Nuklearna elektrana Paks, instalisane snage 2.000 MW, mogla bi da bude prinuđena da obustavi proizvodnju električne energije nakon što je vodostaj Dunava pao na rekordno nizak nivo, ugrožavajući rad sistema za zahvatanje vode namenjene hlađenju elektrane.
Elektrana Paks uobičajeno obezbeđuje oko polovine proizvodnje električne energije u Mađarskoj i predstavlja osnovu bazne proizvodnje u zemlji. Potpuna obustava rada zato bi odmah povećala potrebu za većim uvozom električne energije i angažovanjem termoelektrana u periodu pojačane letnje potrošnje.
Iako Dunav i dalje raspolaže dovoljnim količinama vode za hlađenje, vodostaj se približava nivou na kojem usisne pumpe više neće moći da zahvataju vodu za potrebe elektrane. Operater je zbog toga započeo spuštanje usisnih konstrukcija kako bi obezbedio nastavak snabdevanja rashladnom vodom.
Prema dostupnim podacima, vodostaj Dunava trenutno je 28 centimetara niži od prethodnog rekordnog minimuma iz 2018. godine i više od jednog metra ispod minimalnog vodostaja koji je korišćen kao projektni parametar prilikom izgradnje elektrane pre više od četiri decenije. Takvo odstupanje pokazuje da problem više nije posledica uobičajenih sezonskih oscilacija, već predstavlja dugoročni operativni rizik.
U elektrani navode da je pad vodostaja posledica dugotrajne erozije rečnog korita, zadržavanja nanosa u uzvodnom toku, istorijskih radova na produbljivanju korita, kao i sve učestalijih klimatskih ekstrema. Izostanak značajnijih prolećnih poplava tokom 2026. godine dodatno je doprineo neuobičajeno niskom vodostaju pre početka letnje sezone povećane potrošnje električne energije.
Elektrana Paks primenjuje četiri nivoa upozorenja u slučaju niskog vodostaja. Trenutno je na snazi treći nivo, dok bi proglašenje četvrtog nivoa zahtevalo gašenje svih reaktora. Uprava elektrane procenjuje da bi taj prag mogao biti dostignut u narednih 24 do 72 sata, u zavisnosti od daljeg kretanja vodostaja.
Gašenje reaktora značajno bi smanjilo potrebe za rashladnom vodom. Tokom redovne proizvodnje elektrane potrebno je oko 100 kubnih metara vode u sekundi, dok je nakon obustave rada za bezbedno hlađenje reaktora dovoljno približno pet kubnih metara u minuti. Operater ističe da se nuklearna bezbednost može održavati tokom dužeg perioda čak i ukoliko se nizak vodostaj zadrži.
Posledice po tržište električne energije mogle bi biti znatno neposrednije. Smanjena proizvodnja elektrane Paks već je povećala uvoz električne energije u Mađarsku iz Austrije, Slovačke i Rumunije. Potpuno gašenje elektrane dodatno bi opteretilo elektroenergetske sisteme Rumunije, Bugarske, Slovenije, Hrvatske i Srbije, jer bi se deo prekograničnih prenosnih kapaciteta preusmerio ka pokrivanju mađarskog manjka električne energije.
Rizik se već odražava i na terminsko tržište električne energije. Cene električne energije za isporuku naredne sedmice u Mađarskoj dostigle su neuobičajeno visoku premiju u odnosu na tržišta Nemačke i Italije, što ukazuje na očekivanja da bi ograničenja u radu nuklearne elektrane mogla potrajati i početkom avgusta.
Problem bi mogao biti privremeno rešen ukoliko se vodostaj Dunava u narednim danima poveća, što bi omogućilo ponovno pokretanje reaktora. Međutim, dugoročan izazov ostaje činjenica da elektrana koja proizvodi približno polovinu električne energije u Mađarskoj koristi sistem za hlađenje projektovan za hidrološke uslove Dunava koji više ne predstavljaju pouzdanu osnovu za njen bezbedan i kontinuiran rad.
