Transparentnost Srbija navodi da EPS nezakonito uskraćuje javnosti bitne informacije o navodima da razmatra predlog mađarske kompanije “MVM group”
EPS nezakonito uskraćuje javnosti bitne informacije o navodima da je EPS razmatrao predlog mađarske kompanije “MVM group” da formiraju zajedničku kompaniju u koju bi bilo preneto 11 hidroelektrana, saopštila organizacija Transparentnost Srbija.
Prema navodima TS, ta organizacija od 26. maja pokušava da kod EPS proveri pomenute navode o osnivanju zajedničke kompanije sa “MVM group”, a tek nakon četvrtog obraćanja je stigao odgovor da su ti podaci “nedostupni, jer bi davanje informacija otežalo ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa između dve države”.
Vrdanje zakonu
“Informacija koja je uskraćena, a naročito je značajna, jeste da li EPS ponudu mađarske strane tretira kao samoinicijativni predlog u smislu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama”, ocenio je TS.
Taj zakon, ukazao je TS, daje mogućnost da se na osnovu inicijative potencijalnog privatnog partnera formira zajedničko preduzeće ili drugi oblik javno-privatnog partnerstva sa preduzećem u vlasništvu Srbije, ali nalaže da se pre toga sprovede postupak nadmetanja, u kojem inicijator ne sme imati nikakvu prednost u odnosu na druge kandidate.
S druge strane, pozivanje na “zaštitu ekonomskih interesa” Srbije i Mađarske, a ne samo poslovnih interesa kompanija, ukazuje na moguće postojanje namere da se pri zaključenju ovog ugovora zaobiđe zakonska obaveza nadmetanja uz pozivanje na međudržavni sporazum, kao što je Vlada Srbije već učinila kod brojnih infrastrukturnih projekata, zaključio je TS.
Šta Mađari žele?
Kako je Demostat ranije pisa, hidroenergetski korpus koji mađarska državna kompanija MVM želi da vidi u svom suvlasništvu zapravo su Drinsko-limske hidroelektrane.
U okviru te celine nalaze se devet hidroelektrana – Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje, kao i dve male hidroelektrane – Vrelo i Radaljska Banja.
Kako se pisalo, Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije u maju nije prihvatio predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa kompanijom MVM.
Nakon pojavljivanja ove informacije, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa MVM.
Državna kompanija
MVM je mađarska državna energetska kompanija koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš.
Kako je Demostat ocenio, teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS poslao “iz vedra neba” to samo mesec dana posle preobražaja EPS u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje.
Početkom parila Vlada Srbije donela je Odluku o promeni pravne forme Javnog preduzeća “Elektroprivreda Srbije” u nejavno akcionarsko društvo sa 36,5 miliona akcija, od kojih svaka nominalno vredi 10.000 dinara.
Privatizacija na mala vrata
Transoformaciju EPS iz javnog preduzeća u akcionarsko fruštvo, brojni sutrčnjaci su označili kao najavu početka privatizacije nacionalne elektroprivrede.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić naveo je da je privatizacija EPS-a počela “tajnim“ poslom kojim se 11 srpskih hidroelektrana prenosi u zajedničku firmu sa mađarskom “MVM Group“.
“Tajni dogovor, koji je bez stručne i javne rasprave, u četvrtak bio na dnevnom redu Nadzornog odbora ‘EPS’-a, obavezuje ‘EPS’ da u zajedničko preduzeće unese 11 hidroelektrana, a da mađarska kompanija ‘MVM Group’ unese oko 600 miliona evra u gotovini, koliko Mađari procenjuju da je vrednost hidroelektrana, kako bi vlasnički ulozi bili identični“, naveo je Nikezić.
Nekadašnji vršilac dužnosti v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Miroslav Tomašević, koga je neposedno nakon imenovanja smenio novi Nadzorni odbor tog preduzeća na čelu sa Norvežaninom Olufom Ulsetom, dobio je otkaz krajem avgusta.
Nakon što je smenjen, Tomašević je izjavio da “će vreme pokazati zbog čega je Nadzorni odbor doneo takvu odluku kao i zašto im se žurilo da je sprovedu na početku svog mandata”.
Stručna javnost naime tvrdi da se Tomašević žestoko opirao bilo kakvoj privatizaciji preduzeća što nadležni u državi navodno žele da po svaku cenu sprovedu makar na “na mala vrata“, prenosi Vreme.
