Srbija: Kakva je sudbina Uredbe o Uredba je usvojena još u februaru 2022. Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da mere poput Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte imaju efekta samo ako su kratkoročne
Većina vozača verovatno svakog četvrtka ima dilemu: otići na benzinsku pumpu i napuniti rezervoar ili rizikovati i sačekati petak kad se objavljuju novce cene benzina i dizela, jer možda će da pojeftine za koji dinar. Tako će biti bar još šest meseci jer je Vlada Srbije prošle nedelje prodižila važenje Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još pola godine.
Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je 10.februara 2022. godine kako bi se očuvao životni standard stanovništva u uslovima svetske energetske krize koja je dovela do značajnog rasta cena goriva što je istovremeno uzrokovalo i povećanje cena svih drugih roba i usluga. Od tada nadležni svakog petka određuju i objavljuju maksimalno dozvoljene cene evro dizela i evro premijuma BMB95.
Još od tada oni koji se bave prodajom goriva govore da Urebna nije dobro rešenje.
Argumenti za ukidanje
Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za „Danas“ da mere poput Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte imaju efekta samo ako su kratkoročne, odnosno ako se tržišni principi trgovanja ne suspenduju na duži vremenski period.
„Ima smisla uvesti takve mere kako ne bi došlo do velikih poremećaja na tržištu koje stvara svetska energetska kriza, jer to nije u interesu nikome. Takva mera je onda korisna i kada je kriza startovala, uvele su je i mnoge druge zemlje a ne samo Srbija“, objašnjava Mićović.
Sa druge strane, odsustvo tržišnog formiranja cena goriva na duže staze, a u Srbiji je to već skoro pune dve godine, nosi i danak, ističe Mićović, te je jedan broj vlasnika benzinskih pumpi u našoj zemlji bio prinuđen da zatvori svoje objekte.
Administrativne mere nisu dobre
Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da nijedna administrativna mera kojom se ograničavaju cene nije dobra i da je mnogo bolje da cenovnu politiku određuje stanje na tržištu.
„Kada je mera ograničavanja maksimalnih cena goriva u Srbiji doneta, očekivalo se da će cene brže početi da padaju što nije bio slučaj. Na taj način doneta mera nije imala efekta u suzbijanju inflacije. Došlo je vreme da Vlada ukine uredbu koja propisuje ograničavanje maloprodajnih cena goriva i da je zameni drugim merama zaštite egzistencije građana u uslovima ekonomske krize“, smatra Kovačević.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević takođe smatra da uredbu koja ograničava maksimalne cene goriva treba ukinuti, ali i dodaje da je istovremeno potrebno smanjiti akcize i druge namete na cenu goriva koje propisuje država kako bi punila budžet.
Kako se formira cena?
Formula po kojoj se izračunavaju najveće dozvoljene maloprodajne cene ne zavisi od cene sirove nafte na svetskim berzama, već se kao reper uzima cena naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera. Parametar su, dakle, kotacije (poslednje cene po kojima se trguje) na toj berzi sa koje inače ne stiže gorivo koje se prodaje na pumpama u Srbiji.
Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.
Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time “da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit”.
Izvor: Vreme
