Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Elektroprivreda Srbije...

Srbija: Elektroprivreda Srbije analizira, ulaganje u modernizaciju TE ili gasenje nekih blokova do 2023

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Srbija će za usklađivanje velikih industrijskih postrojenja na sagorevanje sa evropskim propisima morati da izdvoji do 711 miliona evra.

Međutim, korist će biti 25 puta veća, izjavio je direktor Energetske zajednice Janez Kopač.

“Finansiranje neophodnih investicija zaista je izazov. Istraživanje koje je sproveo Sekretarijat 2013. godine predvidelo je troškove za prilagođavanje između 640 i 711 miliona evra u Srbiji. Treba imati u vidu ipak da je procenjena korist 25 puta veća od troškova u Srbiji, i skoro 20 puta u proseku u svim članicama Energetske zajednice”, rekao je on u intervjuu za EurActiv.

Kopač je istakao je da će celo društvo imati koristi jer će to dovesti do unapređenja zdravlja i životne sredine što je pokazalo i iskustvo EU, i ocenio da bi stanovništvo moglo da doprinese finansiranju kroz račun za struju, ekološke takse ili druge finansijske instrumente.

“Sekretarijat je u bliskom kontaktu sa telima EU, međunarodnim finansijskim institucijama i drugim investitorima da ih uključi u rešavanje ovog pitanja”, naveo je on. Ova direktiva odnosi se na postrojenja i u energetici i u drugim industrijskim sektorima.

Direktiva o velikim ložištima, koja je uključena u još striktniju i obuhvatniju Direktivu o industrijskim emisijama, donosi obaveze za smanjenje zagađenja kiselim gasovima, poput sumpor dioksida, azotnih oksida i amonijaka, gasovima koji podstiču stvaranje prizemnog ozona poput azotnih oksida, metana i ugljen-monoksida i nemetanskih nestabilnih organskim jedinjenjima poput benzena.

Direktor Energetske zajednice je podsetio da je rok za podnošenje Nacionalnog plana za smanjenje emisija u postrojenjima obuhvaćenim direktivom, kao i liste postrojenja koja će biti privremeno izuzeta iz obaveza, ;kraj godine ;i dodao da je Sekretarijat obavešten da je u Srbiji u toku priprema ovih dokumenata u Srbiji.

Kada je reč o tekućim obavezama u okviru Energetske zajednice, Srbija je najbolja u pogledu usvajanja propisa, dok u primeni još ima nedostataka, rekao je Kopač.

“Svaka zemlja ima problema, pa i Srbija, i to je uglavnom regulacija cena električne energije i gasa jer cene ne odražavaju troškove u potpunosti. Razumem da je to osetljivo političko pitanje, ali će Srbija morati da ga reši u sledećem periodu”, naveo je on.

Srbija bi trebalo da osmisli nove mere za ispunjavanje ciljeva za obnovljive izvore energije jer prelazni izveštaj pokazuje da nije na putu da ispuni ciljeve za 2020. godinu, rekao je direktor Energetske zajednice.

“Izveštaj o obnovljivim izvorima energije, odnosno o stanju na tom području u državama članicama, pokazuje da su Srbija i Moldavija najudaljenije od predviđenog napretka. Srbija je, donekle i zbog hidroloških razmera, pala i ispod polazne godine, tako da će definitivno imati probleme da postigne cilj za 2020. godinu”, ukazao je Kopač.

Potrebno je dovršiti razdvajanje delatnosti u EPS-u, a kao jedan od preostalih koraka naveo je imenovanje osobe za praćenje primene, rekao je on, dodajuči da je Srbija sasvim blizu završetka razdvajanja delatnosti u Srbijagasu.

U pogledu nove direktive o energetskoj efikasnosti koju je Energetska zajednica usvojila 16. oktobra u Tirani, Srbija je deo obaveza već usvojila u Zakonu o efikasnom korišćenju energije, poput energetskog menadžmenta i zahteva za efikasnost u proizvodnji, prenosu i distribuciji struje, dok će neke obaveze tek morati da inkorporira u zakon.

“Regionalni program za energetsku efikasnost, koji finasira EU a njime upravlja EBRD u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice, pružiće dodatnu podršku Srbiji za uvođenje kriterijuma energetske efikasnosti u javne nabavke i primenu mehanizama obaveza za energetsku efikasnost”, naveo je on.

Istakao je i da Srbija i druge članice Energetske zajednice imaju rok do juna 2016. godine da izrade Treće akcione planove za energetsku efikasnost za period 2016-2018. godine.

Na pitanje o sankcijama koje je Energetska zajednica izrekla protiv BiH jer godinama kasni sa usvajanjem zakona o gasu na državnom nivou, Kopač je rekao da je to prvi slučaj u istoriji Zajednice, i da je time BiH privremeno, na godinu dana, ostala bez finansiranja rada u okviru Energetske zajednice, kao i bez prava glasanja, dok bi i EU mogla da uskrati finansiranje projekata u oblasti gasa.

“Nismo srećni zbog toga, to je neprijatan posao, ali pošto se Energetska zajednica bazira da vladavini prava, to donosi i takve posledice ukoliko se pravila ne poštuju. BiH sad već oko osam godina kasni sa usvajanjem gasne legislative na svojoj teritoriji“, naveo je on za EurActiv.

Izvor; B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!