Investitorima u obnovljive izvore energije (OIE) nadležni u Srbiji novim zakonskim rešenjima nameću obavezu posedovanja skladišnog kapaciteta, kako bi njihova proizvodnja struje bila usklađena sa potrebama potrošnje, ali bi, smatra struka, umesto toga efikasnija bila izgradnja reverzibilnih hidroelektrana.
Investitorima u OIE naime, shodno izmenama Zakona o korišćenju OIE, Elektromreža Srbije može kao uslov za priključenje na elektroenergetsku mrežu da naloži da obezbede takozvane baterije za skladištenje struje, kako bi se osigurala stabilnost sistema.
Kada je taj zakon u aprilu izglasan u Skupštini Srbije nadležni su njegovo donošenje obrazložili time da se na taj način omogućava sigurnost rada elektroenergetskog sistema zemlje.
Tvrdi se da usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije rešavaju pitanje velikog broja zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana, čiji je zahtevani kapacitet za priključenje povećan sa 4,8 GW na 20 GW u poslednje dve godine, što je dva i po puta više od ukupnog kapaciteta svih elektrana u Srbiji.
Takav kapacitet prevazilazi mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema, što je izazvalo zabrinutost operatora sistema, Elektromreža Srbije, u vezi sa radom elektroenergetskog sistema, pa je izmenama zakona, kako tumaće nadležni, problem rešen tako što će operator sistema moći da odloži priključenje elektrana na sistem ukoliko se pokaže, u transparentnom postupku izrade plana razvoja prenosnog sistema, da nema dovoljno rezerve za balansiranje, ali je istovremeno ostavljena mogućnost investitorima da izbegnu odlaganje priključenja, ako sami ili preko drugog učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.
Zakonodavac ističe i to da su izmene tog zakona zaštitile garantovanog snabdevača Elektroprivredu Srbije od finansijskog rizika preuzimanja balansne odgovornosti za sve proizvođače iz obnovljivih izvora energije.
Izgradnja baterija omogućava da se viškovi struje proizvedene u vetroparkovima i solarnim elektranama skladište i koriste po potrebi kasnije.
Na taj način se rešava pitanje nekontrolisane proizvodnje i stvaraju uslovi da ona bude usklađena sa potrebama potrošnje.
Naime, pristupom na mrežu EMS-a vlasnici obnovljivih izvora energije se obavezuju da isporučuju struju kontinuirano, odnosno odgovarajućom dinamikom.
Drugim rečima, potrebno je da isporučuju one količine struje koje su optimalne njenoj potrošnji.
Problem sa obnovljivim izvorima energije poput solarnih elektrana i vetroparkova je da oni zavise od prirode i da ne mogu uvek da postignu proizvodnju istog intenziteta.
Jasno je da je proizvodnja struje u tim obnovljivim izvorima veća kada ima dovoljno sunca i vetra a da je znatno manja ili da je nema kada to nije slučaj.
Da bi se isporuka struje odvijala u kontinuitetu i dogovorenom dinamikom potrebno je da ti proizvodni kapaciteti poseduju skladišni prostor to jest baterije u kojima se odlažu viškovi struje.
Oni se onda povlače u mrežu kada je proizvodnja u vetroparkovima ili solarnim elektranama manja.
Među novim potencijalnim investitorima se, zbog novih zakonskih rešenja, javlja bojazan da će obaveza posedovanja skladišta struje uvećati troškove izgradnje objekta.
Za izgradnju vetroparka ili solarne elektrane potreban je veliki novac, sa skladištima još veći, pa se investitori plaše da će im to otežati dobijanje povoljnih kredita neophodnih za sprovođenje posla.
Takođe, objektivan problem koji se javlja je i taj da će dodatni troškovi vezani za izgradnju skladišta povećati i cenu struje proizvedene u vetroparku ili solarnoj elektrani od kojih EMS bude zahtevao da poseduju baterije.
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe za Danas da je za izgradnju skladišnog prostora za jedan megavat struje potrebno izdvojiti milion evra.
– To znači da bi neko ko je vlasnik obnovljivog izvora energije kapaciteta 100 megavata morao da ima kapacitet skladišta od 20 megavata. Što znači da bi morao za izgradnju baterije da izdvoji još 20 miliona evra. Svako sa iskustvom u biznisu zna da je investicija u tom iznosu zaista veliki novac. Evidentno je da skladišta poskupljuju izgradnju OIE – navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, poseban problem predstavlja to što nadležni u Srbiji nemaju nikakva iskustva sa sistemom baterija za skladišta struje već je to rešenje preuzeto iz drugih zemalja.
– S obzirom da ne postoji iskustvo sa takvim kapacitetima postavlja se pitanje da li će to rešenje biti efikasno. Shodno tome, možda bi bilo bolje da država naplaćuje taksu investitorima u obnovljive izvore iz koje bi se finansirala izgradnja velike reverzibilne hidroelektrane. Takva hidroelektrana bi mogla da održava balansiranje sistema umesto da to čine investitori kroz izgradnju skladišta. To rešenje bi bilo i jeftinije za investitore a svakako bi bilo efikasnije od baterija – smatra naš sagovornik.
Ekspert za energetiku Željko Marković objašnjava da je tačno da izgradnja skladišnog prostora, odnosno baterije, poskupljuje investiciju u OIE kao i da može da poveća cenu proizvedene struje.
– Ono što treba naglasiti je da skladišta struje proizvedene u obnovljivim izvorima postoje i u drugim zemljama Evrope. To dakle nije specifičnost vezana za Srbiju. Druga stvar koju treba istaći je to da neće svi oni koji proizvode struju iz OIE morati da izgrade svoja skladišta. Posedovanje skladišta biće obaveza samo onih kojima to naloži EMS kako bi se na taj način sprečilo ugrožavanje stabilnosti sistema. Takođe, investitori nisu u obavezi da izgrade skladište već imaju i opciju da ga iznajme. Dakle, mogu da postoje i takozvani skladištari koji namenski grade baterije i taj prostor daju u zakup proizvođačima OIE što je za njih povoljnije – zaključuje Marković.
Izvor: Danas
