Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Obnovljivi...

Crna Gora: Obnovljivi izvori će nadomestiti pad proizvodnje TE Pljevlja

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Termoelektrana (TE) neće biti ugašena preko noći, ali Crna Gora mora pokazati da ulaže u fer zelenu tranziciju, saopštio je ministar energetike i rudarstva, Saša Mujović, i dodao da bi smanjenje te proizvodnje trebalo nadoknaditi iz obnovljivih izvora.

„TE je važna za energetski sistem Crne Gore, što se posebno pokazalo u periodu globalnih poremećaja na tržištu energetike. Ekološka rekonstrukcija TE smanjiće njen uticaj na životnu sredinu, ali pitanje ugljen-dioksida (CO2) svakako ostaje kao izazov, koji će opterećivati i samo funkcionisanje TE sistemom trgovine emisijama CO2, odnosno rastom cijene CO2 kredita, koji će proizvodnju energije iz tog energetskog objekta učiniti manje isplativom i održivom“, kazao je Mujović u intervjuu Pobjedi.

Ministarstvo, prema njegovim riječima, trenutno analizira različite scenarije za dostizanje ciljeva koji su utvrđeni do 2030. godine, sa perspektivom do 2050. godine, odnosno različite varijante napuštanja uglja kao izvora energije (tzv. coal phase out) i budućeg rada TE, koja ima ključni uticaj na dostizanje novog cilja za smanjenje CO2 emisija.

„Smanjenu proizvodnju energije iz TE treba nadoknaditi iz obnovljivih izvora, u prvom redu većih hidroenergetskih objekata. Takođe je potrebno planirati i izgradnju objekata za proizvodnju energije iz drugih izvora, prije svega sunca i vjetra, uz implementaciju najboljih rješenja u oblasti zaštite životne sredine“, naveo je Mujović.

On je podsjetio da su Energetska zajednica i EU partneri Crne Gore i da su to jasno pokazali i na Ministarskom savjetu Energetske zajednice, održanom nedavno u Beču.

„Ono što oni traže od nas je da ispunimo obaveze koje smo sami prihvatili 2006. godine i 2018. godine. Zelena energetska tranzijcija je naša obaveza i u tom procesu ćemo imati svu podršku Energetske zajednice“, rekao je Mujović.

Kada je u pitanju eventualna izgradnja novog, većeg stabilnog izvora električne energije, Mujović je saopštio da se neće baviti očekivanjima već konkretnim rezultatima.

„Svi naši koraci idu u pravcu izgradnje novog stabilnog izvora energije, jer je to obaveza prema građanima, da im obezbijedimo što veći stepen energetske nezavisnosti. Globalna kriza na tržištu energenata, kojoj smo svjedočili, dokazala je i laičkoj javnosti da je energetska nezavisnost države njen prioritet. Dakle, govorimo o jasnim planovima za valorizaciju potencijala kojima je Crna Gora bogata a koje, nažalost, do sada nije valorizovala“, kazao je Mujović.

On je dodao da je riječ o projektima na Komarnici, Kruševu i Ćehotini, koji su u određenoj fazi postupka, ali i svaki od njih, neki manje neki više, imaju svoje izazove koje je neophodno sagledati ne samo sa energetskog aspekta, već i u oblasti zaštite životne sredine i obaveza u tom dijelu u procesu pristupanja EU.

„Što se tiče konkretnih aktivnosti na realizaciji HE Komarnica, prethodna Vlada je zaključila ugovor o koncesiji za korišćenje prirodnih bogatstava, radi izgradnje, održavanja i korišćenja energetskog objekta HE Komarnica radi proizvodonje električne energije sa Elektroprivredom (EPCG). Postupak ocjene elaborata uticaja na životnu sredinu je u toku. Od te ocjene zavisi i dalji red koraka u projektu“, objasnio je Mujović.

On smatra da se u tako značajnim projektima mora napraviti jedan široki konsenzus i uključiti zainteresovana javnost, koja mora biti svjesna da potrebe za energijom rastu.

„Ekologija i energetika mogu imati partnerski odnos, što je i definicija održivog razvoja i još jedan cilj koji namjeravamo da postignemo. Pokrenućemo i dugo zapostavljano pitanje korištenja vode Bilećkog jezera. Uz velike projekte, uporedo radimo i na valoriaciji potencijala vjetra i sunca, kao i na jačanju energetske efikasnosti, kako u javnim ustanovama tako i u domaćinstvima kroz niz projekata. Sve ovo ne samo da je od konkretne koristi za naše građane, već je i skladu sa našom zelenom agendom“, kazao je Mujović.

On je, na pitanje da prokomentariše odluku EPCG da za 20 miliona EUR kupi imovinu nikšićke željezare od turske Tosyali grupe i nakon toga osnuje kćerku kompaniju, rekao da ne želi da se bavi hipotezama i ocjenama odluka koji su donijeli pojedinci svjesni odgovornosti koju imaju kao rukovodeći kadar, bilo da se radi o EPCG ili Vladi, koja se javno hvalila tim poslom.

„Postoje institucije koje se time bave. Ja sam naslijedio taj problem, uz resorno Ministarstvo ekonomije, i najbolji scenario bi bio da se nađe kvalitetan strateški partner za ovu kompaniju. EPCG je raspisala javni oglas, i očekujem od njih da proces sprovedu do kraja, uz podršku Ministarstva. Moj stav o željezari je jasan, ona treba da radi, a u kojem obimu i kapacitetima, to će da diktiraju ekonomska realnost i uslovi na tržištu. To je jedini recept za uspješan rad preduzeća i očekujem da će budućnost željezare ići u tom smjeru“, saopštio je Mujović.

Na pitanje da li je zadovoljan upravljanjem preduzećima iz energetskog sektora i njihovim poslovnim rezultatima, on je rekao da misli da s nikome u Crnoj Gori nije nepoznanica da u pojedinim energetskim preduzećima postoji višak zaposlenih, odnosno da broj zaposlenih nije pratio dinamiku razvoja.

„Moj stav po tom pitanju je jasan: energetski subjekti su obavezi, prije svega prema građanima Crne Gore, da objasne odluke koje su donosili, pa i ovo o kojem se već duže vrijeme u javnosti spekuliše. To je odgovoran odnos prema građanima, da im se ispostavi čist račun za ono što plaćaju. Energetski sistem je živ sistem koji stalno raste i razvija se, a za to su potrebna i sredstva i ljudski kapaciteti. U kojoj mjeri je to bila realna potreba ovih kompanija, građani moraju da imaju jasnu informaciju“, naveo je Mujović.

On je dodao da su energetske kompanije najprofitabilnija državna preduzeća, od velikog značaja za kvalitet života građana, tako da na rukovodećim mjestima u njima moraju biti profesionalci u smislu efikasnijeg upravljanja, kvaliteta usluga i jačanju kapaciteta.

„Dakle, osobe sa iskustvom, znanjem i vizijom. Vjerujem da niko u Crnoj Gori ne može da ima ništa protiv takvih rješenja. Naravno, to po automatizmu ne znači da je profesionalac samo onaj koji nije član ili simpatizer neke partije. Mi smo politička bića i ustavno pravo svakog građanina je da ima političko opredjeljenje. Mene zanimaju stručnost i kapaciteti da se suštinski doprinese razvoju energetskih kompanija i sposobnost za suočavanje sa svim izazovima. Kada shvatimo da energetska preduzeća nijesu ,,kolač“ koji treba da dijelimo već jedan od najvažnijih resursa države, ne sumnjam da ćemo svi na ta mjesta da kandidujemo najbolje“, rekao je Mujović.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Raspisan tender za izgradnju dalekvoda vredan 1,6 miliona evra

Uprava za kapitalne projekte Crne Gore raspisala je tender za izgradnju elektroenergetske infrastrukture za potrebe napajanja kompleksa Cmiljača električnom energijom. Reč je o dalekovodu 35 kV, od trafostanice (TS) 110/35 KV Ribarevine do TS 35/10 KV Cmiljača. Za ovaj tender opredeljeno...

Crna Gora: Profit Rudnika uglja Pljevlja dostigao 15 miliona evra u 2023.

Rudnik uglja Pljevlja ostvario je prošle godine neto profit od 15,2 miliona evra, što je za 5,8 miliona evra više ne u 2022. godini. Ukupna neraspoređena dobit na kraju prošle godine iznosi 41,2 miliona evra, navedeno je u finansijskim izvještajima...

Crna Gora: Neto profit EPCG u 2023. godini 52,4 miliona evra

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) ostvarila je u 2023. godini neto profit od 52,4 miliona evra. Iz EPCG je saopšteno da je dobit pre oporezivanja iznosila 65,9 miliona evra, odnosno 13,4 miliona je plaćen porez na dobit.
Supported byspot_img
error: Content is protected !!