„ETS se u EU primenjuje od 2005. godine. Pokrivenst emisija gasova staklene bašte iznosila je 50 odsto, a sada je pala ispod 40 odsto. Postoji tzv. free allowance. Do 2030. godine elektroprivrede će moći da koriste taj režim. Polovina prihoda od ETS-a trebala bi da se vrati u cilju sprovođenja mera dekarbonizacije i podsticanje OIE. Očekuje se da ce cene CO2 dalje da rastu sa trenutnih 80-90 evra po toni. Optimistična cena je 160 evra”, rekao je Maćić.
Ocenio je da moramo da primenimo EU ETS pre nego sto uđemo u EU.
„Nemamo formalnu obavezu da primenimo neku formu emisije. Ali, ne treba da čekamo da nas neko primora, jer će to biti lošije po nas. Plaćanje emisija ne možemo mimioći. Sofijska deklaracija nije propis, već obećanje političara da cemo da uvedemo trosak CO2. Bilo bi dobro da se primeni ETS i da postoji mogućnost da slobodnih prava na emisiju”, naveo je Maćić.
Za izuzeće od CBAM, moramo da spojimo tržište i da primenimo sve klimatske propise. Tu bi se obavezali da ćemo 1. januara 2030. da primenimo cene koje ce biti jednake cenama u EU ETS, i ne postoji prozorče da se to izbegne.
„Kada je u pitanju regionalni ETS, problem je što region, u proseku, ima udeo uglja od 60, društveni proizvod je manji u odnosu na EU, zbog čega bi EU trebala da nam pomogne. Ako to primenimo 2030. godine na 264 miliona tona emisija, trošak bi ukupno iznosio 3,7 milijardi evra”, zaključio je Maćić.
Živimo u novoj realnosti koji nije nastala usvajanjem CBAM i koja se spremala duž niz godina tako da ne možemo reći da smo zatečeni, ocenila je dr Sanja Filipović, profesorka Univerziteta Singidunum.
„Regulativa se ogleda u rastu cena dozvola, naročito nakon 2019. godine, kada je EU usvojila Zeleni dogovor, koji podvlači obavezu dekarbonizacije. CBAM Srbiju tangira preko takse koja se plaća na proizvode iz sektora gvozđa, alumunijuma, čelika, eleketrične energije, veštačkih đubriva i cementa. Primena će se odvijati fazno, a počela je 1. oktobra ove godine, od kad su izvoznici iz ovih sektora u obavezi da sprovode monitornig direktnih emisija. Uskoro će i indirektne emisije biti uzete u obzir, a usključiće se i hemikalije i plastične mase. Ovaj prelazni period traje do kraja 2025. godine. U 2026. besplatne dozvole će se postepeno ukidati da bi od 2034. pokrivenost bila kompletna”, objasnila je prof. Filipović
Kada su u pitanju efekti CBAM, najviše je pogođena Kina, dok je Rusija donedavno bila na drugom mestu. Velike uticaje će imati Turska, Indija ali i Velika Britanija, koja ima 13 odsto učešće izvoza u ovim sektora. Što se tiče regiona, najviše će biti oštećena Crna Gora, jer ima najveći procenat izvoza u ovim sektorima – čak 50 odsto, a sledeća je Bosna i Hercegovina, prenosi Energija Balkana.
