Severna Makedonija planira da se u septembru priključi Vertikalnom gasnom koridoru, nastojeći da svoj gasni sistem, koji je trenutno relativno izolovan, transformiše u deo šireg pravca za snabdevanje gasom sever-jug kroz Jugoistočnu Evropu.
Strategija se zasniva na izgradnji nove prekogranične infrastrukture, pre svega planiranog interkonektora sa Grčkom, čiji se početak rada očekuje 2027. godine.
Po završetku projekta, Severna Makedonija bi dobila pristup LNG-u koji stiže preko terminala Aleksandrupoli i Revitusa, kao i azerbejdžanskom gasu koji u Jugoistočnu Evropu ulazi preko gasovoda TANAP i TAP. Zemlja je trenutno u velikoj meri zavisna od jednog pravca snabdevanja gasom.
Drugi interkonektor razvija se u pravcu Srbije. Zajedno, grčka i srpska veza mogle bi u budućnosti da omoguće transport gasa kroz Severnu Makedoniju ka tržištima severnije od zemlje, umesto da gas prvenstveno završava na domaćem tržištu.
Sam Vertikalni gasni koridor nije jedan gasovod. On objedinjuje postojeće transportne mreže, interkonektore i LNG infrastrukturu kako bi omogućio tokove gasa ka severu, od Grčke kroz Jugoistočnu i Centralnu Evropu.
U koridoru već učestvuju Grčka, Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Slovačka i Mađarska, dok i Srbija napreduje ka priključenju ovoj regionalnoj inicijativi.
Severna Makedonija u infrastrukturni program uključuje i dugoročnu komponentu dekarbonizacije. Novi interkonektori projektuju se tako da mogu da prihvate do 100% vodonika, što bi potencijalno omogućilo njihovo uključivanje u buduće evropske mreže za transport vodonika.
Za Skoplje, Vertikalni gasni koridor zato predstavlja istovremeno projekat povećanja sigurnosti snabdevanja i potencijalnu strategiju razvoja tranzitnog tržišta. Zemlja nastoji da poveća fleksibilnost u nabavci gasa, ali i da kroz nove prekogranične veze poveća iskorišćenost sopstvene transportne infrastrukture.
