Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Aleksandar Obradović...

Srbija: Aleksandar Obradović – EPS-ovo vreme tek dolazi – bićemo regionalni lider u sektoru elektroenergetike

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Godinu dana od kada je Elektroprivreda Srbije bila suočena sa katastrofalnim majskim poplavama i kada je Srbija opet suočena sa obilnim kišama sa Aleksandrom Obradovićem, direktorom ovog javnog preduzeća, koje je krenulo u proces korporativizacije razgovaramo o šteti koju je EPS pretrpeo, šta se dešava u procesu restrukturiranja i da li je to put da srpska elektroprivreda postane regionalni konsolidator u ovom delu regiona.

I pored ovih netipičnih vremenskih uslova koji vladaju i ovog maja elektroenergetski sistem Elektroprivrede Srbije je potpuno stabilan, nemamo nikave poremećaje, ni u proizvodnji uglja ni u proizvodnji električne energije, kao ni u distributivnom sistemu. Praktično, sve je pod kontrolom. Prema poslednjim vremenskim parametrima, koje smo dobili, ne očekujemo probleme. Kao i uvek, elektroenergetski sistem EPS-a će funkcionisati jer, mi smo spremni, bez obzira šta se desi, kaže za Balkanmagazin Aleksandar Obradović, direktor Elektroprivrede Srbije, javnog preduzeća čiji su proizvodni i distributivni sistemi prošle godine bili ugroženi obilnim kišama i poplavama.

Godišnjica je prošlogodišnjih majskih poplava. Kolika je šteta koju je EPS pretrpeo?

Kada govorimo o prošloj godini hteo bih da naglasim da nas nisu pogodile samo majske poplave. Imali smo tri – četiri talasa ozbiljnih vremenskih nepogoda i upravo radimo najnoviju analizu procena šteta. One su u liniji sa prvim procenama štete, koje su dali i Svetska banka i ostali eksperti, da je EPS pretrpeo štetu od oko pola milijarde evra. Konačnu procenu imaćemo kada se “sliju” sve informacije. Ali, i u vreme samih prošlogodišnjih poplava i sada je jasno da je taj udarac za poslovanje bio velik. Samo zahvaljujući ogromnoj volji i snazi mojih koleginica i kolega uspeli smo da napravimo nekoliko svetskih čuda. I pored ogromnih vremenskih nepogoda nikada nismo imali restrikcije. Branili smo proizvodne kapacitete i elektroenergetski sistem i održali ga bez pada. “Gasili” smo struju samo u onim područjima i naseljima gde je to bilo neophodno zbog bezbednosti.

Istakao bih da smo pokrenuli proizvodnju uglja na poplavljenim kolubarskim kopovima još u decembru prošle godine, kada niko to nije očekivao. Prve procene su govorile da to nećemo moći da uradimo najmanje dve godine. Početkom ove godine smo prišli svoj mehanizaciji u Rudarskom basenu Kolubara, krenuli smo odmah sa remontima tih sistema, a do juna ćemo ih, praktično, potpuno osposobiti.

Da li to znači da će do juna i mulj biti odstranjen sa površinskog kopa Tamnava – Zapadno polje?

Dobar deo mulja se nalazi na delovima kopa gde, zapravo, ispod njega više nema uglja za eksploataciju. To je malo i sreća. Želim da naglasim da smo oborili sve rekorde, da smo pokrenuli proizvodnju i ranije nego što je najavljivano. Tehnički smo prošli odlično zahvaljujući trudu i naporu zaposlenih u sistemu EPS. Oborili smo sve rekorde, došli smo do uglja, osposobićemo svu opremu i od juna ćemo i tehnički biti u potpunosti spremni da nastavimo da kopamo ugalj kao i pre poplava.

Finansijski efekat je taj drugi udarac. Osetili smo ga prošle godine, a osetićemo ga, siguran sam, i ove i u nekoliko narednih godina. Tih pola milijarde je i šteta i izgubljena dobit jer, bili smo veliki izvoznik električne energije a onda smo, zbog poplava, odjednom postali uvoznik.

Uvek je lako biti general posle bitke ali, istakao bih još par dobrih poteza, doneli smo nekoliko dobrih menadžerskih odluka: prošle godine, kada su usred leta te poplave udarile krenuli smo u malo veći uvoz električne energije, čime smo sačuvali naše deponije uglja za zimu, kada je električna energija iz uvoza skuplja.

Ova nas je muka zbližila i pokazala koliko je bitno da EPS funkcioniše jedinstveno. Pokazali smo da sistem EPS-a može da funkcioniše kao jedna jedinstvena celina i u najtežim uslovima.

Pokazalo se koliko je bitno da iskoordiniramo funkcionisanje kolubarskih rudnika sa kostolačkim, sa termokapacitetima i našim hidrašima, ali i sa trgovinom i distributerima. Nas je muka naterala da radimo kao jedan, a na sreću prva faza korporativizacije bi trebalo da bude kompletirana sada – 1. jula, kada ćemo i formalno postati jedan jedinstveni sistem.

Jel to znači da ste i smanjeni uvoz uglja iz Rumunije odradili po potrebama?

U zimski period prošle godine ušli smo sa maksimalnimdeponijama uglja. I pored katastrofa uspeli smo da sa pametnim uvozom električne energije i dobrim planiranjem proizvodnje smanjimo negativne posledice poplava. Prve procene su govorile da će nam za prošlu grejnu sezonu nedostajati čak šest miliona tona uglja za rad obrenovačkih termoelektrana, pa je ta prognoza za najgori scenario smanjena na tri miliona tona, sklopili smo ugovor za uvoz 1,2 miliona tona uglja, ali ugovorom je predviđeno da se plati samo ono što se i naruči, a naručili smo i nabavili samo 370.000 tona uglja. Nije nam trebalo više jer, imali smo dovoljno uglja iz Kolubare.

Hoće li biti uvoza uglja za narednu grejnu sezonu?

Za narednu grejnu sezonu ne planiramo uvoz uglja. Ali, opremu koja je korišćena za istovar uglja nećemo razmontirati. Za sada razmatramo mogućnost da deo te opreme, kada je već izgrađena, ostane i bude za neki plan B u Obrenovcu.

Kada govorimo o crpljenju vode iz kolubarskih kopova čini se, ipak, da je najveći deo posla odradio sam EPS, odnosno, radnici RB Kolubara. Da li je bilo neophodno angažovati firmu sa strane za taj posao?

Nije baš tako. Većinu vode je ispumpala firma Južna Bačka. Angažovanje firme na ispumpavanju je finansirano iz kredita Svetske banke, koja ima veoma stroge procedure, ne samo po pitanju izbora izvođača već i kod praćenja celog procesa, posebno zaštite životne sredine. Po sva tri ova parametra dobili smo visoku ocenu.

Podsetiću Vas, toliko je bilo firmi koje su dolazile da vide to jezero, koje su se javljale da će učestvovati na tender za ispumpavanje, a na kraju smo imali samo tri ispravne ponude, što nam govori da je firma Južna bačka bila veoma hrabra da uđe u taj posao. Na njihovu sreću mislim da su se oni pokazali i dokazali na našoj muci, oni su sada dobili svetsku referencu jer, iscrpeti ovu količinu vode, što su oni uradili uz delimično našu pomoć, zaista je nešto što se mora ceniti.

Restrukturiranje je otpočelo. Kako komentarišete, uglavnom političke, komentare i kritike na ovu transformaciju EPS-a, pogotovo po pitanju Elektrovojvodine?

Prvo, tu je jedna velika laž puštena u javnost – da se otima imovinaVojvodine. A, Elektrovojvodina nije vlasništvo Pokrajine Vojvodine. Elektrovojvodina je imovina EPS-a. Znači, bila je imovina EPS-a do ove reorganizacije, a i dalje će ostati imovina EPS-a. Drugo, svi ti zaposleni i sva ta imovina ostaje u Vojvodini. Mi nećemo uzeti ni trafostanice ni kablove ni zgrade, nećemo ih staviti na leđa i doneti u Beograd. Sva ta imovina ostaje tu kao i zaposleni, koji ostaju da rade gde su i do sada. Zaposleni u Elektrovojvodini neće biti ni u boljoj ni u goroj situaciji od ostalih zaposlenih u EPS-u.

A ono što je najbitnije, to je politika ove Vlade, koja je veoma jasna, da cena električne energije mora svuda da bude ista. Svi građani Srbije moraju da imaju isti nivo usluge, isti nivo kvaliteta i istu cenu električne energije od EPS-a. Naravno, pričamo o javnom snabdevanju. Ukoliko bi došlo do toga da bude više od jednog operatora distributivnog sistema morali bi da imamo više mrežarina a, kako je mrežarina deo cene električne energije, onda bi imali i različiti cenu za potrošače u različitim delovima Srbije.

Mislim da Elektrovojvodina i zaposleni u ovom delu kompanije imaju jednu malu prednost u odnosu na druge delove EPS-a, jer su oni do sada ostvarivali najbolje rezultate u radu. Moja ideja je da ti njihovi rezultati postanu reper za ceo sistem. Iskoristiću sada veliki pritisak u ostatku sistema da se dignemo na taj nivo Elektrovojvodine, a EPS kao jedinstvena kompanija uz razmenu iskustava i razmenu znanja imaće i veću efikasnost.

To je benefit za koleginice i kolege iz Vojvodine i za državu. Mi smo se obavezali da ćemo postati efikasniji i bolji sistem. Sva stručna javnost, koja se iole razume u sistem, naravno, kaže da je bolje imati jednog operatora distributivnog sistema nego pet.

Uostalom, pogledajmo primer Telekoma, koji je jedinstven na celoj teritoriji Srbije. Bez obzira da li zovete iz Beograda, Novog Sada ili Niša cena poruke ili poziva je ista, jer je jedinstvena mreža. Nikome u Telekomu nije palo na pamet da ima različite cene mrežarine.

Kada razbijemo te zidove, koji su do sada postojali između svih tih feuda u distribucijama, protok ljudi i ideja će biti mnogo bolji.

Dakle, 1. jula će se prva faza korporativizacije kompletirati: već imamo EPS Snabdevanje, imaćemo jednog operatora distributivnog  sistema, a sva proizvodna preduzeća će ući u EPS i posotaće ogranci u okviru EPS-a. Šta to znači?

Time ispunjavamo glavni preduslov – da možemo da optimizujemo proces rada i da možemo da krenemo sa onim o čemu ja stalno pričam – sa velikim uštedama u sistemu. Kada, na primer, u ovom proizvodnom delu postavimo sve u okviru jedne kuće moći ćemo da napravimo velike uštede, kako u administrativnom delu jer, korporativni poslovi, koje svaka firma radi sada za sebe će se odrađivati sa jednog mesta. Ali, moćićemo i da objedinimo sistem planiranja i nabavke. Naravno, to će ići postepeno, ništa ne može da se završi preko noći. Druga stvar je da zaživi jedinstven operator distributivnog sistema. Potom ćemo gledati kako u ta dva sistema možemo da napravimo uštede. Praktično, da EPS grupa funkcioniše na jednoj platformi na najefikasniji mogući način.

Ovo su opšti preduslovi za promene. Mi očekujemo da u naredne dve – tri nedelje Vlada Srbije, u saradnji sa Svetskom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom i EBRD, donese odluku o finansijskoj konsolidaciji EPS-a. Tu će se, praktično, dati svi finansijski parametri koje mi kao sistem moramo da postignemo. I dalje stojim pri tvrdnji da u procesu korporativizacije moramo minimalno da uštedimo onih 100.000 evra dnevno, što je 36 miliona evra godinšnje. To mi je cilj. Ali, može se lako desiti da Vlada Srbije i tu lestvicu podigne.

Nije tu samo u pitanju efikasnost već i bolje planiranje, bolja koridinacija rada… Kada budemo imali taj jedan centralni sistem, sve će biti lako merljivo.

I Vi sami govorili ste o višku zaposlenih u administraciji, a manjku u proizvodnji. Kako ćete to rešavati?

U dogovoru sa sindikatima. I mi i sindikat smo ovde na jednom zadatku. Svi mi znamo kakvo nam je stanje u sistemu. Svi znamo gde imamo manjak radnika, a gde je višak. Ideja je da u otvorenom dijalogu, sada, kad budemo imali jedan sistem, napravimo detaljne analize. Nadam se da ćemo do kraja godine uspeti da konkretizujemo razgovor i dogovor sa sindikatom po pitanju optimalnog broja zaposlenih.

Napominjem, bez onoga što će se desiti 1. jula ovo bi bila jedna opšta priča. Posle ovog datuma, kada će sistem praktično biti korporatizovan, moći ćemo da krenemo u te reforme.

Jer, podsetiću, Vlada nam je veoma jasno dala zadatak što se tiče organizacinih promena sa organizaciono – pravnog aspekta: 1. jula 2015. godine je kraj prve faze korporativizacije, 1. jula 2016. godine mi moramo da pređemo u akcionarsko društvo. Vlada će nam dati i konkretne finansijske parametre: šta od EPS-a očekuje po pitanju ušteda. Praktično, prvi put u istoriji EPS će biti veoma transparentan i imaćemo veoma jasno prolazno vreme, koje ćemo morati da postignemo.

Gde je u tim finansijskim parametrima poskupljenje električne energije? Zanimljivo je da Vi kao generalni direktor EPS-a ne tražite korekciju cene. O tome da li će i koliko poskupeti struja se oglašava Vlada Srbije i sve se čini da je Agencija za energetiku pomerena u stranu iako je Srbija, kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope prihvatila obavezu da Agencija donosi odluku o poskupljenju struje.

Ove reforme EPS-a ne treba posmatrati izolovano. One se moraju gledati u svetlu svih reformi koje u Srbiji treba da se dese. EPS ima i sreću ali i veoma težak zadatak da bude pokazno mesto gde će se reforme dešavati. Znate da se u svim razgovorima sa Svetskom bankom, MMF-om i EBRD-ijem EPS uzima kao indikator suštinskih promena. Ova vlada je pokazala da je spremna za suštinske promene. Kada je ova vlada postavljena EPS su zadesile najveće nesreće, prirodne katastrofe. Mi smo uz pomoć vlade uspeli sve to da prebrodimo i sada sprovodimo prvu fazu korporativizacije EPS-a. Ova vlada je dobila podršku i Svetske banke i MMF-a i sada ćemo imati konkretne zadatke. Zbog toga EPS ne treba gledati odvojeno već u sklopu svih reformi i zbog toga malo duže traju razgovori oko finansijske konsolidacije EPS-a.

Treba kompleksno sagledati celu priču. Sindikati će isto biti uključeni jer, svi smo na jednom zadatku: da imamo jedan bolji, efikasniji profitabilan EPS.

Da li je to ono što je premijer Srbije najavio: da EPS uđe u privatizaciju okolnih elektroprivreda?

Mi moramo da budemo jaki na domaćem terenu da bismo došli na strani. Naravno, to će biti predmet naših analiza. Paralelno se i o tome razmišlja. Imamo prilike. Vi pratite region. EPS stvarno ima potencijal i kapacitet da bude regionalni konsolidator u ovom delu regiona. U Zapadnoj Evropi konsolidacija već uveliko traje, već se formiraju velike elektroprivrede. A samom veličinom takve kompanije su još efikasinje, imaju veće finansijke mogućnosti i veći potencijal za uštede. Elektroprivreda Srbije, uz podršku Vlade Srbije, može da bude regionalni konsolidator.

Da li je HEP EPS prepoznao kao najveću konkurenciju da i sam postane regionalni lider, pa baš sada zato potežu pitanje svog nekadašnjeg ulaganja u termokapacitete u Obrenovcu?

Mi oficijelno nismo ništa dobili iz HEP-a. Ne bih komentarisao te spekulacije. A, u svakom slučaju, šta god da krene mi smo spremni. EPS će tek biti pravi i jak regionalni igrač. EPS-ovo vreme tek dolazi.

Kada će se krenuti sa novom procenom vrednosti EPS-a jer, oni koji vas napadaju kažu da se ne zalažete za poskupljenje struje jer želite da snizite vrednost EPS-a?

To nije tačno. Procena imovine i kapitala sa kojima EPS raspolaže biće u okviru druge faze korporativizacije. Imamo obavezu da do 1. jula 2016. godine pređemo u akcionarsko društvo. U sklopu tih aktivnosti je i procena imovine i kapitala. To mora da se uradi i to će biti transparentno. Nije to volja direktora. Da bi neka fima bila akcionarsko društvo mora veoma jasno biti definisano šta je imovina preduzeća i koliko ono vredi.

Da li je imovina kojom EPS raspolaže prebačena sa države na EPS?

Mreže su rešene, a za ostalu imovinu još vodimo pregovore. Ministarstvo rudarstva i energetike je preuzelo tu vodeću ulogu i oni će biti koordinator ispred svih ministarstava jer, to nije pitanje samo za naše resorno ministarstvo već i za ostala. To je dosta kompleksna priča. Videli ste, ova vlada je uspela da krene sa korporativizacijom EPS-a, mada niko nije mislio da će se 1. jula u EPS-u todesiti. A toliko godina se priča o reformama EPS-a.

Kako Vi sutra vidite EPS? Kao holding koji…

Vidim ga kao jednu jaku EPS grupu, koja će umesto 14 od 1. jula imati samo tri pravna subjekta, plus EPS Trgovanje u Sloveniji, a na osnovu Briselskog sporazuma u procesu smo osnivanja i EPS Trgovine u Kosovskoj Mitrovici. Tako da će to biti jedna jaka vertikalno integrisana elektroprivreda, koja će efikasnije poslovati i koja će, nadam se, biti regionalni konsolidator u ovom delu Evrope. EPS će biti veoma transparentan, tako da će se tačno znati koji su nam ciljevi, koje finansijske parametre moramo da uspostavimo i znaće se ko je odgovoran.

Da ne možemo više da se igramo: ovaj je odgovaran ili nije. Najodgovorniji za ceo sistem EPS-a biće direktor, zajedno sa izvršnim direktorima.

Bilo je komentara iz inostranstva da balkanske elektroprivrede planiraju da grade nove, pre svega termokapacitete koji im nisu potrebni. Kako to komentarišete? Šta je sa gradnjom novoog termobloka u TE KO Kostolac?

I dalje imamo nekoliko sporazuma i projekata, međunarodnih, gde skupa sa kolegama iz Republike Srpske i iz Crne Gore i dalje razvijamo neke projekte. Oni su u fazi planiranja.

Blok Kostolac B3 je najveći investicioni projekat u novijoj istoriji EPS-a. To je naš strateški projekat koji će biti izgrađen jer, neophodan nam je radi stabilizacije snabdevanja električnom energijom.

Klima nije baš najpovoljnija za konvencionlane proizvođače elektrilčne energije. Cena električne energije konstantno pada. Na primer, kada sam radio u ČEZ-u cena električne energije je bila 80 do 90 evra za megavat čas, a sada je već pala na 35 evra po MWh. Drugo, Brisel i dalje ima politiku kojom se bori protiv proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, a mi u Srbiji 70 odsto struje proizvodimo iz uglja. Ti trendovi nam ne idu na ruku, “čeoni vetrovi” su dosta jaki i protiv ali, ponavljam, Kostolac B3 je bitan i za našu mašinsku i elektroindustriju, kao i za opštu stabilnost sistema i našu energetsku bezbednost.

A da bi izdržao taj investicioni zahvat, da bi nam se investicija isplatila EPS mora da posluje još efikasnije i profitabilnije. Uostalom, Vlada Srbije nam je poručila da očekuje da EPS mora da zaradi novac za svog vlasnika. A vlasnik nam je država Srbija.

Hoćete li zaraditi?

Po najnovijim informacijama velika šteta od poplava koštaće nas pola milijarde evra. To se već odrazilo na poslovanje u prošloj, a uticaće i na poslovanje u ovoj godini, tako da ne očekujemo da budemo poslovno pozitivni ni u ovoj godini.

Međutim, kada taj poslovni efekat splasne i kada krenemo sa prvim efektima od povećanja efikasnosti očekujem da postanemo profitabilna firma.

Kada dobijemo Plan finansijske konsolidacije znaćemo tačno šta ja kao direktor i šta poslovodstvo EPS-a treba da uradi.

Izvor; Balkan Magazin

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Bulgargaz i BOTAS će ponovo pregovorati o gasnom sporazumu

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se ministar energetike zadužuje da organuzuje novu rundu pregovara o sporazumu između bugarskog državnog snabdevača prirodnim gasom Bulgargaza i turske energetske kompanije BOTAS, koji je potpisan 3. januara 2023. godine. Prema rezoluciji, svi dokumenti kojima...

Rumunija: Premier Energy najavljuje IPO na Bukureštanskoj berzi

  Premier Energy, vertikalno integrisana energetska grupa koja je aktivna u Rumuniji i Moldaviji, objavila je da je pokrenula procedure pred Rumunskom agencijom za finansijski nadzor (ASF) u cilju realizacije Inicijalne javne ponude (IPO) od 125 miliona evra na Bukureštanskoj berzi...

Albanija: RenX Italia planira da razvije projekat vetra od 120 MW

RenX Albania, podružnica kompanije RenX Italia, podnela je zahtev albanskom Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku za izgradnju vetroparka Pogradec kapaciteta 120 MW. Investitor priprema projekte vetroelektrana ukupne snage 1,3 GW u Albaniji, 334 MW u Severnoj Makedoniji i 2,4 GW u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!