Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Pripreme za...

Srbija: Pripreme za novo Polje „E“, Gradi se i ugovara

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

U toku je izgradnja upravne zgrade „Pomoćne mehanizacije” sa dispečerskim centrom, buldožerske radionice sa priručnim magacinom, interne pumpne stanice naftnih derivata i prališta za buldožere sa platoom za mašine.

Rudarski basen „Kolubara” već uveliko obavlja pripreme za otvaranje i početak eksploatacije uglja na površinskom kopu Polje „E”, koje se nalazi na prostoru Baroševca, Zeoka i Medoševca. Za potrebe novog kopa u toku je izgradnja kompleksa industrijskih i infrastrukturnih objekata u Baroševcu koji će se prostirati na površini od oko 25 hektara, odnosno 35 hektara ako se računaju i put i reka. Ovaj projekat predstavlja jednu od najvećih infrastrukturnih seoba u istoriji „Kolubare” jer će, pored izgradnje objekata, biti izmešten deo reke Peštan, kao i deo puta starog naziva R-201, „Pomoćna mehanizacija” i montažni plac u Zeokama sa svim pratećim objektima koji se nalaze na pravcu prostiranja novog kopa.

Veljko Stijačić, rukovodilac Odeljenja za građevinski nadzor Sektora za investicije, objasnio nam je dinamiku radova, planove, ali i probleme sa kojima se suočavaju.
– Primarni posao na izgradnji ovog kompleksa je izmeštanje dela reke Peštan i dela državnog puta R-201 na deonici Vreoci-Kruševica jer od toga zavisi dalje napredovanje radova. Kako je ovaj posao izuzetno kompleksan i njegovo sprovođenje zahteva dosta vremena usled brojnih procedura, a rudarski radovi su već počeli da ugrožavaju pojedine objekte, stručni tim RB „Kolubara” je odlučio da se na prostoru kompleksa koji nije direktno vezan za reku ili put pristupi prvoj fazi izgradnje prioritetnih objekata – objašnjava Stijačić.

Prvi i osnovni preduslov bio je da se obezbedi struja, tako da je najpre izgrađena i puštena u rad trafostanica (35⁄0,4kV). Potom se, kao objektu od velikog značaja, pristupilo gradnji upravne zgrade „Pomoćne mehanizacije” sa dispečerskim centrom koji će biti jedan od najmodernijih centara ove vrste u našoj zemlji. Ova zgrada je u završnoj fazi i kako Stijačić naglašava, za mesec-dva biće završena, kada će započeti ugradnja opreme za dispečerski centar.
Pošto je za funkcionisanje kopova neophodna mehanizacija, samim tim i održavanje, a naročito sada jer su radovi na Polju „E” intenzivirani, trenutno se u punom zamahu gradi buldožerska radionica sa magacinom. Sledeći objekat koji je ugovoren i na kome se radi je pralište za buldožere sa platoom za mašine. Još jedan od prioritetnih poslova koji je u toku je izgradnja interne pumpne stanice za snabdevanje naftnim derivatima.

„Kolubara-Građevinar” izvodi sve trenutno aktuelne građevinske poslove. Naš sagovornik ističe da se upravo ovih dana objavljuju tenderi za objekte prve faze koji će se graditi na raspoloživom prostoru kompleksa. To su izgradnja kotlarnice sa skladištem uglja i toplotnom podstanicom, spoljni razvod instalacija duž uličica kompleksa, što se odnosi i na vodovod, kanalizaciju, elektroenergetiku, grejanje, telekomunikacije, kompleks od tri magacina za potrebe Polja „E” i postrojenje za prečišćavanje sanitarnih otpadnih voda.
– Zajedno sa ovim tenderima ugovaramo i postavljanje spoljne hidrantske mreže na kojoj će radovi sigurno početi ove godine. Da bi ova mreža funkcionisala, ali i da bi radilo pralište za buldožere, neophodna nam je tehnička voda koje tu nema, tako da se ugovara i snabdevanje tehničkom vodom. Da bi pralište funkcionisalo uz poštovanje svih ekoloških normi, neophodno je izgraditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda uz objekat za pranje vozila, te će uskoro biti objavljen tender za gradnju ovog objekta. U prvu fazu spada i spoljno uređenje sa saobraćajnicama i parkiralištima, ali taj ugovor smo ostavili za kasnije jer nije praktično da se radi asfalt kada su u jeku građevinski radovi – objasnio je Stijačić.

Predviđeno je da snabdevanje vodom za tehničku i protivpožarnu potrošnju na budućem kompleksu za potrebe Polja „E” bude obezbeđeno sa postojećih bunara u Zeokama. Izgradnji objekata druge faze pristupiće se po završetku izmeštanja dela reke i puta, a Stijačić naglašava da su ovi poslovi ključni ne samo za izgradnju kompleksa već i za napredovanje rudarskih radova površinskog kopa Polja „E”.
– Sada su stvoreni svi uslovi da se pristupi izvođenju ovog projekta. Deo sredstava je već opredeljen za tu svrhu, tako da se može ući u prvu fazu izvođenja radova – kaže Stijačić.

Glavni projekat prve faze regulacije reke Peštan i kontrole oticanja poplavnih voda uradio je Institut „Jaroslav Černi”. Njime je definisan koncept regulacije reke Peštan i kontrole njegovih poplavnih voda u funkciji zaštite površinskih kopova kolubarskog basena. Koncept je utvrđen saglasno prirodnom hidrološkom potencijalu vodotoka, geomorfološkim uslovima sliva, kao i geomorfološkim karakteristikama ležišta uglja na Polju „E” i neposrednog okruženja i ograničenja koja proističu iz toga. Planirano je da krajem ove godine bude zaključen ugovor sa izvođačem i pokrenuta javna nabavka tako da radovi otpočnu što je pre moguće.
– Upravo ovih dana, nakon sprovedenog tendera, ugovara se sa Saobraćajnim institutom CIP izrada glavnog projekta prve faze izmeštanja dela državnog puta R-201 na deonici Vreoci-Kruševica orijentacione dužine deonice od oko 5,5 kilometara, koji se nalazi na samoj granici novog kopa. Tako bi, ukoliko se ove godine krene sa regulacijom Peštana, već naredne moglo ući u izvođenje radova na izmeštanju puta – naglašava Stijačić.

Šta sve čini drugu fazu

Po izmeštanju dela reke Peštan i dela puta R-201, pristupiće se izradi objekata druge faze na infrastrukturnom kompleksu u Baroševcu.

Gradiće se radionica za kamione i uljara, nadstrešnica Zimske službe, nadstrešnica dizaličara, kabina za farbanje, upravna zgrada i magacin (kamioni), upravna zgrada, magacin i nadstrešnica (bušači), zgrada eksploatacije dizalica, pralište za kamione i kanali za podmazivanje, upravna zgrada površinskog kopa, vatrogasna jedinica… Potom sledi izmeštanje dalekovoda 35 kV, gradnja montažnog placa, zgrade radionice, alatnice i skladišta carinskog materijala, nadstrešnice za dizalice na montažnom placu, zgrade portirnice, skladišta tehničkih gasova, skladišta boja i lakova na montažnom placu, upravne zgrada montažnog placa i druga faza spoljnog uređenja sa saobraćajnicama i parkiralištima.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!