Slovenski elektroenergetski sistem sve više je pod uticajem slabe hidrološke godine, jer je smanjena dostupnost vode značajno oborila proizvodnju iz hidroelektrana u prvim mesecima 2026. godine i povećala potrebu za oslanjanjem na gasne elektrane kako bi se zadovoljila domaća potrošnja.
Pad je bio posebno izražen u aprilu, kada su hidroelektrane isporučile svega 191,5 GWh električne energije u prenosnu mrežu. To predstavlja pad od više od 49% na godišnjem nivou, što jasno pokazuje ozbiljnost smanjenih protoka reka širom zemlje.
Slabost nije bila ograničena samo na jedan mesec. Hidroelektrane na rekama Dravi, Savi i Soči proizvele su ukupno 909,5 GWh tokom prva četiri meseca godine, što je 401,6 GWh manje nego u istom periodu 2025. godine, odnosno pad od više od 30%. Proizvodnja je bila i znatno ispod nivoa predviđenih nacionalnim planovima proizvodnje.
Ovaj deficit imao je direktan uticaj na ukupnu proizvodnju električne energije u Sloveniji. Od januara do aprila, domaća proizvodnja iznosila je 4.055,8 GWh, što predstavlja pad od 9,2% na godišnjem nivou. Istovremeno, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj nije uspela da u potpunosti nadomesti manjak hidroenergije, jer je TE Šoštanj radio pod ograničenjima vezanim za snabdevanje toplotnom energijom za Šalešku dolinu, što je smanjilo njegovu fleksibilnost u proizvodnji električne energije.
Kao rezultat toga, gasne elektrane preuzele su značajniju ulogu u proizvodnom miksu. Najveći rast zabeležila je ljubljanska TE-TOL, gde je novi gasni blok značajno povećao proizvodnju. Tokom prva četiri meseca 2026. godine, postrojenje je proizvelo 370,4 GWh, više nego dvostruko u odnosu na isti period 2025. godine.
Dodatnu podršku sistemu pružila je i TE Brestanica, koja je takođe zabeležila snažan rast, uz povećanje proizvodnje od skoro 60% na godišnjem nivou, na 15,4 GWh. Ovi podaci ukazuju na sve veću važnost fleksibilnih termo kapaciteta u održavanju stabilnosti sistema.
Sveukupno, podaci potvrđuju zabrinutost da bi 2026. godina mogla biti jedna od najslabijih hidroloških godina u skorijoj istoriji Slovenije. S obzirom na to da se učinak hidroelektrana u ranim mesecima često smatra ključnim pokazateljem godišnje proizvodnje, trenutni trend ukazuje na nastavak ispodprosečne proizvodnje, uz sve veću potrebu za alternativnim izvorima u cilju obezbeđenja stabilnosti elektroenergetskog sistema.
