Dok na zapadnom Balkanu vrednost električne energije pada, jedino se kod nas najavljuju poskupljenja. U Srbiji kilovat 8, a u Hrvatskoj 15 dinara. Avgustovski računi već veći za 12%, a sledeće godine opet poskupljenje.
Srbija je iz prethodnog meseca izašla sa većim računom za struju od 12 odsto, a novo poskupljenje već je zacrtano za narednu godinu. Dok je kod nas stalno prisutan trend rasta cena kilovata, situacija kod komšija je obrnuta. Vrednost električne energije na evropskom tržištu pada, pa su zato i Makedonija i Hrvatska spustile svoje prosečne cene struje za domaćinstva. Stručnjaci objašnjavaju da Srbija kaska za susedima jer je kod nas struja već jeftina pa će narednih godina morati dodatno da poskupljuje.
Prosečna maloprodajna cena struje za domaćinstva u Makedoniji u prvoj polovini 2015. iznosila je 5,024 denara, odnosno 9,73 dinara po kilovat-času, što je 1,29 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Dok je Makedonija zabeležila relativno minorno pojeftinjenje, hrvatski potrošači plaćaće između 1.000 i 2.000 dinara godišnje manje za struju, kada se ušteda preračuna u našoj valuti. Pojeftinjenje obuhvata 1.999.794 domaćinstva koja su korisnici HEP. Ipak, trenutna cena kilovata kod naših zapadnih suseda je 15,6 dinara, dok je kod nas 8,04 dinara.
Ovo su prvi rezultati pada tržišne cene struje u regionu i Evropi, gde je energija trenutno niža od očekivane zbog usporavanja ekonomskog rasta. Tako je cena sa 55 evra po megavat-času pala na oko 40 evra.
– U Evropi padaju tržišne cene struje – kaže Nikola Rajaković, profesor na ETF i bivši državni sekretar u ministarstvu rudarstva i energetike.
– Dostizanje tržišne cene struje u Srbiji zbog toga treba produžavati maksimalno koliko se može, a istovremeno raditi na dva posla – povećanju energetske efikasnosti i podizanju efikasnosti rada elektroenergetskih preduzeća. Osim poskupljenja struje od 1. avgusta za 12 odsto, u sledećoj godini struja bi mogla da poskupi još jednom, za oko 10 odsto. To je neophodno i dovoljno za izgradnju nove elektrane koja decenijama nije izgrađena u Srbiji.
Tendenciju potvrđuje i predsednik Nadzornog odbora EPS Branko Kovačević, koji kaže da se Srbija tek priprema da prati tržište.
– Cene u Evropi su niže jer je industrija pala – objašnjava Kovačević. – Problem kod nas je što je naša cena među najnižima u Srbiji i nije tržišna. Srbija će moći da prati trend evropskih cena kada svoju postavi na isti nivo.
Da za kilovate plaćamo najmanje u Evropi, potrošačka udruženja sumnjaju.
– Cena kilovat-časa stvarno jeste najjeftinija u Srbiji – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Udruženja potrošača. – Ipak, kada se na to doda deo u računu za obračunsku snagu i troškove distributera, ukupna cena nije najpovoljnija.
Izvor; V. Novosti
