Trenutni rat u Ukrajini stvorio je značajnu nesigurnost na globalnim energetskim tržištima, posebno u pogledu snabdevanja gasom za Evropu. Kao odgovor na to, ruski predsednik Vladimir Putin napravio je ključnu promenu u politici koja ima za cilj stabilizaciju ovih tržišta. Ukinuo je obavezno plaćanje ruskog prirodnog gasa isključivo preko sankcionisanog Gazprombanka. Ova odluka omogućava evropskim kupcima da koriste druge banke za plaćanje, što je privremeno umirilo tržišne napetosti i dovelo do kratkotrajnog pada referentnih cena gasa u Evropi za 2,3%. Međutim, plaćanja i dalje moraju biti izvršena u rubljama, što ostaje izazov za mnoge kupce.
Ovaj potez dolazi u vreme povećanih geopolitičkih tenzija, naročito nakon što je SAD prošlog meseca sankcionisao Gazprombanku u vezi sa trenutnim ruskim akcijama u Ukrajini. Nesigurnost na tržištu zbog mogućeg prekida ruskih isporuka gasa, naročito za zemlje poput Mađarske koje su veoma zavisne od tih uvoza, i dalje je prisutna. Potražnja za gasom u Evropi trenutno je 17% niža od predpandemijskog proseka, iako su cene na najvišem nivou u poslednjoj godini, uz očekivanja da će nastaviti rasti.
Stručnjaci su podeljeni u pogledu dugoročnih posledica ove promene. Jonathan Stern sa Oksford instituta za energetske studije smatra da, iako Putin očigledno ima nameru da nastavi izvoz u Evropu, uvedena fleksibilnost možda neće značajno smanjiti dugoročnu nesigurnost u vezi sa ovim snabdevanjima. Mađarska je aktivno tražila izuzeća od sankcija SAD-a na Gazprombanku kako bi obezbedila nastavak plaćanja za ruski gas.
Ističe se i problem isteka ugovora o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine krajem ove godine, što predstavlja još jedan potencijalni izvor nestabilnosti. Ako ovaj sporazum ne bude produžen, to bi moglo uzrokovati prekid dela gasovodnih tokova ka Evropi, što bi dodatno pogoršalo energetsku krizu. Francisco Blanch iz Banke Amerike upozorio je da bi ovo moglo podići cene gasa u EU na 70 evra po MWh naredne godine, u poređenju sa trenutnim cenama od skoro 50 evra po MWh. To bi bila drastična promena u odnosu na predpandemijski prosek od 17,58 evra po MWh.
Pored ovih problema, neuobičajeno hladno vreme ove zime dodatno pritisne zalihe gasa. Evropska gasna skladišta su trenutno na prosečnoj kapacitetu od 83%, što je oko 10% niže u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ako se ovaj trend nastavi, Evropa bi mogla da se nađe sa znatno praznijim skladištima do proleća, što bi moglo izazvati dalji porast cena. Kombinacija ovih faktora ukazuje na to da energetska situacija Evrope ostaje nesigurna, sa nepredvidivim povećanjem cena i mogućim prekidima u snabdevanju.
