Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Novi blok...

Srbija: Novi blok za energetsku stabilnost i nezavisnost

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Novi blok u Kostolcu jedna je od najvećih investicija koja će ući u Srbiji u poslednjih nekoliko godina a dobar deo posla biće poveren domaćim preduzećima. Dovoljan povod za razgovor sa direktorom privrednog društva TE KO Kostolac Draganom Jovanovićem koji govori o detaljima ovog „investicionog džina“ i o pravom malom „skrivenom blagu“ u kostolačkom basenu – neotkrivenom rudniku lignita.

Utvrđeni su svi detalji Druge faze ugovora sa kineskom kompanijom CMEC o izgradnji novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac B  i proširenja površinskog kopa Drmno. Koje su konkretne koristi za građane i privredu od ovog posla?

Ceo energetski projekat zasnovan je na međudržavnom sporazumu koji je 2009. godine potpisan između Srbije i Kine. On je obuhvatao moguće projekte iz infrastrukture i energetike. U Srbiji se rade dva projekta na bazi tog sporazuma, jedan je most Zemun – Borča, a drugi je prva faza Kostolca koji obuhvata  revitalizaciju blokova, izgradnju železnice i pristaništa na Dunavu i postrojenja za odsumporavanje.

Druga faza upravo treba da počne. Politički značaj dobrih odnosa dve zemlje je jasan, a što se tiče energetskog mi smo posle 23 godine u mogućnosti da izgradimo prvi ozbiljan energetski kapacitet i to po vrlo povoljnim uslovima. Reč je o zajmu kod kineske državne Eksim banke sa fksnom kamatom od tri odsto i grejs periodom od pet godina i periodom otplate 10 godina.

Ukupan kredit, računajući prvu i drugu fazu, je milijardu i šezdeset miliona dolara. Od toga će u prvoj fazi biti utrošeno 344 miliona dolara, a u drugoj 715 miliona dolara i tu će najviše novca biti utrošeno na izgradnju novog bloka snage 350 megavata.

Šta je urađeno iz prve faze po ugovoru iz 2010. godine?

Nažalost, ne ide baš sve kako smo planirali jer mi imamo novac ali ne možemo da ga povučemo, jer nećemo stići da na vreme obezbedimo sve potrebne dozvole.

Pošto u prvj fazi gradimo tri veoma složena infrastrukturna objekta – postojenje za odsumporavanje, što je praktično fabrika za preradu dimnih gasova, 20 kilometara pruge i pristanište na Dunavu, potrebno je da uradimo eksproprijaciju, da dobijemo lokacijsku dozvolu, investitorska prava i na kraju građevinsku dozvolu.

Sa svim tim ćemo kasniti nekoliko meseci, jer kao što je poznato, to u Srbiji ide poteško. Po planu, ta dokumentacija bi trebalo da bude pribavljena do kraja godine, ali će rokovi biti probijeni što ne dovodi u pitanje realizaciju posla ali ga odlaže za nekoliko meseci. Ono što smo do sada uradili i to je po planu završeno je revitalizacija bloka B2 a u isti proces sa blokom B1 ulazimo u martu sledeće godine. Inače, revitalizaciju je radio konzorcijum domaćih energetskih firmi.

Da li novac iz zajma ikada stigne u Srbiju u punom iznosu budući da i Kinezi učestvuju u poslu?

Fizički u punom iznosu, ne. Novac stoji na posebnom računu a da bi se bilo koji dolar utrošio, obe strane moraju dati saglasnost a sve to mora da potpiše naš inženjer koji rukovodi projektom. Povlači se po  uvtrđenoj dinamici i naravno mora da se opravda svaki dolar.

Sve što je dogovoreno ide kroz odnos 53 prema 47 odsto u korist kineske strane, a to znači da u tom procentu oni angažuju radnike s tim što mogu da angažuju i naše ljude, ako žele. To se odnosi i na materijal i opremu. U ovom trenutku oni vrlo pažljivo ispituju tržište i nemaju unapred određeno da će dovoditi svoja preduzeća.

Međutim, čini mi se da domaće firme nastupaju sa nerealnim cenama, neshvatajući da su ovde troškovi fiksni i da se može platiti samo onoliko koliko je dogovoreno prvobitnim ugovorom. Naše firme trebalo bi da budu umerenije sa cenama ili će na kraju Kinezi dovesti svoju radnju snagu.

Izvor NoviMagazin

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!