Električne energije u svetu sve će više nedostajati, energija će biti sve skuplja i biće je sve manje, pa mnogi ukazuju da je budućnost u nukleranoj energiji.
U Srbiji nukelarki nema i postoji moratorijum na izgradnju nuklearki, ali smo okruženi nuklearnim reaktorima – u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, Švajcarskoj… Da li će ih biti u Srbiji, teško je reći, a o tome se i mišljenja stručnjaka razlikuju.
Tako, recimo, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča” Slavko Dimović smatra da je nuklearna energija jedini način da Srbija adekvatno odgovori na energetske izazove, ali i zadrži energetski suverenitet. On je ukazao da je okretanje nuklearnoj energiji proces otrežnjenja, u kojem ceo svet shvata da bez njene upotrebe ne postoji mogućnost četvrte industrijske revolucije i da primenom alternativnih izvora energije može da se zadovolji tek 30 odsto te potrebe. Po njegovim rečima, jedno od mogućih rešenja na putu ka primeni nuklearne energije u Srbiji je upotreba nuklearnih modularnih reaktora, a Srbija treba da razvija svoj hidropotencijal, u prvom redu reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica” i privreda bi trebalo što više da se okrene energetici.
Mi imamo Černobiljski moratorijum iz 1989. godine, koji je potpuno anahron jer ne samo da zabranjuje izgradnju nulearnih elektrana, nego, zapravo, negativno utiče na naučni i tehnološki napredak – istakao je Dimović. – Uveren sam da će Srbija krenuti u pravcu kupovine ili izgradnje modularnih ili klasičnih reaktora. Nuklearni modularni reaktori su jeftiniji, manje su zapremine i imaju manju instalisanu snagu, adaptibilni su, efikasni i zauzimaju manju površinu. Mogu da se skaliraju u skladu s potrebama i ugrađuju u postojeća energetska postrojenja, kao što su napuštene termoelektrane, mogu se izgraditi i u područjima koja nisu gusto naseljena i mislim da bi trebalo da se ulaže i u jedan i u drugi tip reaktora.
Institut „Vinča” okosnica i rasadnik znanja
Slavko Dimović smatra da je, kada je reč o stručnom kadru, Srbija godinama bila „obogaljena” moratorijumom, ali i da ima najveći institut na Balkanu – Institut za nuklearne nauke „Vinča”, koji može biti okosnica i rasadnik znanja i matica u kojoj bi se skupljali domaći i svetski stručnjaci, ali i mesto gde bi se vraćali naši ljudi koi su otišli u inostranstvo.
Ulaganje u nuklearnu energiju podstaklo bi mlade ljude da se angažuju u toj oblasti- rekao je Dimović. – Za svaki veliki poduvat potrebna je podrška javnosti koja mora da shvati da je nuklearni otpad koji se generiše u nuklearnim elekranama male zapremine – rekao je Dimović.
Potpuno drugačiji stav ima stručnjak za energetiku Aleksandar Кovačević, koji ističe da Srbija ima sasvim dovoljan energetski potencijal da se sadašnja potrošnja energije i udvostručenje nacionalnog proizvoda, odnosno industrijskog autputa, može pokriti raspoloživim energetskim resursima. On je rekao da je sa stanovišta energetskih resursa, s novim tehnologijama, odnosno kada se uzmu u obzir biomasa, hidroenergija, geotermalna energija, vetar, sunce, Srbija jedna od najbogatijih zemalja Evrope, i bez nuklearne energije.
Govoreći o tome uz koja ulaganja se energetske potrebe mogu pokriti raspoloživim energetskim resursima, Кovačević je rekao da je ovde reč o znatno manjim ulaganjima nego u nuklearne elektrane, bilo klasične bilo modularne, prenosi Dnevnik.
