Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaSrbija: Mađari hteli...

Srbija: Mađari hteli hidroelektrane EPS-a

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img
 

Samo mesec dana nakon što je Nadzorni odbor EPS-a doneo odluku da ova kompanija iz javnog preduzeća pređe u novi status akcionarskog društva, stari saziv ovog organa bio je na novom iskušenju jer je razmatrao i predlog da se 11 hidroelektrana izdvoji iz srpske firme i prebaci u novu, formiranu zajedno sa mađarskom MVM grupom.

Iako je to bila peta tačka dnevnog reda sednice održane 18. maja, ona je izbila u prvi plan i pored toga što je razmatrana samo informacija o ponudi mađarske kompanije za ovakav vid saradnje. Razlog za to krije se u činjenici što je nakon sednice u javnost dospeo samo dnevni red ovog organa bez informacije da je predlog ponude Mađara za saradnju odbijen.

Prema saznanjima “Blic Biznisa”, ta ponuda datira i pre pravne transformacije srpske elektroprivrede međutim o njoj se tek 18. maja razgovaralo. Rezultat tog razgovora konstatovan je i u zapisniku sa ove sednice u kome stoji da “predlog ponude mađarske MVM grupe za osnivanje zajedničke kompanije u republici Srbiji za proizvodnju OIE uz izdvajanje 11 hidroenergetskih objekata iz EPS AD, nije prihvaćen”.

Zašto to nije zvanično objavljeno ne zna se ali ono što se zna to je da je nezvanično u javnost dospeo samo dnevni red, pa su počele špekulacije da je reč o prvom koraku za privatizaciju srpske energetske kompanije. Pored toga počela su i nagađanja o kojih se to 11 hidrocentrala radi pa je u nedostaku tačnih došlo i do delimično tačnih informacija.

Naime, uglavnom se spominjalo da su Mađari zainteresovani za svih devet Drinsko – Limskih hidroelektrana odnosno Bajine Bašte, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje i još dve manje.

Prema saznanju “Blic Biznisa” na spisku želja MVM-a je samo deo hidropotencijala iz ovog lanca.

– U javnosti su se pojavile netačne informacije da su Mađari ponudu dali za svih devet hidropogona iz ovog lanca, što nije tačno. Naime, oni su interesovanje izrazili za njih pet i to za Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Ovčar Banju i Međuvršje. Dakle, na njihovom spisku želja nema ni protočne ni reverzibilna HE Bajna Bašta, kao ni Bistrice ni Zvornika, kao što su neki mediji objavili. Umesto njih oni su zainteresovani za četiri Vlasinske, Vrelo 1,2,3, i 4 i dve male Pirotske. Pored njih, oni su naveli i pumpu Lisna, pa je zato ukupn broj 11. Ono što je tačno kao informacija to je da je reč o potencijalu od 350 MW – kaže izvor “Blic Biznisa” blizak Nadzornom odboru.

On dodaje i da se ova tačka u dnevnom redu našla jer je mađarska MVM grupa uputila zvanični predlog svog interesovanja, odnosno ponude.

– Reč je dakle samo o informaciji koja se odnosi na predlog njihovog interesovanja, a ne o zvaničnoj ponudi. Ono što je važno da se zna to je da taj predlog Mađara, Nadzorni odbor nije prihvatio i to je zvanično konstatovano na sednici od 18. maja. Mislim da je nespretno ovo odrađeno odnosno da je sve trebalo zvanično objaviti jer to nije nikakva tajna. Ovako pojavio se samo dnevni red,koji je dospeo u javnost, pa su krenule špekulacije da je reč o rasparčavanju EPS-a odnosno privatizaciji – navodi naš sagovrnik.

Upravo zbog ovakvih špekulacija nakon što je u javnost dospeo dnevni red Nadzornog odbora, reagovalo je i Ministarstvo rudarstva i energetika koje je saopštilo da Nadzorni odbor EPS-a nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa mađarskom firmom „MVM”.

– Svako ko govori o otuđenju imovine EPS-a u javnosti širi neistine i paniku. Nažalost, nije novo da pojedinci iz samog EPS-a lažno uznemiravaju javnost i zaposlene i da zato to treba da bude predmet istrage zašto zvanična dokumenta rukovodstva preduzeća izlaze u javnost sa neistinitim informacijama – navelo je Ministarstvo energetike.

Stručnjaci smatraju da je sve ovo oko sednice NO nespretno urađeno i da se zato kolaju raznorazne netačne priče.

– U razgovoru sa ljudima iz struke kao i saopštenja ministarstva, saznao sam da je rukovodstvo EPS-a odbilo takav predlog i o tome informisalo Nadzorni odbor. Kao stručnjak, nisam protiv toga da EPS formira zajedničke nove firme sa elektroprivredama iz regiona, to svakako može biti dobro i za EPS i za te partnere, ali je bitan način, kako se to čini. U konkretnom slučaju puno stručnih pitanja se nameće, pa smatram i očekivanim i razumnim to što je rukovodstvo EPS-a ovakvu ponudu odbilo. EPS već osnovao zajedničko preduzeće sa Elektroprivredom Republike Srpske za izgradnju hidroelektrana iz sistema „Gornja Drina“ i to bi mogao da bude primer dobre zajedničke saradnje elektroprivreda u regionu – navodi stručnjak za energetiku “Dilojt Srbija”, Željko Marković za “Blic Biznis”.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Izgradnja jednog gigavata solara je isplativ projekat

Izgradnja solarne elektrane, snage jednog gigavata, čiji je izvođač konzorcijum na čelu sa japanskom kompanijom Hyundai Engineering značajan je i isplativ projekat za Srbiju, bez obzira što će država morati da se zaduži da ga sprovede. Sa druge strane,...

Srbija treća u Evropi po udelu OIE u ukupnoj proizvodnji struje

Šta će u energetskoj budućnosti moći da zameni ugalj? Kojom dinamikom će ići energetska tranzicija i da li Srbija može da se osloni na sunce, vetar i vodu, ili joj treba i nuklearna energije. U Srbiji je u lane...

Grčka: EК odobrila šemu podrške za obnovljive izvore energije vrednu milijardu evra

  Evropska komisija saopštila je da je otvorila put Grčkoj da uloži milijardu evra u dva značajna projekta za proizvodnju i skladištenje obnovljive energije koji će biti završeni do sredine 2025. godine. Projekat Faethon predviđa izgradnju dve fotonaponske jedinice sa kapacitetom po 252 MW,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!