Siemens deluje u skladu sa tri globalna megatrenda – reč je o urbanizaciji, demografskim i klimatskim promenama, i u takvoj strategiji dobro se snalazimo. Pokazali smo da smo sposobni da ostvarimo rast u svim delatnostima i u svim zemljama u kojima pružamo usluge.
Moglo bi se čak reći da je Siemens danas jači nego pre krize i zbog toga verujemo da smo na pravom putu, kako globalno tako i kad je reč o našim planovima u Srbiji. Sudeći prema rezultatima poslovanja 2011. bila je odlična za Siemens – neto dobit porasla je za 55 odsto (na 6,3 milijarde evra), dok je dobit od redovnog poslovanja dostigla izvanredan nivo od sedam milijardi evra. Osim toga, gotovo sve naše firme našle su se na prvom ili drugom mestu – kaže u intervjuu za Danas Peter Lešer, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor jedne od najvećih svetskih kompanija Siemens AG.
Simens ima fabriku koja proizvodi turbine za vetrenjače i nedavno je najavio da će proširiti obim poslovanja u Srbiji i zaposliti još ljudi. Da li ste zadovoljni poslovnim ambijentom i kakvi su Vaši utisci o našoj zemlji?
– U 2011. prihodi kompanije Siemens u Srbiji premašili su 88 miliona evra, dok vrednost novih porudžbina iznosi oko 120 miliona evra, što predstavlja povećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu. To je veliki uspeh i mogu da najavim da ćemo biti u mogućnosti da u naredne dve godine investiramo 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora za vetroturbine koji će se proizvoditi u Siemensovoj fabrici u Subotici. Ovaj pogon je, inače, značajan proizvođač električnih mašina i transduktora koji se koriste u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Svakog meseca 500 radnika zaposlenih u toj fabrici proizvedu oko 150 generatora za vetroturbine. Cilj Siemensa je da proizvodimo više od 300 generatora mesečno, kao i da do 2014. godine povećamo broj zaposlenih na 650.
Siemens je predstavio novi sektor – Infrastruktura i gradovi, koji će se baviti infrastrukturnim problemima. procenjeno je da je reč o tržišnim mogućnostima vrednim više od 300 milijardi evra. Koja inovativna rešenja nudite gradovima u kojima već poslujete?
– Tačno je da smo svesni velikih izazova sa kojima će se gradovi suočavati, ali isto tako smo svesni i ogromnih izazova u toj oblasti. Siemensov novi sektor Infrastruktura i gradovi nudi prilagođena zelena, energetski efikasna rešenja za privatnu i javnu infrastrukturu, kao što su inteligentne zgrade, pametne električne mreže i integrisana rešenja za mobilnost. Pomenuo bih projekte koje smo realizovali u Londonu. Tako je, recimo, projekat naplate taksi za ulaz u grad automobilom (London siti tol) doprineo smanjenju obima saobraćaja u centralnom delu grada za 15 odsto, dok je godišnja emisija ugljen dioksida smanjena za 150.000 tona. Pored toga, Siemens pomaže da se u Londonu otvori put masovnoj elektromobilnosti. Zvanično je predstavljen revolucionarni projekat Sours London, čiji je cilj uspostavljanje mreže javno dostupnih punktova za punjenje električnih vozila širom britanske prestonice. Siemens je za ovaj projekat isporučio IT okosnicu, kao i softver za operativni centar koji će upravljati punktovima za punjenje. Već je instalirano oko 150 stanica za punjenje a cilj je da se do 2013. instalira oko 1.300 stanica. Očekujemo da će ovaj sistem postati model za druge evropske sisteme električnih vozila koji će biti uspostavljani tokom narednih godina.
Gradovi u Srbiji, naročito Beograd, rastu spontano i velikom brzinom, a postojeća infrastruktura teško da može da prati taj tempo. Kakva rešenja vaša kompanija nudi za rastuće gradove u našoj zemlji?
– Siemensovo višegodišnje iskustvo u oblasti saobraćajnih rešenja jedan je od presudnih faktora zbog kojih nam je poveren projekat rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra, najduže i jedne od strateški najvažnijih ulica u centru Beograda. Projekat obuhvata kako upravljanje saobraćajem pomoću sistema Skala i Motion, tako i nadzemne kontaktne vodove za tramvaje. Pored toga, izvedeno je nekoliko značajnih projekata za železnice Srbije koji se tiču sistema signalizacije, rekonstrukcije i modernizacije železnice. Većina tih projekata bila je od strateškog značaja za unapređenje železničke infrastrukture Srbije na evropskom Koridoru 10.
Nedavno je u Beogradu održan prvi sastanak menadžera gradova centralne i istočne Evrope na kojem su razmenjena iskustva iz te oblasti. Kakva je razlika u pogledu infrastrukture između gradova centralne i istočne Evrope i gradova zapadne Evrope i razvijenog sveta? Koliko je sektor „Gradovi“ važan za poslovanje čitave kompanije?
– Gradovi su pokretači razvoja privrede u državama u kojima se nalaze. Beograd za Srbiju ostvaruje približno trećinu ukupnog bruto domaćeg proizvoda budući da predstavlja ekonomski najrazvijeniji deo zemlje. Prilikom izgradnje infrastrukture, Beograd kao i mnogi drugi gradovi širom zemljine kugle mora da uskladi sledeća tri cilja: kvalitet života, ekonomsku konkurentnost i ekološku održivost. I u istočnoj i u zapadnoj Evropi ima gradova koji moraju da uspostave ravnotežu među tim faktorima. Zbog toga tesno sarađujemo sa našim klijentima širom sveta i već decenijama radimo, rame uz rame sa kompanijama iz zemalja u istočnoj Evropi. U nekim zemljama prisutni smo više od 100 godina, primera radi, u Srbiji smo u različitim oblastima aktivni već 125 godina. Inicijativa „Gradovi centralne i istočne Evrope“ dobra je prilika da menadžeri klijenata iz sektora „Gradovi“ razmene ideje i najbolju praksu.
Veliki potencijal
Elektroprivreda Srbije nas je angažovala na modernizaciji drobilane u Rudarskom basenu Kolubara, što je EPS-u omogućilo da odgovori na rastuće potrebe za električnom energijom u Srbiji i poboljša dostupnost energije uz smanjenje gubitaka koji se javljaju prilikom prenosa i distribucije. Drugim rečima, u Srbiji smo prepoznali veliki potencijal za poslovanje kompanije Simens.
Izvor Danas
