Izjava ministarke rudarstva i energetike da je proizvodnja uglja u Kolubari u maju smanjena 40 odsto i da se zbog toga uvozi ugalj kako bi termoelektrane radile, izazvala je burnu reakciju u EPS-u.
Odgovarajući na kritike Dubravke Đedović, ministarke rudarstva i energetike, na poslovanje EPS-a kao i rukovodstvo u v.d. statusu, vršilac dužnosti generalnog direktora Miroslav Tomašević zamolio je ministarku da „ne uznemirava javnost“ i demantovao njene navode, piše u autorskom tekstu Jelice Putniković za Energiju Balkana, koji prenosimo u celosti:
Nameće se pitanje zašto, čak i ako hoće da promene članove Nadzornog odbora i postojeći menadžment EPS-a AD iz resornog ministarstva i Vlade Srbije ne priznaju da su ti ljudi uspeli da kompaniju izvuku iz dubioze u kojoj se našla decembra 2021. godine. I zašto kadar koji im, očigledno je, ne odgovara, konačno ne promene – transparentno, piše Jelica Putnikov.
Direktor EPS: Molimo ministarku da ne uznemirava javnost
„Molimo ministarku da ne uznemirava javnost iznošenjem neuporedivih podataka, a javnost obaveštavamo da se proizvodnja električne energije i uglja odvija nesmetano, da je elektroenergetski sistem stabilan, a da EPS posle dve godine posluje u plusu“, izjavio je Miroslav Tomašević, v. d. generalnog direktora EPS AD reagujući na izjavu ministarke energetike Dubravke Đedović, koja je, komentarišući poslovanje EPS-a u prethodnom periodu, istakla da je proizvodnja u Kolubari bila manja za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu i da su kasnile određene investicije.
„Ako ste mnogo promašili plan u pozitivnom ili negativnom smislu to znači da nešto niste dobro uradili niti planirali. Rezultati koji su ostvareni nisu na zavidnom nivou ako uporedite ovu godinu u kojoj imate više cene električne energije, bolju hidrologiju i blagu zimu u odnosu na prošlu, a nisu prikazani ni svi troškovi. Mene zanima bolja proizvodnja električne energije koja je u Kolubari u maju bila na niskom nivou“, navedeno je u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike, u kojem se prenosi izjava ministarke na RTS-u.
Proizvodnja u Kolubari manja zbog remonta
Demantujući navode ministarke, v. d. generalnog direktora EPS-a kaže:
„Nije tačna informacija da je proizvodnja u maju u Kolubari bila na niskom nivou, tako da se ugalj uvozi kako bi termoelektrane radile neometano. Naime, i Ministarstvo rudarstva i energetike je obavešteno da su remonti na glavnim kopovima EPS-ovog ogranka RB Kolubara ove godine počeli ranije, u maju, zbog odlične hidrološke situacije i punih deponija uglja, upravo na osnovu dobrog planiranja. Zato nije moguće porediti podatke o proizvodnji u maju sa istim mesecom 2022. godine“, navodi Tomašević.
On dodaje da je u „terminu od 10. do 31. maja ove godine u remontu bila Drobilana Tamnava i proizvodni sistemi za ugalj na kopovima Tamnava-Zapadno polje i Polje G, koji daju oko 75 odsto ukupne proizvodnje RB Kolubara.
„Poređenje rezultata Kolubare iz maja ove godine, kada su stajali sistemi za proizvodnju 75 odsto uglja i maja prošle godine, kada je remont bio na kopu sa 25 odsto ukupne proizvodnje, daje iskrivljenu sliku o učinku EPS-ovih rudara“, precizira Tomašević navodeći da „EPS, trenutno, uvozi samo minimalne količine uglja -i to po starim ugovorima, jer su deponije uglja popunjene a termoelektrane rade kontinuirano“.
Zanimljivo je da v. d. direktora EPS-a AD demantuje i navode ministarke da je država izdvojila značajna sredstva da bi platila uvozni ugalj.
„Država uvozi ugalj jer je prepoznala da postoji problem u proizvodnji i izdvojila je značajna sredstva kako bi naše termoelektrane nesmetano radile. Svaka prenamena sredstava iz budžeta za EPS je manje novca za vrtiće i škole. Zbog toga nam je cilj da promenimo stvari na bolje, da efikasnije upravljamo EPS-om kao i drugim energetskim preduzećima, da akcenat stavimo na proizvodnju, obezbeđivanje dovoljnih količina uglja i planiranje investicija. U prvom kvartalu imali smo kašnjenje investicija, zato ste imali manje odlive sredstava“, rekla je Đedović.
Uvoz minimalnih količina uglja, EPS ga plaća
Tvrdeći da „EPS trenutno uvozi samo minimalne količine uglja i to po starim ugovorima, jer su deponije uglja popunjene, a termoelektrane rade kontinuirano“ Tomašević izričito kaže:
„Država nije, kako tvrdi ministarka, uložila sredstva u kupovinu uglja, već je EPS plaćao ugalj iz sopstvenih sredstava, te nije moguće ta sredstva izdvojiti za škole i vrtiće“, tvrdi Tomašević.
Govoreći o investicijama, Tomašević podseća da je „za 2023. godinu ukupno planirano 110 milijardi dinara, od čega za prvi kvartal 20 milijardi dinara. Kako kaže, realizovano je 16 milijardi dinara, što u odnosu na planirana sredstva za prvi kvartal predstavlja 81 odsto, a u odnosu na celu godinu 15 odsto, što je prilično dobar rezultat. Najbolja kvartalna realizacija je upravo na kapitalnim projektima. Odliv sredstava se trenutno odvija po predviđenim planovima. Prošla godina, takođe je imala dobru realizaciju investicionih programa, ali znatno manju nego ove. Plan za 2022. godinu je iznosio 80 milijardi dinara, od čega je realizovano ukupno 53 milijarde dinara, što je realizacija od 66 odsto. U prvom kvartalu 2022. godine od ukupnog plana u iznosu od 12,3 milijarde dinara, realizovano je 7,2 milijarde dinara, što je 58 odsto“.
„Nije promašen ni plan niti je nedostatak investicija prouzrokovao pozitivan rezultat EPS u prvom kvartalu ove godine. Stoga molimo ministarku da ne uznemirava javnost iznošenjem neuporedivih podataka, a javnost obaveštavamo da se proizvodnja električne energije i uglja odvija nesmetano, da je sistem stabilan, a da EPS posle dve godine posluje u plusu“, poručuje v.d. generalnog direktora EPS-a.
Privatizacija i partner iz Mađarske
Govoreći za RTS ministarka je rekla da je da je neko zlonamerno pustio u javnost tačke sa dnevnog reda sednice Nadzornog odbora EPS-a, i nije dao potpune informacije koje su samo zbunile javnost i radnike.
„Na Nadzornom odboru odbijen je predlog izdvajanja 11 hidroelektrana. Meni se ne dopada namera izazivanja zbunjenosti i panike u javnosti. Žao mi je što određeni ljudi iz rukovodstva radnicima nisu objasnili celu situaciju. Mađarska jeste naš strateški partner, mi želimo da produbljujemo naše energetske odnose i da sve aspekte saradnje uzmemo u obzir ali o strateškim stvarima odlučuje Vlada Republike Srbije koja još uvek nije razmatrala ovaj predlog“, rekla je Đedovićeva.
Ni ona, međutim, nije objasnila otkud tolika tajnost o tome da mađarski MVM hoće da postane strateški partner EPS-a za 11 hidroelektrana. Zašto se cela priča ne vodi otvoreno, transparentno… Jer, i pre nego što je ova tema „procurila“ u javnost u energetskim krugovim se nezvanično moglo čuti da je ova komanija zainteresovana i čak „viđena“ za hidrosektor EPS-a, čak i da bude partner u izgradnji Reverzibilne hidroeletrane Bistrica.
Mora se, takođe, imati u vidu da je strateško partnerstvo sa Mađarskom, oko skladištenja gasa, na primer, veoma ekonomski korisno za ovu nama susednu zemlju. Koliko plaćamo skladištenje je, nažalost tajna. Ali, nadam se da neće u skorije vreme „isplivati“ podaci da smo tu uslugu platili papreno, kao što smo tokom devedesetih godina prošlog veka plaćali tranzit ruskog gasa preko teritorije ove zemlje – po ceni koja je bila mnogo, mnogo viša od tada aktuelnih.
Ministarka je ukazala da cilj reformi nije privatizacija EPS-a i da postoje otpori reformama dela rukovodstva i sindikata koji se bore za funkcije i privilegije.
„Predsednik i premijerka su više puta spomenuli da nema privatizacije EPS-a“, rekla je.
Ali, nije objasnila ko je dao Mađarima signal da pošalju ponudu EPS-u o strateškom partnerstvu. Jer, teško da su to uradili „na svoju ruku”. Bez da im je neko nešto obećao.
Zašto se aktuelnom rukovodstvu i NO samo preti – što ih ne smene?
„Naš cilj je bio promena pravne forme i početak reformi. EPS treba da gradi nove proizvodne kapacitete i da kroz njega uložimo blizu 10 milijardi evra u energetski sektor. Da bismo to uradili dosta toga zavisi od stabilnosti poslovanja kompanije i jačine naše ekonomije. Otpori su veliki, jednim delom se rukovodstvo i sindikati plaše i bore za svoje funkcije i privilegije a mi moramo da budemo odlučni da na tom putu menjamo stvari na bolje jer smo svi saglasni da stvari u energetskom sektoru moraju da se menjaju“, rekla je Đedović.
Najavila je, stoga, veoma brzo formiranje novog Nadzornog odbora EPS-a. Kako je rekla, u njemu će se naći veoma dobri kandidati iz zemlje i sveta, kao i predstavnici zaposlenih.
„Cilj je da kroz profesionalni menadžment dođemo do kompanije koja će biti uspešna i primer za region, jer je EPS naša najvažnija kompanija koja ima dosta preduslova za razvoj“, komentarišući da „nije lako dovesti iskusne i kredibilne ljude u kompaniju koja se nalazi u zastoju i nagomilanim problemima koje treba sistemski rešavati“.
Ministarka je, izgleda, zaboravila da su i sadašnji članovi Nadzornog odbora i menadžmenta EPS-a dovedeni, odnosno, postavljeni po nalogu Vlade Srbije (bar Nadzorni odbor i v.d. generalnog direktora). A tako je bilo i sa njihovim prethodnicima – i pre i posle 2000. godine. Nisu oni sami sebe postavili na te funkcije – uvek ih je postavljala aktuelna vlast, odnosno, Vlada Srbije.
Pa se nameće pitanje: Ako ovi sadašnji ne valjaju zašto ih već jednom ne smene? Jer, o tome da će biti smenjeni priča se već mesecima.
I, opet, ako vlast kroz članove Nadzornog odbora i predsednicu Skupštine akcionara (na kojoj je ministarka Đedović) želi da sprovodi svoju politiku, pa će postaviti svoje ljude, zašto tu toliko najavljenu profesionalizaciju menadžmenta EPS-a ne sprovede raspisivanjem međunarodnog konkursa za izvršne direktore i budućeg prvog među njima.
Naime, jasno je da će vlast birati taj menadžment. Ali se ne čuje kako, po kojim kriterijuma, ko će im ga predlagati, koje uslove treba da ispune… Ko će ocenjivati stručnost i kredibilnost tih kandidata?
Nameće se pitanje zašto, čak i ako hoće da promene članove Nadzornog odbora i postojeći menadžment EPS-a AD iz resornog ministarstva i Vlade Srbije ne priznaju da su ti ljudi uspeli da kompaniju izvuku iz dubioze u kojoj se našla decembra 2021. godine. I zašto kadar koji im, očigledno je, ne odgovara, konačno ne promene – transparentno.
Zapravo pitanje je: Kome su u interesu dezinformacije o EPS-u, pita Energija Balkana.
