Iako je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u prethodnih godinu dana, zahvaljujući napretku u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru, pred državom je i dalje težak put jer joj je na vrata zakucao CBAM mehanizam.
Sve o CBAM taksi koju uvodi Evropa: Šta bi značilo izuzeće za Srbiju i koliko će to da nas košta?
O ovoj taksi, koja se odnosi na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa, u zemlje EU, u procesu koji emituje više ugljen-dioksida, nego što je dozvoljeno standardima Brisela, priča se još uvek samo u stručnim krugovima dok bi posledice mogli da snosimo svi.
U zavisnosti od toga kojim će putem država Srbija krenuti, odrediće se posledice biti, pre svega kada je reč o električnoj energiji. Postoje dva dominantna puta cene emisije ugljenika koje nudi Brisel, i to sistem trgovine emisijama (EU ETS), primenjen u EU i takozvane karbon takse. Svaki od njih iziskuje finansijske troškove i zbog toga je veoma važno da se država što pre opredeli koji je povoljnije.
U igri je varijanta izuzeća i ostanka CBAM takse. Ovaj namet je za Srbiju do 2026. godine u režimu prelaznog perioda odnosno srpske kompanije koje izvoze u Evropsku uniju moraće do tada samo da prijavljuju emisiju ugljen-dioskida koji se oslobađa u toku njihovih proizvodnih procesa.
Ako se opredelimo za izuzeće CBAM taksi, taj model bi, bar što se tiče proizvodnje struje, dugoročno prijemčiviji ali finansijski mnogo skuplji nego da ove evropske dažbine se primenjuju.
Da je to tako pokazuje i računice stručnjaka po kojoj bi varijanta izuzeća EPS oko dve milijarde evra godišnje dok bi u varijanti zadržavanja CBAM taksi taj trošak bio oko 30 miliona evra.
Taj podatak je na ovogodišnjem LOOK UP izneo i Željko Marković,stručnjak za energetiku i zatražio da država što hitnije odredi strategiju u ovoj oblasti.
– Mi imamo mogućnost izuzeća CBAM mehanizma ako bi smo do 2025. godine uradili spajanje tržišta sa ostatkom EU, što jeste naš cilj i što je moguće. Ali treba da uradimo još nešto a to je da potpišemo da ćemo do 2030. godine uvesti EU ETS. I tu je kvaka, kako bih žargonski rekao, jer ako bi smo po sadašnjim uslovima ušli u taj sistem, EPS bi to koštalo oko dve milijarde evra na godišnjem nivou. To znači da ako se za to opredelimo domaćinstva i privreda odmah bi morali da plate dva puta veći račun. Postavlja se pitanje, ko bi to smeo da potpiše? Mislim niko – naveo je Marković.
On je dodao da druga varijanta, odnosno ostajanje u sistemu CBAM a, za EPS je jeftinije.
– Te takse bi koštale EPS oko 30 miliona evra na godišnjem nivou izvoza u zemlje EU. Ova kompanija bi to mogla da organizuje tako što bi deo struje prodali i zemljama u regionu gde nema karbonskih taksi. U tom slučaju bi znači išli na CBAM odnosno ne bi tražili izuzeće. Ako krenemo tim putem onda moramo raspakovati tržište do 2025. godine koje smo spojili i da ne možemo da budemo u EU ETS. Efekti tog puta za naše tržište bi značili rast cene struje zbog izvora iz kojih se proizvodi, ne samo kod nas već i regionu.
S druge strane, ovaj put koji jeste jeftiniji, može da bude prepreka za investiranja u ovoj oblasti kod nas ali i regionu. Zbog komplikovanih procedura EU svaka mora da se pogleda i da država što hitnije reaguje odnosno pokuša da u razgovoru sa Briselom promeni neke tačke. Tu mislim na deo oko izuzeća sa EU gde bi naša država garantovala da smo spremni da od 2030. uđemo u EU EKS ali da nam se dozvole besplatne emisije kao što su imale i druge članice ove asocijacije uz mogućnost da nam se smanjuju dažbine do 2040. godine. U tom slučaju mogli bi da se izborimo sa pravilima EU.
Sa dve milijarde evra troškova samo za EPS, izuzeće nije moguće – tvrdi Marković.
Za one koji ne znaju, ETS sistem funkcioniše na principu „ograniči“ i „trguj“. Limitiraju se ukupne emisije, koje se regulisano postepeno smanjuju. Emiteri kupuju ili dobijaju emisione dozvole kojima mogu trgovati.Generalno, karakteristike ETS-a su izvesnost dostizanja ciljanog smanjenja emisije; mogućnost međunarodne saradnje; ekonomska efikasnost ali i nedovoljna i neizvesna ako je tržište emisionih dozvola malo i nije likvidno. U tom slučaju može biti izloženo uticaju dominantnog učesnika ili volatilnim cenama, što može biti slučaj u malim zemljama, kao što je Srbija. Zato je neophodno duže vreme za implementaciju do uspostavljanja i funkcionalnost kompleksnog sistema, zbog dodatne infrastrukture i potrebnih administrativnih i stručnih kapaciteta.
U slučaju primene karbon taksi, cena emisije ugljenika se određuje unapred za naredni period. Karbon takse se mogu uvesti brzo, oslanjajući se na postojeću poresku infrastrukturu, bez nove tržišne, a obezbeđuju predvidivost cena i prihoda i stabilnost investicionih uslova.
Inače, EU je u maju 2023. usvojila Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), kojom se štite EU proizvođači šest roba (električna energija, gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum i vodonik) od konkurencije iz uvoza iz zemalja koje ne primenjuju cene emisije ugljenika.
Uvoznici ovih roba moraće od 2026. platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče(kod nas je sada nula evra po toni). Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremenski ograničeno izuzeće do 2030, pod uslovom da se prihvati primena cene emisije iz EU ETS-a, primena svih EU energetskih i klimatskih propisa, pa i onih koji do sada nisu bili u Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice.
Izvor: Blic
