Rumunska kompanija Electrica izlazi iz okvira tradicionalnog modela gasne kogeneracije kroz novi projekat u Krajovi, koji je osmišljen ne samo za proizvodnju toplotne energije za daljinsko grejanje, već i za veću fleksibilnost na tržištu električne energije.
Kompanija je potpisala ugovor o realizaciji postrojenja koje će kombinovati približno 82 MW električne i oko 208 MW toplotne snage. Projekat će zameniti deo postojećeg sistema snabdevanja grada toplotnom energijom zasnovanog na uglju, istovremeno uvodeći proizvodni kapacitet sposoban da reaguje na kratkoročne promene na tržištu električne energije.
Investicija je odobrena u iznosu do 235 miliona evra bez PDV-a, uz mogućnost finansiranja do ukupno 250 miliona evra. Međutim, značaj projekta nije samo u njegovoj vrednosti, već pre svega u načinu na koji je postrojenje projektovano da funkcioniše.
Umesto kontinuirane proizvodnje električne i toplotne energije, projekat kombinuje gasne motore sa brzim pokretanjem i skladištenje toplotne energije, čime se proizvodnja električne energije i isporuka toplote delimično vremenski razdvajaju. Motori mogu proizvoditi električnu energiju kada su tržišne cene povoljne, dok se višak toplote skladišti i isporučuje kada je potražnja sistema daljinskog grejanja veća.
To menja ekonomiku kogeneracije.
Tradicionalna kogeneraciona postrojenja ograničena su potrebama za toplotnom energijom. Kada je potrošnja toplote niska, proizvodnja električne energije takođe može morati da bude smanjena, čak i kada su cene električne energije na tržištu visoke. Skladištenje toplote stvara operativni prostor koji omogućava postrojenju da aktivnije prilagođava proizvodnju uslovima na tržištu električne energije.
Prema navodima Electrice, jedinice bi trebalo da budu sposobne da dostignu punu snagu za približno dva minuta, uz sinhronizaciju za manje od 30 sekundi.
Takve karakteristike postrojenje približavaju balansnom kapacitetu više nego klasičnoj termoelektrani koja radi u osnovnom režimu.
Rumuniji je sve više potrebna upravo ovakva vrsta kapaciteta.
Brz razvoj solarne energije povećava proizvodnju tokom dnevnih sati, dok cene električne energije mogu naglo da porastu u večernjim satima, kada proizvodnja iz fotonaponskih elektrana opada. Na pojedinim skorijim trgovačkim danima razlika između podnevnih i večernjih cena premašivala je 150 evra/MWh.
Fleksibilna proizvodnja sa brzim pokretanjem može da iskoristi takvu volatilnost.
Kada je solarna proizvodnja visoka, a cene niske, jedinice u Krajovi mogu smanjiti proizvodnju električne energije. Kada potražnja poraste, a raspoloživost obnovljivih izvora opadne, mogu brzo povećati proizvodnju i plasirati električnu energiju u periodima viših cena.
Postrojenje bi takođe trebalo da obezbedi black-start sposobnost, čime se povećava njegov strateški značaj za rumunski elektroenergetski sistem.
Black-start postrojenja omogućavaju obnovu delova elektroenergetske mreže nakon velikog sistemskog poremećaja bez oslanjanja na eksterno napajanje. Kako evropski elektroenergetski sistemi postaju sve zavisniji od obnovljivih izvora povezanih putem invertora, pristup dispečerskim kapacitetima sposobnim da podrže obnovu sistema postaje sve važniji.
Mogućnost korišćenja vodonika predstavlja dodatni element projekta.
To, međutim, ne znači da će vodonik u skorije vreme zameniti prirodni gas u rumunskoj elektroenergetici. Obnovljivi vodonik je i dalje skup, a njegova dostupnost ograničena. Ipak, projektovanje nove infrastrukture tako da može da prihvati buduće mešavine goriva smanjuje rizik da postrojenja izgrađena danas postanu tehnološki zastarela pre isteka svog ekonomskog veka.
Širi značaj projekta u Krajovi leži u vrsti termoenergetskih kapaciteta koje Rumunija sada razvija.
Regionu nije nužno potreban novi proizvodni portfelj projektovan za kontinuirani rad.
Sve je potrebnija imovina koja može ostati van pogona kada je obnovljiva električna energija obilno dostupna i brzo reagovati kada se elektroenergetski sistem suoči sa manjkom energije.
Baterije mogu obezbediti najbrže balansiranje, dok gasni motori mogu pružiti podršku tokom dužih perioda nestašice električne energije. Akumulacione hidroelektrane, upravljanje potrošnjom i interkonektori dopunjuju taj sistem fleksibilnosti.
Projekat u Krajovi tako pokazuje novi investicioni princip koji se sve više pojavljuje u jugoistočnoj Evropi: nova termoenergetska postrojenja imaju najveću vrednost kada su projektovana oko fleksibilnosti, a ne bazne proizvodnje.
Za Electrica, investicija istovremeno otvara mogućnosti prihoda iz više izvora – daljinskog grejanja, prodaje električne energije, balansnih usluga, sistemskih rezervi i potencijalnih budućih mehanizama za plaćanje kapaciteta.
Energetska tranzicija Rumunije i dalje će zahtevati velike količine proizvodnje iz obnovljivih izvora. Međutim, projekat u Krajovi pokazuje da bi najveću vrednost za elektroenergetski sistem sve više mogli imati kapaciteti sposobni da popune praznine između proizvodnje iz obnovljivih izvora.
U tom smislu, 82 MW visoko fleksibilne proizvodnje moglo bi dugoročno imati veći značaj za rumunski elektroenergetski sistem nego znatno veće količine nefleksibilnog proizvodnog kapaciteta.
