EPS je od početka godine imao na raspolaganju od 500 do 1.000 megavata za izvoz u skoro svakom trenutku
Kada je Miroslav Tomašević, vršilac dužnosti direktora „Elektroprivrede Srbije” (EPS) pre nekoliko dana izjavio da je ovo preduzeće vodeći izvoznik struje u regionu, da je u prva četiri dana aprila na veletržištu zaradilo četiri miliona evra, kao i da je u prva tri meseca proizvodnja električne energije veća za 17 odsto u odnosu na isti period 2022, logično se postavilo pitanje može li to da potraje. Može li EPS dugoročno da nastavi da bude najveći izvoznik u regionu, kao i kako je moguće da od prošlogodišnjeg velikog uvoznika postane izvoznik.
Željko Marković, magistar, viši savetnik u „Deloitu” i jedan od bivših direktora u EPS, kaže za „Politiku” da je više faktora doprinelo povećanoj proizvodnji od početka godine, što je rezultiralo i većim izvozom struje. Bolje operativno i strateško vođenje, kao i primena niza korektivnih mera u procesima proizvodnje i trgovine električnom energijom zasluga je rukovodstva EPS-a na čelu sa direktorom Tomaševićem. Pored toga, povoljna meteorološka situacija (blaga zima) kao i dobra hidrološka takođe su znatno doprineli dobrom rezultatu EPS-a.
– Stabilna proizvodnja u termosektoru sa prosečno angažovanih 3.300 megavati snage i 2.000 megavati u hidrosektoru, i manja potrošnja struje u zemlji zbog povoljnijih temperatura, doveli su do toga da je EPS imao na raspolaganju od 500 do 1.000 megavati za izvoz u skoro svakom trenutku. EPS treba da nastavi sa daljim unapređenjem poslovanja i u oblasti proizvodnje i u trgovini i snabdevanju električnom energijom. Ponuda dugoročnih komercijalnih ugovora o otkupu EPS-ove struje na tržištu, može ubrzati investicije u privatnom sektoru, a zauzvrat na osnovu trgovine otkupljenom energijom EPS može ostvariti profit. Takođe, potrebno je što agilnije i sa puno truda pristupiti izgradnji novih kapaciteta, naročito insistirajući na što bržoj izgradnji kapaciteta iz obnovljivih izvora, kako bi se povećao proizvodni portfelj EPS-a – navodi Marković.
Sa druge strane dr Slobodan Ružić, diplomirani inženjer elektrotehnike, savetnik Preduzeća za energetsku efikasnost, inženjering i konsalting, kaže za naš list da je nemoguće da je EPS postao najveći izvoznik struje u regionu, osim ako nije pre nekoliko meseci pustio u pogon neku novu elektranu snage od oko 600 megavati, a da nikog o tome nije obavestio. Drugim rečima, ta vest je samo bombastičan naslov i ništa više. Primereno bi bilo da su vesti o EPS-u i vesti iz EPS-a puno odmerenije, opreznije i obavezno kompletnije. On napominje da ne sumnja da je proizvodnja u prva tri meseca ove godine znatno veća nego u isto doba 2022. Ali, to ne znači da je ove godine proizvodnja izvanredna nego da je 2022. bila katastrofalna.
– Pa zar smo svi zaboravili da je prošle godine u januaru šest agregata termoelektrane „Nikola Tesla” A (TENT A) bilo istovremeno van pogona zbog problema sa ugljem i da smo danima uvozili sa konstantnom snagom od oko 1.500 megavati, odnosno da smo uvezli enormne količine struje. Ove godine to nije bio slučaj i to je glavni razlog zašto proizvodni rezultati izgledaju bolje. Nije bilo ispada termoagregata, a snabdevanje ugljem bilo je mnogo stabilnije. To jeste ponajviše zasluga novog menadžmenta EPS-a. Ali sama činjenica da se ugalj uvozi je znak da je situacija veoma loša i da je EPS daleko od toga da izađe na zelenu granu, a kamoli da ima nečim da se hvali – naglašava Ružić.
Verovatno je, dodaje, većoj proizvodnji doprinela i bolja hidrologija, ali tek ona je u potpunosti božiji dar, tako da tek njome ne bi trebalo da se hvališemo. Konačno, mogućnosti da se nešto izveze doprinela je i mala domaća potrošnja koja je posledica rekordno blage zime. Apsolutno ništa ne treba da se uradi da bi EPS bio izvoznik električne energije.
– Mi nismo zemlja koja je bogata energetskim resursima i koja svoju ekonomiju može da zasniva na izvozu energenata. Osnovna društvena uloga EPS-a je da obezbedi dugoročno, sigurno snabdevanje strujom privrede i stanovništva Srbije i to po najmanjoj mogućoj, ali ekonomski opravdanoj ceni. U tom cilju EPS treba da se razvija, a ne u cilju da sistematski izvozi električnu energiju. Naravno, kad god prilike u našem elektroenergetskom sistemu dozvole EPS treba da izvozi višak struje ali samo ako je cena električne energije na međunarodnom tržištu dovoljno visoka da mu se isplati angažovanje naših termoagregata i trošenje ograničenih rezervi uglja koje su nam preostale – kaže dr Ružić.
– EPS ne može, ali i ne treba dugoročno da bude izvoznik struje. Da bi sigurno mogao da podmiruje domaće potrebe za električnom energijom do 2050. godine, EPS hitno mora da pristupi izgradnji jednog TENT B-3 snage 620 megavati, reverzibilnoj hidroelektrani (RHE) „Bistrica”, izgradnji vetroelektrana ukupne snage 2.200 megavati i solarnih elektrana snage 2.000 megavati. Osim toga, moraće da izgradi još jednu ili više RHE tako da njihov akumulacioni potencijal zajedno sa RHE „Bistrica” iznosi oko 540 gigavat-sati a snaga pumpanja 1.050 megavati – objašnjava Ružić.
Dodaje da će za sigurno snabdevanje našeg stanovništva i privrede električnom energijom u drugoj polovini ovog veka biti potrebno da između 2050. i 2060. godine EPS pusti u pogon 3.000 megavati u nuklearnim elektranama. I uz sve to, EPS neće biti dugoročni nego samo povremeni izvoznik struje, prenosi Politika.
