U svetlu rastuće potražnje za električnom energijom i opadajuće domaće proizvodnje, Srbija se priprema za hitne pravne izmene koje bi omogućile izgradnju malih modularnih reaktora (SMR). Ova odluka doneta je na vladinom sastanku, gde je predsednik Aleksandar Vučić upozorio da se nacionalni elektroenergetski sistem približava kritičnoj tački.
Dva ključna trenda podstiču ovu inicijativu. Prvi je postepeno ukidanje termoelektrana na ugalj, dok drugi predstavlja nagli porast potražnje za električnom energijom, koji se povezuje sa planiranim centrima podataka zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. U isto vreme, proizvodnja državnog preduzeća EPS suočava se sa sve većim pritiscima, što ostavlja ograničene kapacitete za apsorpciju dodatne potražnje.
Beograd trenutno razmatra nuklearne predloge od strane različitih međunarodnih partnera. Pored neobavezujućeg okvirnog sporazuma sa francuskim EDF-om, zvaničnici takođe razmatraju ponude iz Kine, Japana, Južne Koreje, Sjedinjenih Američkih Država (putem Westinghouse-a) i Ruske Rosatom.
Iako je Srbija tek nedavno uklonila dugotrajnu moratorijum na nuklearnu energiju krajem 2024. godine, još uvek nije uspostavila sveobuhvatan regulatorni okvir niti izgradila potrebne institucionalne i tehničke kapacitete za razvoj nuklearne energije. Dugoročne prognoze ostaju opreznije, a Svetla nuklearna asocijacija procenjuje da će prvi 250 MW nuklearni kapacitet u Srbiji biti dostupan najranije do 2042. godine.
Pojedini posmatrači ukazuju na sve veći raskorak između političkog diskursa i inženjerske stvarnosti. Novonastala hitnost, zajedno sa naglaskom na brze zakonske promene i predstojeće pregovore, oštro kontrastira sa dugim vremenskim okvirima koji su obično povezani sa nuklearnim projektima.
Posebna pažnja posvećena je ulozi CENTARA PODATAKA ZASNOVANIH NA VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI, koja se sada navodi kao centralno opravdanje za ubrzanje nuklearnih projekata. Analitičari postavljaju pitanje da li je primarni cilj obezbeđivanje energetske sigurnosti za domaće potrošače ili zadovoljenje potreba velikih globalnih tehnoloških kompanija. Široka lista potencijalnih nuklearnih partnera takođe se gleda kao pokušaj da se baluju geopolitički interesi, što je u skladu sa pristupom Srbije prema drugim važnim infrastrukturnim projektima.
Kritičari upozoravaju da bi nuklearna politika mogla biti oblikovana kroz sistematske odluke odozgo, umesto kroz transparentno planiranje i javni dijalog. Dodatno kontroverzno pitanje jeste to što većina detaljnih izveštaja o ambicijama Srbije u oblasti nuklearne energije dolazi iz strane medije strong>, što ukazuje na odsustvo jasnog i otvorenog nacionalnog razgovora strong >o ovoj temi.
