Prinudni akcionari. I to bi moglo da stoji kao odrednica uz neka najveća državna preduzeća u Srbiji. Pre svega zahvaljujući nemogućnosti, najčešće velikih, takođe državnih firmi, da izmiruju svoje obaveze, značajni snabdevači svoja potraživanja, godinama unazad pretvaraju u vlasnički udeo kod dužnika. Suvlasništva im, međutim, najčešće ne donose novac, a vrednost koju su na početku imala – istopila se.
Dužnici, po pravilu, nisu dugovali samo njima. I oni retki koji su lane upisali dobitak, baštine dugogodišnje gubitke. Profit tako, po sili zakona, ide pre svega na njihovo pokrivanje.
Prema javno dostupnim podacima, reklo bi se da je prinudno investiranje najviše razgranala Elektrodistribucija Srbije. Suvlasnik je u osam akcionarskih i privrednih društava.
Udeli obezvređeni
Elektrodistribucija Srbije, kako se navodi u napomenama uz finansijski izveštaj za prošlu godinu, nominalno najveće učešće ima u Holding industriji kablova Jagodina. Ono je na kraju prošle godine nominalno iznosilo 1,01 milijardi dinara, a u stvarnosti – ništa.
„Stečeno je konverzijom potraživanja za električnu energiju u kapital u toku 2022. godine“, stoji u dokumentu. „Učešće je evidentirano po osnovu Odluke Skupštine Društva od 13. februara 2018. godine, a po dobijanju obaveštenja Holding kablovi AD Jagodina o upisu i registraciji konvertovanog kapitala i upisu novih akcija 14.04.2022. godine. Sa stanjem na dan 31. decembar 2022. učešće u kapitalu Holding kablovi AD Jagodina je u celini obezvređeno“.
Shutterstock/BalkansCat
Snadbevač strujom je digao ruke i ne očekuje mnogo od udela ni u mnogim drugim firmama. Kako se vidi iz napomena, nominalna vrednost njihovog učešća u kapitalu više kompanija je 3,34 milijarde dinara. Obezvređeno je, međutim, više od tri milijarde dinara. Sada računaju na oko 303 miliona dinara vrednosti.
Kada je reč o učešću u Trajalu, ono danas više vredi nego u momentu konverzije. Pregled vlasništva u Centralnom registru hartija od vrednosti pokazuje da je Elektrodistribucija Srbije stekla 121.160 akcija ukupne vrednosti 121,1 milion dinara. Državna distribucija je osmi akcionar ove kompanije. U finansijskom izveštaju, međutim, učešće u Trajalu vrednuju više.
„Društvo u okviru učešća u kapitalu drugih pravnih lica evidentira i učešće u kapitalu društva Trajal korporacije u iznosu od 242,3 miliona dinara stečeno konverzijom potraživanja u kapital, a u skladu sa ugovorom o konveziji potraživanja od 14. januara 2019. godine, zaključenim kao mera Unapred pripremljenog plana reorganizacije društva, kao i 8.990 akcija kod Komercijalne banke a.d. Beograd, čija vrednost na 31. decembar 2021. godine iznosi 37,5 miliona dinara“, stoji u finansijskom izveštaju Elektrodistribucije Srbije.
Udeo u kapitalu Jumka, vreme je obezvredilo. Kada su dugove konvertovali u kapital, stekli su pravo na 544.647 akcija vredne 544,6 miliona dinara i upisali se na sedmu poziciju liste akcionara.
„Društvo u okviru učešća u kapitalu drugih pravnih lica evidentira i učešće u kapitalu društva Jumko u iznosu od 544,6 miliona dinara stečeno konverzijom potraživanja u kapital, koje je u potpunosti obezvređeno”, napominje se u izveštaju.
ED Srbija je vlasnik i 6,35 odsto Rudnika Kovin. Reč je o 86.376 akcija nominalne vrednosti 86,37 miliona dinara. Iako je ovaj rudnik prošlu godinu završio sa profitom od 6,5 miliona evra, akcionari, izuzev budžeta Srbije, ostali su praznih ruku. Odluka akcionara je, shodno zakonu, da se dobit iskoristi za pokrivanje starih dugova.
I vlasnička struktura Prve iskre namenska otkriva državno preduzeće – Elektrodistribucija Srbija je sa učešćem od pet odsto peti akcionar. Poseduju 46.144 akcije, ukupne vrednosti 85,3 miliona dinara. ED Srbija ima udele i u Zvezda filmu – 1,7 odsto, FAP Korporaciji – 1,5 odsto i Betratransu – 0,18 odsto.
Suvlasništvo Elektrodistribucije Srbije
Rudnik Kovin – 6,35%
86.376 akcija – vrednost 86,37 miliona dinara
Rezultat u 2022 – dobitak od 6,5 miliona evra
Prva iskra namenska – 5%
46.144 akcija – vrednost 85,3 miliona dinara
Rezultat u 2022 – dobitak od 1,7 miliona evra
Holding kablovi Jagodina – 4,9 %
1.173.209 akcija – vrednost 1,17 milijardi dinara
Rezultat u 2022 – dobitak od 1,62 milijarde dinara
Yumco AD Vranje – 3,58%
544.647 akcija – vrednost 544,6 miliona dinara
Rezultat u 2022 – gubitak od 3,2 miliona evra
Zvezda film – 1,7%
1.774 akcije – vrednost 1,4 miliona dinara
Rezultat u 2022 – dobitak od 3.051 evro
FAP Korporacija Priboj – 1,5%
141.077 akcija – vrednost 141 miliona dinara
Rezultat u 2022 – gubitak od 3,9 miliona evra
Trajal korporacija – 1,1%
121.160 akcija – vrednost 121,1 milion dinara
Rezultat u 2022 – gubitak od 229.206 evra
Betratrans – 0,018%
Novčani ulog od 20.363 dinara
Rezultat u 2022 – dobitak od 53.877 evra
Računovodstvena fikcija
Ekonomisti ne vide mnogo poslovne logike u zameni potraživanja u vlasništvo.
„To su računovodstvene fikcije“, kaže za Forbes Srbija Mihailo Gajić, programski diretkor istraživačke jedinice LIBEK. „Reč je uglavnom o preduzećima koja su bila u restrukturiranju, što je lepa reč za stanje na korak od stečaja. Bila su u paradržavnom vlasništvu. Nisu iz društvene imovine ili su bila privatizovana, ali neuspešno, pa su ponovo podržavljena. Nisu prihodovala dovoljno da bi mogla da plate račune“.
Kako napominje Gajić, njihovo poslovanje nije bilo održivo. Upravo zato su se i našli u situaciji da neko duguje za struju, neko za poreze, treći za gas…
„Jedan izveštaj Fiskalnog saveta je pokazao da u slučaju Industrije kablova iz Jagodine, samo trećina radnika radi u proizvodnji“, dodaje Gajić. „To nije normalno. Samo trećina radi u proizvodnji, a trećina u administraciji. Slično je sa Metanolsko-sirćetnim kompleksom. Oni ne mogu rentabilno da posluju sa visokim cenama gasa i Srbijagas je ugasio proizvodnju. To sa konverzijom potraživanja je samo prebacivanje sa jedne na drugu stranu. Ništa se bitno ne menja, jer su te firme bile u kliničkoj smrti“.
U toj situaciji država je mogla direktno da ih subvencioniše ili da sličan efekat postigne konverzijom njihovih dugova.
„Ne postoji mnogo opcija“, ističe Gajić. „Država može da namiri direktno ta dugovanja ili kroz ovu dogovornu ekonomiju da reši problem, a da poverioci dobiju neku kompenzaciju. To nije samo recept Srbije, to se radilo i u nekim drugim ekonomijama. To su preduzeća koja ne mogu da plaćaju tekuće i preuzete obaveze. Deo naše privrede ne stoji toliko dobro. To je deo koji je vezan za državu. Pitanje je šta bi bilo da se privatizuju, ali za deo njih ne postoji interesovanje. To je slučaj sa MSK i Industrijom kablova“.
Gas ih koštao
Praksa zamene robe za kapital, Srbijagas je u jednom momentu pretvorila u većinskog vlasnika niza firmi. Snadbevač gasa imao je značajne uloge u Azotari, Agroživu, Srpskoj fabrici stakla, a i dalje su većinski vlasnici MSK i Toze Markovića. U Metanolsko-sirćetnom kompleksu drže 88,23 odsto kapitala, a u Tozi Markoviću – 80,43 odsto.
Što se tiče Azotare, ona je novog vlasnika našla prodajom iz stečaja, baš kao i Srpska fabrika stakla, dok se Agroživ krcka na delove.
„Na povećanje prihoda od kamata iz poslovanja sa zavisnim pravnim licima u najvećoj meri su uticali prihodi od kamata za prirodni gas obračunati zavisnim pravnim licima MSK i Toza Marković“, stoji u finansijskom izveštaju Srbijagasa.
Pritom su prihodi od kamata dostigli 538 miliona dinara. I MSK i Toza Marković su prošlu godinu završili sa gubitkom. Prvi u iznosu od 23,4 miliona evra, a drugi – 6,4 miliona evra. Da im „majčinski“ zagrljaj Srbijagasa nije značajno promenio poslovni rezultat govori i poslednji spisak najvećih dužnika koji je Srbijagas objavio u oktobru prošle godine.
Kako su tada preneli mediji, akcionarsko društvo MSK zaključno sa 28. septembrom je dugovalo 1,66 milijardi dinara, a Toza Marković iz Kikinde 399 miliona dinara.
EPS i dalje veruje u svoje udele
Kada je reč o Elektroprivredi Srbije, iz konsolidovanog izveštaja se ne vidi da sumnjaju u nominalnu vrednost akcija i udela koje su stekli konverzijom potraživanja. Procentualno, neveliki deo, 5,3 odsto imaju u Jumku iz Vranja. U skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije pripalo im je 804.810 akcija vrednih 804,8 miliona dinara. Peti su akcionar ove firme.
U Trajal korporaciji drže 2,99 odsto akcija, U broju to je 329.151, nominalne vrednosti 329,1 miliona dinara. Sedmi su akcionar. Ovaj udeo su stekli 2019. godine.
„Učešće u kapitalu stečajnog dužnika Fabrika automobila Priboju iznosu od125,7 miliona dinara, na dan 31. decembra 2021. godine”, stoji u konsolidovanom izveštaju EPS-a. „U 2018. godini je izvršena konverzija potraživanja Matičnog društva u kapital stečajnog dužnika FAP, a u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije. Dana 22. marta 2018. godine u Centralnom registru HoV izvršen je prenos akcija FAP-a na vlasnički račun Matičnog društva u iznosu od 261,9 miliona dinara”.
EPS nominalno ima 585,5 miliona dinara vredno učešće u Simpu iz Vranja. Konverzija dela potraživanja u iznosu od 245,3 miliona dinara je obavljena u 2019. godini odnosno, kao i 2020. u iznosu od 340,2 miliona dinara.
„Učešće u kapitalu Akcionarskog društva Holding industrija kablova Jagodina iznosi 449 miliona dinara“, navodi se još u izveštaju. „Privredni sud u Kragujevcu doneo je Rešenje kojim se potvrđuje usvajanje UPPR. Rešenje je postalo pravosnažno 11. marta 2019. godine. Vlada RS je donela Zaključak 17. avgusta 2017. godine, kojim je utvrdila obavezu da Društvo konvertuje svoje potraživanje od Holding industrija kablova Jagodina, sa stanjem na dan 31. avgust 2016. godine u trajni ulog u kapitalu”.
Kada se sve sabere i oduzme, reklo bi se da su konverzije samo odložile neizbežno. Skoro po pravilu, firme koje nisu mogle da plaćaju obaveze, to nisu uspele ni kasnije. A udeli, ma koliko privlačno zvučali, vremenom su obezvređeni.
Državna preduzeća tako su dva puta izgubila. Prvi put nenaplaćujući potraživanja, a gubljenjem vrednosti akcija koje su stekla, izgubila su svaku šansu da ih ikada naplate.
Izvor: Forbes
