koji pokrajinska vlast pokušava to da iskoristi po mišljenju mnogih, pogotovo ljudi iz struke, politički je a ne stručni. Na kraju krajeva, sva pitanja koja se postavljaju od strane pokrajinske vlasti ne polaze od njihovih partija, već od nekoliko ljudi koji čine politički vrh tih partija. A što se tiče običnih građana, bez obzira što ovo može da se postavi kao prilično važno pitanje, u krajnjoj meri mislim da im je sve jedno ko će im fakturisati električnu energiju i održavati mrežu i ko će doći da im baždari sat.
Da li je pokrajinska vlast trebala aktivnije da učestvuje u ovoj temi?
– Ne mislim, i to ne samo za Elektrovojvodinu, već i za hiljadu drugih stvari. Mislim da bi ljudi koji su radili, stručnjaci u Elektrovojvodini trebalo da budu uključeni u to, stručnjaci sa fakulteta, ili ljudi koji poznaju način kako bi se moglo ići u susret kvalitetnijem preduzeću. Mislim da bi trebalo da podržimo tu ideju da damo šansu znanju. Ništa nas u 21. veku ne opterećuje kao neznanje. Pogledajte ljudi koji su se javljali da diskutuju o Elektrovojvodini. Niko od njih nema veze sa tim u tehničkom i praktičnom znanju, a nisu konsultovali struku. Njima je svejedno raspravljali o pozorištu, Elektrovojvodini, fudbalskom klubu ili ne znam o kome sve. Bitno je da se stvara politička tenzija, a građani od toga jako malo koristi imaju. Ništa mi ne smeta što je ova tema bila na dnevnom redu, ali smeta ako ljudi iz struke nisu bili uključeni ili čine sastavni deo komisije koja ide u susret novoj i boljoj strukturi razvoja Elektroprivrede Srbije.
Izvor; Dnevnik
