Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSrbija: Da li...

Srbija: Da li EPS može do vlasništva u regionalnim elektroprivredama?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osim što je bio izričit da nema ništa od prodaje EPS-a, najavio je da će naša zemlja nastojati da kupi druge elektroprivrede u regionu. Ipak, stručna javnost skeptična je po pitanju izvodljivosti te ideje, posebno zbog problema u ovom preduzeću koji su našu zemlju, kako se procenjuje, koštali više od milijardu evra.

„Ne pada nam na pamet da prodajemo EPS. Hoćemo da kupujemo u regionu, i da druge elektroprivrede pripajamo Srbiji“, rekao je Vučić na predizbornom skupu koalicije oko Srpske napredne stranke u Lazarevcu.

Time je, reklo bi se, demantovao spekulacije eksperata za energetiku da se možda vode razgovori o privatizaciji ovog preduzeća. Štaviše, indirektno je poručio da je Srbija u domenu energetike dovoljno jaka da se njena snaga mora preliti i na region.

Sa druge strane, ako uzmemo u obzir strmoglave padove koji su se odigrali u elektroprivredi, nezaobilazno je pitanje da li je Srbija u ovom trenutku kadra da garantuje stabilnost EPS-a, a kamoli da uvećava kapacitete pripajajući energetske sisteme susednih zemalja.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović podvlači da je ovo jedino izvodljivo tek kada EPS prestane da pravi gubitke, a umesto toga, počne da akumulira kapital.

„S obzirom na to da je EPS smanjio cene za 30 odsto privredi, ne vidim da će te akumulacije biti. Da je bilo idealno, Elektroprivreda ne bi imala promašena kadrovska rešenja, ne bi ložili blato umesto uglja, niti napravili milijardu i po gubitka kada su cene na tržištu dramatično rasle, a mi uvozili struju. Da nije napravljen taj propust, i da se nisu dodatno zaduživali, kapital bi se mogao skupljati pa iz njega nešto kupiti“, pojašnjava on.

Posle svega toga, kako kaže, Elektroprivreda nema dovoljno novca da se širi, osim ako država ne da suverenu garanciju prema nekom međunarodnom kreditoru, pa EPS-u omogući da sa tim parama radi šta hoće.

„Elektroprivrede nisu jeftine, ako se planira proširenje, treba obezbediti sredstva. Za početak, potreban je i dodatni kapital za jedan gigavat solarnih elektrana koje su planirali da izgrade. Ne vidim odakle finansije za sve to, jedino da se država zaduži u ime EPS-a“, dodaje Gavrilović.

On kaže da, u idealnim okolnostima, kada bi Srbija imala sredstva, proširenje bi bilo dobro jer pruža veće mogućnosti za balansiranje sistemom i obezbeđuje veću otpornost na potencijalne šokove. To pripajanje, prema njegovim rečima, odnosilo bi se pre svega na Crnu Goru i Republiku Srpsku, jer su one bile povezane i ranije.

„Prirodno je da bi nadogradnja išla u tom smeru, jer bi bilo neobično da kupujemo energane u Bugarskoj ili Rumuniji. Treba imati u vidu političke odnose, na osnovu kojih je logično da se ukrupnjavaju elektroprivrede između Srbije, Crne Gore i Republike Srpske“, poručuje Gavrilović.

Sa druge strane, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor, viđenja je da je ova najava u službi politike, bez obzira na koje zemlje regiona se odnosi. 

„Ako misli da kupujemo tamo gde žive građani koji se identifikuju kao Srbi, u BiH i u Crnoj Gori, to može imati veze sa geopolitičkim ciljevima vlasti u Beogradu. Takođe, politički motivi stoje i ako je namera da se kupuje u Mađarskoj, jer su oni saveznici u odnosu ka Evropi i ruskoj agresiji“, sugeriše Danasov sagovornik.

Stoga, Kapor kaže da u toj nameri nema ekonomske logike, već je na sceni samo ekonomski, odnosno geopolitički populizam.

„Ako je jasno da će firma biti profitabilna na srednji rok, odnosno profitabilnija kada se uporedi sa nekim drugim ulaganjima, nije problem uložiti. Ali država ne sme da se ponaša kao igrač na tržištu profita. Ako novcem poreskih obveznika ulaže negde, to znači manje ulaganja za privatne preduzetnike“, upozorava stručnjak za energetigu.

Konsultant za energetiku Nenad Jovanović kaže da ova najava u teoriji nije isključiva, ako pogledamo primere drugih firmi koje su kupile kapacitete u regionu, kao što je to, recimo, uradio NIS. Ipak, napominje da u praksi od proširenja EPS-a nema ništa, jer za početak, preduzeće nema pare za to.  

„Ova najava bi se eventualno mogla odnositi na kupovinu u Crnoj Gori pošto je najmanja, jer odakle nam novac za nešto drugo. Mi nemamo pare ni za sopstvenu elektroprivredu. EPS nije u stanju da kupi sam sebe, kamo li nekog drugog“, poručuje Jovanović.

Sličnog je viđenja i Željko Marković, stručnjak za energetiku kompanije Dilojt, koji kaže da bi zbog finansijske situacije proširenje možda moglo uključivati samo delove malih elektroprivreda u susedstvu.

„Uvek postoje mogućnosti za akvizicije, ali je pitanje da li ima dovoljno para i da li je ekonomski izvodljivo. Za sada, možda bi se mogli kupiti delovi nekih manjih elektroprivreda u regionu, u Republici Srpskoj ili Crnoj Gori, ali za veće EPS definitivno nema dovoljno snage“, zaključuje Marković.

Podsećamo, od prvog maja cene električne energije za privredu niže su za oko 20 odsto.

Takođe, iako je EPS beleži niz problema u prethodnim godinama, najveća havarija dogodila se krajem 2021.

Tada su sa radom stali svi blokovi termoelektrane, a sa padom prvog snega došlo je do kolapsa distributivne mreže. Struju nije imalo oko 120.000 ljudi, a dodatne nevolje izazvali su i požari u TENT-u B i Sušari u Kolubari.

Sve ovo Srbiju, odnosno njene građane, koštalo je milione evra, a iako su usledile krivične prijave zbog propusta rukovodstva EPS-a, za sada niko nije odgovarao, prenosi Danas.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!