Da li je Evropa spremna da pruži zeleno svetlo gasu iz Rusije? Evrokomesar za energetiku Ginter Etinger je stigao u Moskvu. Na pregovorima s ministrom energetike Aleksandrom Novakom će biti razmotreno pitanje o sporazumu o funkcionisanju gasovoda Južni tok.
Inače realizacija projekta se ostvaruje punom parom. Rusija je dobila podršku svih zemalja-učesnica projekta: pre nekoliko meseci je počela izgradnja još jednog dela Južnog toka u Bugarskoj i Srbiji. Na redu je Mađarska, koja je takođe obećala da će ispuniti preuzete obaveze u izgradnji evropskog dela gasovoda. Međutim, u Evrokomisiji su odlučili: bilateralni međuvladini sporazumi Rusije s evropskim zemljama treba revidirati. Južni tok, prema mišljenju činovnika EU, protivreči Trećem energetskom paketu reformi u oblasti gasa i energetike. On je bio utvrđen u EU 2009. godine, te usmeren na liberalizaciju tržišta struje i gasa. Kako je saopštila Glasu Rusije portparol Gintera Etingera Sabina Berger, uvažavanje uslova Trećeg energetskog paketa je jedina pretenzija EU za rusku stranu.
– Treći energetski paket predviđa slobodan pristup gasnotransportnim sistemima svih igrača na tržištu. Evrokomisija insistira na uvažavanju tih normi. Članice EU, zainteresovane za Južni tok, mole Evrokomisiju da bi pomogla zemljama-učesnicama projekta da usklade bilateralne dogovore sa zakonodavstvom EU.
Treći energetski paket je pokušaj podele biznisa za prodaju i transportovanje gasa. Na takav način Evrokomisija teži da poveća konkurenciju, odlnosno, smanji cene gasa. Međutim, nije rentabilno za proizvođače da pruže svoje transportne kapacitete u tuđe ruke. Gasnotransportni cevovodi moraju da budu u rezervi čak i ako nema drugih dobavljača, koji bi želeli da ih iskoriste. Gasprom je molio da ga isključe iz normi Trećeg energetskog paketa. Međutim, Ginter Etinger je više puta rekao da je prioritet Evrope izlazak na tržište novih igrača. Međutim, nedavno je projekat transjadranskog gasovoda TAR stekao prioritetni status i bio isključen iz Trećeg energetskog paketa, bez obzira na to, što izvori za punjenje tog gasovoda za sada nisu jasni. Kao i u projektu Nabucco, Evropa se nada da će dobiti gas iz Azerbajdžana, verovatno, iz Iraka i Turkmenistana. Međutim, azijske zemlje odlažu konačno rešene.
Ruska strana čeka predloge Evrokomisije za adaptaciju međuvladinih sporazuma o Južnom toku za Treći energetski paket EU. Međuvladine sporazume o realizaciji kopnenog dela projekta je Rusija potpisala s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Gasovod će biti sagrađen preko akvatorije Crnog mora u zemlje Južne i Centralne Evrope. Cilj je diverzifikacija maršruta izvoza prirodnog gasa i minimizacija tranzitnih rizika. Inače se potrošnja prirodnog gasa na evropskom tržištu smanjuje. Evropa insistira na što skorijem sprovođenju liberalizacionih normi Trećeg energetskog paketa i energetskoj efikasnosti – neobično topla evropska zima to omogućuje.
Izvor Glas Rusije
