Cene električne energije na gotovo svim evropskim berzama dostigle su „holivudski” nivo, rekao je u intervjuu za Faktor Zlatko Čerepnalkoski iz Energy Delivery Solutions (EDS), kompanije koja je ranije bila u vlasništvu bivšeg potpredsednika vlade Koče Angjuševa, a sada je u vlasništvu grčkog PPC-a. Prema rečima Čerepnalkoskog, EDS ima više od 40 odsto učešća na otvorenom tržištu, i kao stručnjak govorio je o dilemama u vezi sa energetskom krizom u zemlji.
Kaže da razume da su restrikcije moguće, ali da ne treba isključivati kompanije koje dobijaju električnu energiju iz inostranstva.
On je rekao da EDS ima odličnu evidenciju o tome koliko električne energije proda po satu, na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou, ali da nema podatke o preostaloj potrošnji u zemlji, tako da se udeo kompanije može videti nakon što Regulatorna komisija za energetiku objavli svoj godišnji izvještaj.
„U ovom trenutku samo MEMO zna te statistike, ali nema obavezu da ih objavljuje. Prema našim procenama, s obzirom da je prošlogodišnje učešće na ukupnom tržištu EDS-a iznosilo preko 30% i s obzirom na brz rast našeg portfolija u drugoj polovini ove godine nakon što su mnogi naši konkurenti raskinuli ugovore sa potrošačima, moguće je da trenutno imamo više od 40% udela na otvorenom tržištu.“
Prvo, koliko je ozbiljna situacija na domaćem tržištu i kakva je situacija na berzama u inostranstvu u pogledu ponude, potražnje i cena električne energije?
Čerepnalkoski: Cena električne energije na skoro svim evropskim berzama električne energije dostigla je „holivudski“ nivo. Najveći razlog za ovo neočekivano poskupljenje električne energije (i generalno svih vidova energije kojima se trguje) je neslaganje između evropskih regulatora infrastrukturnih projekata, s jedne strane, i ruskog Gazproma s druge strane, oko toga kako bi trebalo da se koristi novi gasovod Severni tok 2. Zbog ovog neslaganja, gasovod još nije pušten u komercijalni rad, a sa druge strane Gazprom je prekinuo snabdevanje Evrope prirodnim gasom preko „ukrajinskog gasovoda“ (cevovoda koji ide od Rusije do Evrope preko teritorije Ukrajine). S obzirom na činjenicu da je kapacitet ukrajinskog gasovoda jednak zbiru ostala tri cevovoda (Severni tok 1, Severni tok 2 i Balkanski tok) od kojih Severni tok 2 još nije u upotrebi, a Balkanski tok se koristi sa samo jednom polovinom kapaciteta, ova situacija je dovela do skoro potpunog iscrpljivanja rezervi prirodnog gasa u gotovo svim evropskim zemljama, a snabdevanje Evrope prirodnim gasom iz ranije navedenih razloga je smanjeno. To je razlog broj jedan za povećanje cena mnogih energenata koji direktno ili indirektno zavise od prirodnog gasa, kao i energenata za kojima je sada povećana potražnja kao zamena za prirodni gas.
Drugi razlog povećanja, sa značajnim uticajem, jeste poskupljenje sertifikata za CO2 kojima se trguje na evropskim berzama kao „ekološkim proizvodima“. Sertifikati za CO2 su finansijski instrumenti kojima se trguje na evropskim berzama, gde su kupci industrije koje emituju gasove sa efektom staklene bašte u većoj količini nego što je dozvoljeno (najupečatljivije su termoelektrane na ugalj), a prodavci su proizvođači obnovljive energije, proizvođači energije sa konvencionalnom tehnologijom, ali sa visokim stepenom efikasnosti, kao i koncesionari na velikim površinama namenjenim forestaciji i reforestaciji. EU, vođena željom da u narednih 20 godina ugasi sve elektrane koje koriste fosilna goriva (ugalj, lignit, mazut…), svake godine uvodi strože kriterijume za dozvoljene emisije iz elektrana na ugalj i lignit, pa su one primorane da kupuju veće količine sertifikata za CO2 i stoga potražnja za sertifikatima za CO2 raste brže nego što može da raste ponuda. Cena sertifikata od početka ove godine povećana je tri puta (sa 20 na 60 evra po toni CO2). Za povećanje sertifikata za CO2 zaslužni su mnogi špekulativno nastojeni investicioni fondovi, koji znajući da će cena porasti zbog ekološke politike EU, trguju velikim količinama CO2 instrumenata u kratkom vremenskom periodu, tehnikom poznatom kao „shorting“, i doprinose daljem spiralnom rastu cene.
Drugi razlozi, koji se periodično ponavljaju kao klimatska i meteorološka kretanja, jesu nedostatak vode (smanjena hidrologija) i manji broj časova sa dovoljno jakim vetrom da bi vetroparkovi mogli da proizvode energiju. Ovi razlozi ne utiču previše na cenu, ali se čini da u ovim teškim trenucima „dolivaju ulje na vatru“.
Situacija u našoj zemlji nije zavidna. Akumulacije Mavrovo, Tikveš i Kozjak su svedene na rečne tokove, a ne na jezera, a čak se i Ohridsko jezero prilično povuklo zbog povećanog protoka kroz Crni Drim da bi se obezbedilo dovoljno vode za povećanu proizvodnju u hidroelektranama Globočica i Spilje. Nedostajuća energija za regulisano tržište će morati da se uveze, a tržišne cene po kojima se uvoz obavlja su mnogo više od cena po kojima AD ESM isporučuje energiju univerzalnom snabdevaču za tarifne korisnike EVN Home. Vidimo da ESM namerava da uvozi gorivo za REK Bitolj i REK Oslomej kako bi smanjio troškove uvoza električne energije, ali s obzirom na nisku efikasnost postrojenja nisam siguran da će krajnji efekat biti pozitivan. Štaviše, prvi tender je bio neuspešan.
Ono što je trenutno važno jeste da sledi samit G20 u Rimu 30. i 31. oktobra. Ako se prevaziđu tenzije između evropskih regulatora i Gazproma, može se očekivati da se cene energenata u Evropi vrate u normalu do Nove godine, s tim što normalan nivo nije nivo iz 2020. godfine jer je pandemija takođe bila ekstremna, ali u suprotnom smeru. Ali ako se neslaganja nastave, onda će evropske ekonomije i dalje patiti.
Iz tog aspekta, kako vi kao snabdevač zakupljujete električnu energiju, za koji period ste je zakupili i kako ide naplata? Kolike bankarske garancije ste obezbedili i da li ste u granicama obezbeđenog?
Čerepnalkoski: EDS AD unapred nabavlja potrebne količine električne energije za svoje kupce na slobodnom tržištu. To znači da je energija nabavljena u periodu kada su naši klijenti prihvatali naše ponude i nabavljana je po tadašnjim cenama, tako da berza garantuje cenu EDS-u, a EDS garantuje cene svojim klijentima (tehnika hedžinga – tj. ograničavanje tržišnog rizika). Na našem tržištu električne energije EDS je kompanija sa najvećim osnivačkim kapitalom od 5,5 miliona evra, pa EDS garantuje svoju stabilnost pred domaćim poslovnim bankama koje nas podržavaju u operativnom poslovanju.
Naša bankarska garancija kod MEPSO kao operatora tržišta balansne energije je na nivou naše balansne grupe. EDS ima apsolutno jasan stav u tom pogledu.
Da li ste bili primorani da otkažete ugovore o snabdevanju sa nekim subjektima i kakve ugovore trenutno nudite?
Čerepnalkoski: EDS AD nikada nije raskinuo i neće otkazivati ugovore zbog nemogućnosti da nabavi energiju. Naši sopstveni finansijski kapaciteti, dodatno podržani korporativnom garancijom naše matične kompanije (PPC SA) sasvim su dovoljni da obezbedimo energiju za našu celu balansnu grupu.
Trenutno, prateći kretanja tržišnih cena i ponašanje konkurencije, pored već zaključenih ugovora za koje garantujemo isporuku energije u skladu sa ugovorenim cenama, nudimo model pretplate na nove ugovore kako bi kompanije mogle da uštede još neki procenat od cene budući da pretlata sa EDS-om smanjuje finansijske troškove korišćenja okvirnih kredita kod komercijalnih banaka. Pretplata može biti iz meseca u mesec ili na godišnjem nivou za šta sledi dodatni popust.
Koliko je situacija ozbiljna i da li su mogući veći problemi?
Čerepnalkoski: Potencijalni problemi bi mogli nastati ako operator elektroenergetskog sistema predloži ograničenja u potrošnji električne energije zbog opšte nestašice energije. U tom slučaju najveći problem će biti kako se postaviti prema potrošačima koji su izašli na slobodno tržište jer kompanije koje se snabdevaju na slobodnom tržištu ne koriste energiju iz domaćih izvora. Potrebne količine energije za sebe nabavljaju od svojih snabddevača na slobodnom tržištu, uglavnom iz izvora i berzi u inostranstvu. Dakle, ako u Makedoniji dođe do krize zbog nedostatka energije iz domaćih izvora, onda mrežni operatori ne bi trebalo da isključuju sa napajanja kompanije za koje su odgovarajući snabdevači obezbedili energiju iz inostranstva. Apsolutno razumem potrebu operativnog obezbeđivanja stabilnosti u elektroenergetskom sistemu i potrebu ograničavanja potrošnje u uslovima kada su proizvodnja i uvoz smanjeni, ali u principu ograničenja treba uvesti samo za potrošače koji se snabdevaju iz domaće proizvodnje – jer je ta smanjena proizvodnja i razlog restrikcija.
Odgovarajući na pitanje kakvi su dalji planovi kompanije na tržištu, Čerepnalkoski je rekao da trenutno EDS AD upravlja umerenim planiranim gubitkom koji po svojoj veličini ne dolazi ni blizu parametara rizične granice za stabilnost EDS AD. Do tog gubitka je došlo zbog otkazivanja isporuke energije EDS-u od jednog od njegovih primarnih snabdevača iz susedstva. On je doda da će zbog viših cena i očekivanog rasta obima prodaje EDS AD imati novu dokapitalizaciju (putem emisije običnih akcija) na proleće 2022. godine kako bi mogao da poveća kreditne okvire za obrtna sredstva kod domaćih i stranih komercijalnih banaka i tako odgovori na rast portfolija u narednim godinama.
Izvor: faktor.mk
