U 20. nedelji 2025. godine, cene električne energije su porasle u većini zemalja Jugoistočne Evrope (JIE) usled rasta cena gasa i CO2, uz stabilnu potrošnju električne energije. Hrvatska i Grčka zabeležile su najveće skokove cena, dok su Turska i Italija zabeležile pad cena. Cene su početkom nedelje bile iznad 100 evra po megavat-satu, da bi u nedelju, 18. maja pale ispod 70 evra.
U Centralnoj Evropi cene električne energije pokazale su mešovite trendove, uglavnom ostajući iznad 60 evra po megavat-satu. Slovenija je bila najskuplje tržište sa cenom od 98,57 evra, dok je Francuska imala najnižu cenu od 23,10 evra, uprkos oštrom nedeljnom rastu. Cene u regionu bile su pod uticajem viših cena gasa.
U južnoj i jugoistočnoj Evropi, cene su premašile 90 evra po megavat-satu u većini zemalja osim u Turskoj i Mađarskoj. Italijansko tržište je prosečno iznosilo 95,80 evra, dok je Turska imala najnižu cenu od 52,76 evra. Potrošnja električne energije u regionu JIE bila je stabilna, sa blagim rastom od 0,16% u odnosu na prethodnu nedelju. Bugarska, Srbija, Grčka i Turska zabeležile su povećanje potrošnje, dok su Mađarska, Italija i Rumunija zabeležile pad.
Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora u regionu JIE porasla je za 1,9% u 20. nedelji, dostigavši preko 3.010 gigavat-časova. Vetar je porastao za 3%, a Mađarska i Hrvatska zabeležile su najveće dobitke. Solarni kapaciteti su takođe blago porasli, iako su Bugarska i Grčka zabeležile pad. Hidroenergija je pala za 11,03%, sa najvećim padom u Bugarskoj i Hrvatskoj. Mađarska, Rumunija i Srbija su, s druge strane, imale povećanje u hidroenergiji.
Termoelektrane su smanjile proizvodnju za gotovo 15% u regionu JIE. Proizvodnja na ugalj je blago porasla, dok je proizvodnja na gas znatno pala. Turska je povećala proizvodnju uglja, ali smanjila korišćenje gasa. Bugarska i Italija su zabeležile pad u proizvodnji i uglja i gasa.
Kros-granična trgovina električnom energijom u regionu JIE je pala, sa neto uvozom smanjenim za preko 14%. Turska, Mađarska, Italija i Hrvatska su uvozile manje struje, dok je Rumunija povećala uvoz. Grčka je prešla iz pozicije neto izvoznika u poziciju neto uvoznika.
